San sa čudesnom porukom za sve!

Dragi moji, ogroman je broj poruka zahvalnosti i ljubavi koje dobijam od vas. Neke od njih prevazilaze sve što sam ikada mogao da zamislim i prosto traže da ih podelim sa vama. Svim srcem želim da je pročitate. 🙂

Ovu poruku dobio sam od dvadesetogodišnje devojke, dan nakon radionice “Sveta ljubav”, koju je ona posetila. U njoj se nalaze rečenice koje su zaista, nemenjene svima nama. Kada smo čisti i jasni, kada se posvetimo bezuslovnoj ljubavi, desi se i čista komunikacija sa Božanstvom. Evo kako je to ova devojka doživela u snu. Verujem da će svako ko bude pročitao ovu poruku, izvući važnu mudrost i za sebe.

Pred vama su reči jedne divne Aleksandre:


 

Noćas sam vas sanjala. Doduše, nije to prvi put, obično sam u “kritičnim” situacijama sanjala da mi govorite kako će sve biti u redu ili potvrđujete neke moje misli koje iz nekog razloga nisam sebi priznavala.

Ali, noćas, kakve divne odgovore sam dobila, potvrde. I najviše – podršku. Sećam se da sam vam pričala o strahovima iz detinjstva, o tome kako mi nisu dali da budem ono što jesam, o rečima koje sam slušala, o teškim momentima, odbacivanju od porodice i o tada lošem braku mojih roditelja.

Pričala sam vam kako se sve promenilo od kada sam upoznala celu “polutku” (blizanačku dušu). Kako je tata sada divan prema meni, kako je vredelo disati “onako” (pranayama disanje u meditacijama) skoro deset meseci, kako se brat razveo i dečica su kod njega, iako je bilo pakleno – uspelo se, moje zdravlje je savršeno, a pre šest godina su svašta prognozirali. Doduše, bojkotujem ih više od godinu dana. Imala sam tumor na hipofizi. Nekada davno sam imala glavobolju pet dana nedeljno. Sada možda samo jednom mesečno. I svašta su tu dodavali lekari od tahikardija, alergija, zapaljenje želuca, itd… haos 🙂 Sad mi je smešno kad se setim. Najsmešniji trenutak je bio kada je neurohirurg rekao: “Znaš, meni je žao, ali ti imaš spušten mali mozak i još tumor, prosto nemaš kapacitet kao svi normalni”.

U meni je tada, samo neki glas rekao: “Nasmej se i biće sve u redu”.

Tada sam mu rekla: “Šta vi znate kolike su granice nečijih kapaciteta, apsolutno su beskrajni”.

I verujem da je upravo to bio trenutak kada sam se zapitala: “Aleksandra, gde i kada si se toliko zapostavila?”

I tako, mnogo stvari se iscelilo, oprostilo, promenilo. A da, pričala sam vam i o tome kako sam mami u prvom razredu rekla da ću napisati knjigu, na šta se ona smejala i rekla: “Gde ti sine, kad ne znaš ni da pišeš?”.

Ja sam joj na to rekla:
“Videćeš, biće to knjiga o jednoj duši u dva tela” i ne znam kako će se zvati, ali biće čarobna.

Na sve to, rekli ste:
“Događaji nemaju značenje, ti im daješ značenje. To što su radili – nisu oni, već su njihova sećanja govorila iz njih, to su njihovi strahovi i programi. Šta god da ti se sada dogodi, ti biraš da li ćeš reagovati iz bezuslovne ljubavi i razumeti ih, ili iz sećanja i osuditi ih. Niko ne mora da te podržava u življenju tvoje svrhe, sve dok ti odlučno koračaš – Bog će zlatnim
prahom obasipati tvoje korake i uvek će te dočekati meka krila anđela.”

I još dosta detalja je bilo, koliko sam vam zahvalna, ne mogu da vam opišem. Bog definitivno zna šta radi, volim vas!!!

 


Nekako, nakon ovakve poruke, nema potrebe da bilo šta objašnjavam ili dodajem. Prosto, ako želite da transformišete svoj život, hrabro sledite svoje srce i Bog će zlatnim prahom obasipati vaše korake. Ako i vi poželite da posetite neku radionicu ili praktikujete meditacije koje sam kreirao, pročitajte više o tome na mom sajtu – markomaodus.com

Želim vam okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. Volim vas 🙂

 

Kad božanska inspiracija progovori

Dragi ljudi, pred vama je pismo koje sam upravo dobio od jedne predivne duše, koja se nedavno pojavila kod mene, a vođena na veličanstven, božanski način. Pri prvoj meditaciji u životu, u svojoj 39.-oj godini, videla je “braonkastu knjigu sa zvezdanom prašinom koja izlazi iz nje” kao rešenje svojih životnih problema.
 
Nekoliko meseci kasnije, pojavila se kod mene na individualnim konsultacijama i pri polasku kući zatražila moju knjigu “Da li verujete u čuda?”. Dok sam je pažljivo slušao, predosetio sam šta će se desiti i kada sam joj je pružio u ruke, pitao sam: “Da li je to ta knjiga?”. Naravno, odgovor je bio potvrdan, a oboje smo bili, kao deca, uzbuđeni, oduševljeni i zadivljeni povezanošću ovih događaja.
 
Svakog dana dobijam more predivnih poruka koje svedoče o mom radu i koliko vam on doprinosi, ali sada sa vama želim da podelim baš njeno iskustvo – jer je njegova autentičnost stopostotna. Ona nikada nije čitala knjige o duhovnom razvoju kako bi mogla da “zna” šta treba da doživi. Svaka njena reč je toliko čista da verujem da će je svako srce osetiti. Kliknite na link ispod i uživajte u svakom trenu. Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 🙏💙😇

 

Dragi Marko,

Danas je baš nekako čaroban dan 😇  i ja evo imam želju i potrebu da podelim sa tobom svoje iskustvo sa radionice Sveta ljubav. Kao što znaš, ovo je bila prva radionica na kojoj sam učestvovala, ali sam 100% sigurna da nije i poslednja, jer je iskustvo koje sam ponela veličanstveno! Pre nego što kažem nešto konkretno o radionici, reći ću i ukratko otkud ja tamo.

Prvi susret sa duhovnošću
I ja sam, kao i većina drugih ljudi, najveći deo svog života provela tražeći izvore sreće i zadovoljstva u drugim ljudima, stvarima i događajima, iako sam negde u dubini duše znala da ih tamo neću naći. Nebrojeno puta sam čula ili pročitala kako pravu sreću možemo pronaći samo u sebi. Ali, ja nisam znala kako.
Početak mog duhovnog buđenja desio se pre samo četiri meseca. Prolazim kroz jako težak period u životu već duže vreme i kako jedan veliki mislilac reče, ne mogu sada tačno da se setim ko: “Čovek se okreće duhovnom razvoju onda kada teror mozga postane nepodnošljiv”. Tako sam ja, tragajući za rešenjem svojih problema “slučajno” naišla na čoveka koji mi je u tom trenutku pomogao. I on se, kao i ti, bavi duhovnim radom, ali na neki drugačiji način. Na svoj način mi je otvorio put, put ka sebi. A na tom putu, toga sam postala potpuno svesna, ima mnogo više znakova, nego na ovom putu spolja. Počela sam da ih pratim i opet “slučajno” naišla na tebe i tvoj rad. Pregledala sam nekoliko tvojih videa i shvatila da je to – to! Idem kod Marka! 

Prva radionica
A onda se za mene dešava čudo, zaista čudo. Počev od tvoje čarobne knjige, nakon koje sam stvarno počela da verujem u čuda, preko individualnih meditacija, sve do radionice. O meditacijama do nedavno nisam znala apsolutno ništa. Ali za sebe, kao početnika, mogu da kažem da sam u meditacijama doživela prava remek dela od filmova, u kojima ja igram glavnu ulogu! Predivna stvar je u tome što su poruke u tim filmovima nedvosmislene i namenjene baš i samo nama.
Atmosfera na radionici je bila zaista divna! Iako nikoga od prisutnih ljudi nisam poznavala, osećala sam se kao da smo svi jedna velika porodica. Svi smo tu sa istom željom, da širimo ljubav i dobijemo bolju, čistiju verziju sebe. Ne sećam se da sam ikada u životu doživela toliko suza i smeha u isto vreme. Osećaj koji oslobađa, ali bukvalno. Nakon svih meditacija koje smo radili, svega što sam osetila i doživela, imala sam osećaj da mogu da letim, ili možda bolje rečeno, da lebdim. Totalno i apsolutno blaženstvo. Spokoj. Mir.

Unutrašnje dete

 

Meditacija sa unutrašnjim detetom mi je postala dnevna potreba. Prosto, ne mogu da zamislim više svoj život bez toga. Moj prvi susret sa unutrašnjim detetom je bio toliko bolan, da dugo nisam mogla da prestanem da plačem. Tada sam u stvari shvatila koliko sam celog svog života zapostavljala sebe, a da toga uopšte nisam bila svesna. U poslednje vreme ne plačem, pa je tako bilo i kada smo radili u grupi.

Romantična ljubav

 

Zatim sledi Romantična ljubav i čišćenje predačkih linija. Tek nakon ove meditacije mi je postalo jasno koliko i na koji način smo povezani sa svojim precima! Negde duboko iz podsvesti su mi se pojavljivale slike situacija koje nisam doživela i preživela ja, već moja majka. Ne bih da iznosim detalje, reći ću samo da se radi o nasilju u porodici. Od svih muških osoba koje su mi bile ili jesu bitne u životu, kao dominantna figura pojavio se moj deda, na koga nisam pomislila, ne znam ni sama koliko dugo. Fascinantno! Osećaj je jak, bolan, intenzivan, ali sam se sve vreme osećala potpuno bezbedno, jer sam dobijala podršku i ljubav od majčice Zemlje koja je upijala svu moju oslobođenu negativnu energiju u vidu tamnih potoka koji su se izlivali iz mog tela, a vraćala mi svoju čistu ljubav, grleći mi noge i stopala. Bukvalno sam videla i osetila zeleno korenje drveća kako se nežno obmotava oko mojih nogu i drži me da ne padnem. A odozgo, kroz teme glave pa sve do srca dopirali su nežni i topli, žuti sunčevi zraci koji su se polako spajali i ukrštali sa korenčićima. Svoje telo sam osećala kao jedan ogroman podijum za igru,prostor ispunjen predivnim zvucima klasične muzike.
Evo, u ovom trenutku mi se pojavila misao kako je svha Zemljinog jezgra da upija i prži svu našu negativnu energiju! Samo treba da je pošaljemo. Hvala joj (Zemlji) na tome! A tebi Marko hvala što nam pokazuješ put. 
Sledi mala pauza da se izgrlimo, razmenimo iskustva, ismejemo i nastavljamo dalje.

Entitet

 

A onda Entitet. Jedva sam čekala, jer nisam imala blagu predstavu šta to u stvari znači. Šta je u meni entitet, kako u meni entitet? Huuuh…
Vrlo brzo mi je postalo savršeno jasno. Pored mog nežnog, a tako jakog i blistavog Bića, u mom telu parazitiraju i neke druge, tamne energije, kojih takođe nisam bila svesna. Neverovatno mi je kako su mi ruke same krenule i spustile se na onaj deo tela gde je koncentracija te energije najveća. Potpuno nekontrolisani pokreti, a baš onakvi kakvi su mi bili potrebni. Ovog puta sam videla tri čelične kugle koje je trebalo razbiti. Toliko sam bila besna da sam lupala čekićem iz sve snage!! Mislim da sam čak jednom naglas i opsovala. Bilo nas je par koji smo opsovali. Osećala sam kako mi se telo hladi. Drhtala sam. Celo telo mi se treslo od glave do pete. Levu ruku i rame nisam mogla da kontrolišem. Suze liju u potocima. Kada sam konačno kugle pretvorila u sitnije kamenčiće, pojavio mi se deo sna koji sam sanjala pre oko dva meseca. Dolazi moj blizanac i donosi mi vatru. On je bio u vatri. Tada mi je san bio strašan, doživela sam ga negativno i nisam razumela poruku. Sada sam oberučke prihatila i vatrom istopila ostatke crnih, odvratnih, preteških čeličnih kugli. Nakon ogromnog ali ogromnog rasterećenja posle meditacije, shvatila sam i poruku sna. Došao je da mi pomogne…💙

Sveta ljubav

 

I na kraju,šlag na torti, Sveta ljubav!
 
Da bih ovo opisala potrebne su mi reči koje još uvek niko nije smislio. A ne verujem ni da može, sve i da hoće, jer se rečima zaista ne može opisati nešto što se fizičkim telom i čulima ne može osetiti. Ovo je put u neku višu dimenziju i radost Bića što je konačno kod kuće. Početak puta je otvaranje srca i oslobađanje od silnih okova. Za svega par minuta moje energetsko telo se potpuno odvojilo od fizičkog i vinulo u beskonačne dubine univerzuma. Putovala sam sama sve do onog čarobnog trenutka kada sebe ugledamo u telu osobe suprotnog pola.
 
Da, to je opet on, moj blizanac, moje drugo ja, moje isto ja. Odatle nastavljamo zajedno, ali u potpunosti gubimo, čak i oblik fizičkog tela. Postajemo dva prozirna, beličasta, svetlucava oblačka nepravilnih oblika, koji kada se spoje – formiraju loptu. Neprestano vibriramo, prožimamo se i razdvajamo naizmenično. Vreme ne postoji. Postoji samo večnost! Da, osetila sam šta znači da vreme ne postoji, a mi postojimo u večnosti! To je stanje apsolutnog mira i spokoja. To je blaženstvo. Negde iz daljine tamnog, a svetlucavog svemira pojavila se neka beličasta svetlost. Imala je oblik slova M. Kako se približavala, već sam mogla jasno da vidim predivnog belog anđela, sa ogromnim krilima. Zastao je nedaleko od mene i rekao da mogu da ga pitam šta god poželim. Imala sam samo jedno pitanje i dobila vrlo kratak, ali jasan odgovor. Hvala anđelima. Bilo je vreme da se  vratimo nazad i nastavimo da uživamo u svim blagodetima koje nam majka Zemlja pruža, sve do ponovnog povratka kući.
Hvala ti Marko na iskrenoj i čistoj ljubavi koju deliš sa svima nama. Hvala ti na podršci. Hvala ti… hvala ti zato što postojiš! 💙

Eto, nadam se da ste uživali u ovoj čarobnoj priči 🙂 Ukoliko poželite da nam se pridružite na nekoj narednoj radionici “Sveta ljubav”, detalje možete videti na:

Najhrabrija stvar koju možete učiniti danas

Najhrabrija stvar koju danas možete učiniti je da iskreno izrazite svoja osećanja i u skladu sa njima se i ponašate!

Toliko je jednostavno? O da, toliko je jednostavno. Ali, koliko nas je to spremno da učini? Toliko smo maski, zaštita i oklopa stavili na sebe, da naša suština retko ima priliku da izađe na površinu. Naša srca su često u toliko snažnim okovima prećutkivanja, potiskivanja, neopraštanja sebi i drugima, da – kada dođe momenat da ih otvorimo, čitav proces veoma boli.

Budi ono što jesi

Nekada sam se i ja mnogo plašio da iskreno izrazim svoja osećanja i nalazio razne načine da dobijem nešto, a da pritom krijem svoju istinu.  Sada znam, plašio sam se sveta i njegove reakcije, a to zapravo znači – SAMOG SEBE. Bilo mi je teško da prihvatim sebe onakvog kakav jesam i pokušavao sam da pronađem odgovore u drugima. Jer, ako su oni srećni i zadovoljni, onda samo treba da budem kao oni i onda ću i ja biti srećan. Nisam shvatao da je moj zadatak samo da budem ono što jesam, te da sam upravo zato i kreiran. Ovaj svet nije isti bez mene, baš kao što nije isti bez vas. Postoje stvari koje su jedinstvene baš za nas i koje samo mi možemo obaviti. Niko drugi u čitavom Univerzumu. Neko nas je tražio baš ovakve. Zato smo i kreirani. I zato je veoma važno da sledimo sopstvenu inspiraciju, tj. živimo svoj identitet.

Povratak sebi

Mene je nezadovoljstvo životom gurnulo u lični rast i prvo sam naišao na učenja o “visokoj vibraciji”. Shvatio sam to olako, ne razumevajući šta ona zapravo predstavlja i mislio sam da – “samo treba da uvek budem srećan i ostvariće se sve moje želje”. Danas za mene “visoka vibracija” predstavlja poverenje u životni proces, a utisak iz prošlosti mi je danas prosto smešan. 🙂 Iz tog razloga, kada bi me neko pitao kako se osećam, uvek bih izgovarao da sam odlično, iako to nije bila istina. Ali, tako sam samo više lagao sebe.

Potom sam naišao na učenja u kojima je sve bilo u takozvanom “transcendiranju”. Stalno nadilaženje svojih emocija i iskustava, podsećanje da je sve ovo san i neretko – da smo ovde “samo da bismo otplatili svoje dugove”. Nešto iznutra me je guralo i odatle, da bih konačno došao do pitanja: “Da li je život veličanstveni dar ili kazna?” Da li pokušavamo da nadiđemo svoja osećanja i iskustva, samo zato što se plašimo bola koji možemo osetiti ako se nešto ne ostvari u skladu sa našim željama? Da li izbegavamo da osetimo životnu energiju koja prolazi kroz nas SADA?

Srećom, moj unutrašnji glas me je usmerio na nešto drugo.

Prema samom sebi budi iskren

Jedne noći u snu, probudila me je rečenica: “Laganje sebe je najveći mazohizam”.

Od tog dana, nastojim da budem sto posto iskren u svakoj situaciji. Prosto, 100% istina je postala moj najvažniji životni ideal. Nije ni čudo što mi je prijala Šekspirova rečenica:

“Ovo iznad svega – prema samom sebi budi iskren”.

Kako sam počeo jasno i hrabro da izgovaram svoju istinu iz srca, sve je u mom životu počelo da se čisti. Moj svet su napustili poslovi koji nisu bili pravi za mene, ljudi koji nisu bili pravi za mene, aktivnosti i hrana koja nisu za mene. Istovremeno, u moj svet su došli pravi ljudi, pravi posao, pravi odnosi, itd… Sve se uskladilo sa tom jednostavnom odlukom, koju nije bilo lako sprovesti u delo.

I dan danas nije. U svaki svoj video, svaki svoj tekst, svaku svoju radionicu – ugradim čitavo svoje srce, koje je sada otvoreno, a nežno je i mekše od pamuka. 

Život kao herojska avantura

I naravno, svaki napad na njega – boli. Isto je sa svima nama. Došli smo iz bezuslovne ljubavi i to je ono što očekujemo zauzvrat. Kada na našu ljubav kao reakciju dobijemo nešto drugo, često počinjemo da zatvaramo srca. Počinjemo da se plašimo bola i pokušavamo da ga izbegnemo po svaku cenu. Ali, šta ako se upravo iza tog potencijalnog bola nalazi život naših snova? Šta ako se upravo iza straha nalazi naša istina i herojska avantura?

Pre nekoliko dana pozvala me je divna prijateljica koju zovem hodajućim anđelom. U njenom životu postoji mladić koji joj se mnogo sviđa i za koga oseća da je to – to. Međutim, nikako nije smela da izrazi ono što oseća. Već duže vreme srce i unutrašnje dete su joj govorili: “Pošalji mu poruku”. Ali, plašila se. Šta ako ne odgovori? Šta ako ishod ne bude onakav kakav bi želela? Njeno unutrašnje dete se naljutilo, a u skladu sa tim su bila i njena osećanja.

Znajući za njena prethodna iskustva, nije mi bilo teško da je razumem i saosećam sa njom. Ali, rekao sam joj da je ona hrabro srce i da svakako to može i treba da uradi. Šta će biti, time i ne treba da se bavi.

Ili si heroj svog života ili nisi. Ili slediš svoje srce ili ne. Nema između!

Tražila je nedvosmisleni znak. Narednog jutra, momak čiji rad prati – Ralph Smart (kanal na youtube je Infinite waters) objavio je video pod nazivom: “Najhrabrija stvar koju možete reći nekome”. Njegova poruka je: “Iskreno izrazite šta osećate”. Istog jutra, pojavio joj se i moj video u kome je primetila suze koje se kotrljaju niz moje lice. Pozvala me je da mi čestita na hrabrosti i nekoliko minuta kasnije, poslala je poruku mladiću. Sve se potom odigralo na savršeni način.

No, nekada neće biti tako. Zaboleće nas. Možda i čitavo telo. Poteći će suze. Ali, da li ćemo tada prestati da sledimo svoje srce? Da li ćemo ga zatvoriti za bol i tugu koje osećamo? Da li ćemo odmah posegnuti za transcendiranjem iskustva i raznim drugim dimenzijama, predviđanjem budućnosti, kako bi nam bilo lakše? Sve ovo sam ja pokušao kako bih sebi olakšao bol koji moje srce oseti kada sledim božansku inspiraciju, a ne desi se ono što bih svim srcem želeo. Ali, sada znam da ništa od toga nije bilo pogrešno. Radio sam najbolje što sam umeo i dobio beskonačno čarobne pomoći u svakom trenu. Upravo tako, naš život postaje jedinstvena bajka koja će odjekivati u Univerzumu. Uz to, shvatio sam da je bol koji osećamo kada se plašimo i ne sledimo svoje srce, te udržavamo od života svojih snova – mnogo veći.

Ono što je moj zadatak, iz trenutka u trenutak, jeste da nikako ne zatvaram svoje srce, vraćam se u bezuslovnu ljubav i poverenje i nastavljam hrabro da ga sledim. Verovatno isto važi i za vas. Ali, ne zaboravite da ono što prethodi srećnom kraju bajke jeste – bitka sa zmajevima 🙂

Danas je moja životna priča veoma jednostavna. Čitava duhovnost staje u dve rečenice:

  • Budi kao dete, Bog (Ljubav) reče.
  • Iskreno izražavam svoje misli i emocije, i u skladu sa tim delam, bez obzira na ishod.

Nastojim da se što više igram života i hrabro uživam u svojoj avanturi. Prepreke i izazovi su njihov sastavni deo. Bilo je i nekoliko teških momenata u kojima sam se zapitao – šta sam to sebi postavio na put? Ali, gotovo svaki heroj iz bajke u nekom času se to zapita. I na kraju sve bude u redu. Zanimljivo je da nas takve priče toliko privlače da ih čitamo sa radošću i prenosimo ih mlađim pokolenjima. Verujem danas – zato što je upravo to život koji smo sebi izabrali. Svako od nas je heroj svog života, svoje bajke. Da li ste prestali da verujete u svoju bajku?

Kakav god da je odgovor, predlažem vam sledeću afirmaciju:

Verujem svom hrabrom srcu. Ja sam heroj svog života!

Dan za inspirativnu akciju!

Dragi čitaoci, ovo je dan za inspirativnu akciju! Ukoliko očekujete da samo dobitak na lutriji može promeniti vaš život, slobodno prestanite sa čitanjem odmah. U protivnom, zapitajte se – da li već dugo imate divne ideje koje ne sprovodite u delo, a kada biste to učinili – znate da bi se vaš život promenio na veličanstven način?

Ukoliko je tako, opustite se na nekoliko minuta, zažmurite i zapitajte se iskreno – koji je vaš najveći strah? Ukoliko ga niste svesni, probajte meditaciju “Bela tabla” na https://www.youtube.com/watch?v=buciCYtp1Qg. Znajte da taj strah dolazi iz sećanja na neki događaj u prošlosti i danas imate priliku da ga se oslobodite. Kako?

Prosto – osetite svoj strah u potpunosti, svakim delom vašeg bića i onda, ipak uradite ono što treba da se uradi. Naravno da neće biti prijatno, ali, baš kao što kaže ona poznata rečenica: “JUST DO IT!”. Bol koji nastaje kada dugo bežimo od svojih snova mnogo je veći od straha koji prevazilazimo. Univerzum voli hrabre i odlučne! 

Meditirali ste, molili se, gledali videa, čitali knjige, pričali sa porodicom, prijateljima, kolegama, komšijama… Verovatno ste, kao i ja u prošlosti, posumnjali u sebe i mnogo puta odložili akciju ili odustali. Ali, ideje koje vas vode ka vašim snovima i dalje uporno ne žele da odu. Takve ideje su namenjene baš vama i bilo bi divno da ih posmatrate kao božanski dar. Vaš potencijal je beskonačan i nikada ne biste dobili takvo nadahnuće da nemate sve što vam je potrebno da svoj san pretvorite u javu.

Naravno, ne morate sve da završite za jedan dan.

Ukoliko imate ideju o knjizi koju vaše srce želi da napišete, a nikako da to uradite – danas napišite prvu stranicu.

Ukoliko već dugo želite da započnete posao koji volite svim srcem – danas napravite prvi korak. Obavežite se sebi da nećete odustajati i učinite nešto na tom planu. Svakog dana napravite bar jedan mali korak i vaš san će neminovno postati java.

Ukoliko postoji osoba koju volite svim srcem, a to joj niste rekli – učinite to! Vaša jasnoća i sloboda možda oslobode i drugu osobu. A, ako vam ta osoba ne uzvrati na isti način, ništa niste izgubili. Iskazali ste ljubav, hrabro sledili svoje srce i ako ta osoba u ovom trenutku ne oseća isto, to samo znači da to nije osoba za vas u ovom trenutku. 

Ukoliko želite da se ljuljate ili klackate, a pitate se šta li će misliti ljudi u okolini – osetite taj strah i ipak učinite to. Dete u vama će se neizmerno radovati.

Ukoliko želite da pevate ili plešete na ulici, upoznate se sa nepoznatom osobom, snimite svoj prvi video… – učinite to danas.

Učinite to, na prvom mestu – zbog sebe i svog srca! Učinite to, zbog nas koji čekamo da vas vidimo kako sijate u svom punom sjaju. Učinite to zbog vaših predaka i budućih generacija. Učinite to zbog naše majke Zemlje. Učinite to jer vaša sloboda oslobađa i sve ostale. Učinite to i donesite Raj na Zemlju.

Pre nekoliko dana sam u videu “Ko, ako ne ti? Kad, ako ne sad?” pomenuo detalj iz svoje prošlosti – kada sam u jednoj šetnji zagrlio drvo u šumi. Osećao sam ljubav prema prirodi i majci Zemlji i želeo sam da vidim kako to izgleda. Zažmurio sam i bilo mi je veoma lepo. Nekoliko desetina sekundi kasnije, čuo sam ljudske korake u blizini. Istog časa se javilo pitanje:
– Šta li će pomisliti? Bolje da odmah pustim drvo i pravim se da se ništa nije desilo.
Ipak, tren kasnije se pojavio odgovor:
– Šta je ono što ja iskreno želim? Da li se ja to stidim ljubavi koju osećam prema prirodi? Da li je zaista važno šta drugi čovek misli o onome što ja radim?

Ostao sam u zagrljaju sa tim stablom i u narednom času osetio ogromnu ljubav u svim delovima svog bića. Koraci su se čuli još neko vreme i potom nestali, a meni je ostala ova predivna priča da je podelim sa vama.

Nakon videa jedna prijateljica mi je napisala kako dugo ima istu želju, ali se plaši da je sprovede u delo, upravo zato što se pita – šta li će neko drugi misliti.

Tako se rodila sledeća ideja. Ukoliko zaista želite da promenite svoj život i hrabro sledite svoje srce na putu veličanstvenosti – zabeležite svoju akciju kojom ste pravazišli svoj strah danas, na primer fotografijom i okačite je na moju fb stranicu. Ili samo napišite šta ste uradili. Ne zaboravite da vaša sloboda oslobađa i druge!

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, HRABROST da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

 

Trenutak za proslavu!

Dragi moji, danas sa velikom radošću želim da vam zahvalim što pratite moj rad i širite ljubav, jer sve ovo ne bi bilo moguće bez vas!

Znate da često pominjem koliko je važno da volite sebe i čestitate sebi na svakom uspehu. Sada to činim i ja, jer želim da proslavim svoj uspeh i podelim ga sa vama. A sve se nekako desilo na poseban dan za mene – Aranđelovdan.

U jednom danu, broj pretplatnika na mom youtube kanalu je prešao 5000, broj pregleda video klipova je prešao 1 000 000, a broj minuta gledanja – 8 000 000 (to je negde oko 15 godina). U isto vreme, sva mesta za radionicu “Sveta ljubav” popunjena su u roku od dva dana, pa sam čak morao i da odbijem neke prijave. 

Kako je do nečega tako predivnog, što donosi toliku radost mom srcu, došlo?

Pre nekoliko dana, moja divna prijateljica i pisac, Nevena Rozga (autor romana “Život te čeka”), upitala me je šta bih poručio Marku koji je odlučio da napusti posao u školi pre dve godine. Kao iz topa, odgovorio sam da bih mu rekao:

  • Bravo! Ponosim se tobom! Tvoja hrabrost je veličanstvena! 

I tako sam nastavio da govorim Marku iz svakog narednog dana.

Neka ova kratka priča bude podrška svakome ko želi da zakorači u nepoznato, jer, osim straha, tamo vas čekaju i meka krila anđela. 🙂 Hrabro sledite svoje srce i pišite svoju životnu priču.

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

 

 

 

Moj najvažniji zadatak je da budem ono što jesam

Naš najvažniji zadatak u životu je da budemo ono što jesmo.

Kada smo zaista ono što jesmo, kada živimo kao dete bezuslovne ljubavi, prepuštamo se životu, imamo beskrajno poverenje i svaki dan biva ispunjen nekom čarolijom koju ne mogu ni da objasnim, ali me ona iznova i iznova dovodi u stanje zadivljenosti.

“Budi kao dete”, Bog reče.

Za mene ta rečenica znači isto što i “Budi ono što jesi” i ovom prilikom želim to da pojasnim, jer me je nekada ta rečenica zbunjivala.
Biti ono što jesam – za mene znači da 100% iskreno i sa ljubavlju, izražavam svoje misli i emocije i u skladu sa njima delam, bez obzira na to kako će drugi reagovati, tj. kakav će biti ishod. Kada osetim da nešto treba da se kaže – kažem. Nema prećutkivanja, nema “belih laži”, ali ni nametanja svog mišljenja.

Na taj način dozvoljavam životnoj energiji da teče kroz mene, bez blokada. Kada u meni nema blokada, moj život teče.
To je to, kraj! Upravo tako dolazi jasnoća, tada prestaju sva pitanja i zbunjenost, a mudrost stiže iz našeg srca iako je ne tražimo 

Kada je tako, savršeno igramo svoju ulogu u beskonačnom orkestru Univerzuma, svako svira svoj instrument i tako dozvoljavamo drugima da sviraju svoj.

Kada smo mi inspirisani i radimo pravu stvar u trenutku, onda i drugi bivaju inspirisani da rade prave stvar.
Kada smo mi slobodni, svi ostali su slobodni.
Kada smo mi u Raju, svi ostali su u Raju.

I kada nisu – nismo ni mi, jer na najdubljem nivou, svi smo jedna porodica. To je pravi trenutak (kao i svaki drugi) da kažemo: “Žao mi je, oprosti molim te, hvala ti, volim te” 

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 

Još malo reči koje dotiču moje srce

Dragi ljudi, pre nekoliko dana dobio sam predivan mail od polaznika dvodnevnog seminara i mog novog prijatelja – Zorana Vujovića, čije su reči nošene ljubavlju stigle i u moje srce. Uz njegovu dozvolu, želim da podelim sa vama ovaj veličanstveni kreativni izraz.

———————————————

Dragi Marko, osetio sam potrebu da ti napišem par reči.

Već nekoliko dana odlažem čitanje tvoje knjige, pritom se koristeći raznim izgovorima. Te nemam vremena, te ne mogu sad, imam nešto drugo na umu… Međutim, kako život i bezuslovna ljubav odaberu pravi trenutak, to se desi baš kad treba.

Danas sam krenuo za Kraljevo da se vidim sa roditeljima i u autobusu uzmem tvoju knjigu. Naravno, nemam gde – nego sad i ovde da je pročitam. Ovo sto sledi je moj doživljaj knjige i tebe kroz nju.

Ne mogu naći odgovarajuću reč koja bi opisala osećaje koje proizvodi telo i srce dok upija zvuk inspiracije kojom pulsira svaka reč u ovoj knjizi. Ako je nešto neodvojivo, to je srce od tela. Tvoje reči izrastaju kroz suštinu i ljubav mog bića, i tako oblikuju odraz trenutka kome svi pripadamo. Neke reči toliko prožimaju da postaju izvor neprekidne ljubavi koju možeš iskusiti samo ako si prisutan u trenutku kada ona odzvanja. Hvala to što si posejao ljubav u moje srce i tako ga vratio Izvoru, svetlosti, božanskoj spoznaji veličanstvenosti i mira, kojoj ono i pripada.

Kada bih izmislio neku reč novu, kojom bih opisao jasnoću doživljaja kojom otkrivaš suštinu bića koje je spremno da bezuslovno voli – srce treba biti spremno da prihvati i toliko da je sam njen odjek – ljubav. Čitajući, osluškivao sam svoje srce i tako prepoznao odgovore koje nisam ni sanjao da postoje u meni.

Hvala ti, pozdrav od srca Zoran
———————————————

Šta da kažem ili napišem nakon ovakvih reči? Obično samo kleknem, suze se pojave na mom licu, a iz srca teku reči: Žao mi je, oprosti, molim te, hvala ti i volim te.

O knjizi “Da li verujete u čuda?” možete saznati više i ako osetite da je za vas, poručiti je na http://markomaodus.com/da-li-verujete-u-cuda/ 

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 🙂

Hrabrost, drago srce!

Ovog jutra sam “slučajno” naišao na sledeće reči:

“Ako se odlučite da volite, srce će vam sigurno biti ranjeno, a možda i slomljeno.

Ako želite to da izbegnete, ne smete dati srce nikome. Brižljivo se bavite sitnim uživanjima: izbegnite sve komplikacije.

Međutim, u toj kutiji – sigurnoj, mračnoj, nepomičnoj i hermetički zatvorenoj – vaše srce će se promeniti. Neće se slomiti, ali će postati kruto, neprobojno, nedostupno.” (K. S. Luis)

I ja bih dodao – upravo na ovaj način, dugo sam odlazio od svoje suštine i postao suprotno od onoga što jesam. Nakon mnogo godina, najbolja prijateljica mi je rekla:

  • Marko, ti više uopšte nisi Ti!

Te reči su se duboko urezale u moje sećanje. Bilo je potrebno mnogo vremena, energije, posvećenosti i hrabrosti da se ponovo vratim onome što jesam, onome što svi jesmo – ljubav! Danas verujem da se čitava suština života nalazi u jednoj rečenici i sada mi sve deluje veoma jednostavno:

  • “Budi kao dete”, Bog reče.

Za mene to znači – iskreno i sa ljubavlju iskazujem svoje misli i emocije, te u skladu sa tim delam, bez obzira na ishod, ili na to šta će “svet” reći. 

Zvuči super, zar ne? Ali, “jednostavno”, ne znači isto što i “lako”. Ovakav način življenja – stopostotna iskrenost u svakom trenutku – zahteva ogromnu hrabrost, spremnost na ranjivost i beskrajno poverenje.

Nikada se na to ne bih usudio, da ne verujem da je ljubav najveća sila u Univerzumu, da pomera planine, topi najviše zidine i da je naša apsolutna suština. Sada imam i bezbroj svakodnevnih čuda ljubavi za sobom, koja me iznova i iznova ostavljaju u stanju zadivljenosti i dokazuju da je sve zaista tako. Kada se život pogleda iz tog ugla, izbor zapravo i ne postoji.

Stoga, odlučite se da hrabro otvorite svoje srce, posvetite se ljubavi i imaćete podršku čitavog Univerzuma. Nikada nećete biti zaista sami. Verovatno neće biti lako, bar je takvo moje iskustvo. Ali, kada god me nešto uzdrma, setim se jedne posebne rečenice od pre nekoliko godina:

  • Niko nije rekao da je prepuštanje lako. Ali, budi hrabar, skoči i dočekaće te meka krila anđela.

Otud i dolaze one reči:

HRABRO sledim svoje srce i koračam putem veličanstvenosti!

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Kada vaše reči dotaknu moje srce

Dragi ljudi, veoma često dobijam divne poruke o tome koliko vam je moj rad doprineo. Mnoge od vas nikada nisam video niti čuo, a javljate mi kako ste za nekoliko meseci ozdravili i promenili svoje živote. Znate, to mnogo raduje moje srce. Često poželim da to podelim sa svima, ali iz nekog razloga to ne uradim. Evo prilike da to promenimo.

Ovo je poruka koju sam dobio od devojke koja ima 23 godine, a koja se pre nekoliko meseci pojavila na mom dvodnevnom seminaru i delovala kao potpuno zalutala u duhovnost. Za samo dva dana, ona je toliko promenila svoje ponašanje da je to bilo čudesno. Potom je posetila i sedmodnevni seminar na Tari i to sa svojom rođenom sestrom.

Sa ogromnim uživanjem pratim njen veličanstveni rast, a takvu brzinu oslobađanja nikada nisam imao priliku da vidim. Nivo ljubavi koji ona emituje je fascinantan, način na koji sledi svoj osećaj, prepušta se i veruje sopstvenoj inspiraciji je zaista čudesan. Sada delim sa vama njene reči koje je ispisala pre nekoliko dana.

“Hvala ti što si u meni prepoznao ljubav. 🙂 Bio si mi zaleđina, a i mamac u tom nekom čupavom trenu… Vidi šta smo stvorili. Stvorili smo sreću. Svaki dan je dovoljno dug. Vreme je prijatelj. Novac saputnik. Ljubav istina. Svaka je akcija prava. Ljudi vole, voljeni su. Život je sjajan. Priroda isceljujuća. Telo jedro. Duh poletan. Spoljašnjost savršena. Unutrašnjost spokojna. Zabava neprestana. Duše srodne. Iskre pravedne. 
Pomogao si mi da osvestim svoju povezanost sa zemljom i nebom, i sa svom čarolijom koja svetluca okolo. Bože, Marko, kako je to otkrovenje ugodilo svemu u meni. Neke rečenice su mi ključne, tako jednostavne, istinite i moćne. Primile su se na mom tlu tako plodno i očistile svet, ulepšale.
Nula je za mene čistoća, urednost uma i duše, sloboda!  I onda me vrtlog ljubavi vodi u avanture, miluje i golica.
Čuva me, Marko, sigurna sam. Spremna sam.”

Verujem da ste uživali u ovim predivnim rečima i emocijama čiste ljubavi koje one nose. Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

 

KO, AKO NE TI? KAD, AKO NE SAD?

Dragi svi,
evo nas pred vratima još jedne Nove godine. Naravno, to je samo dan koji smo odabrali kako bismo obeležili kraj jednog ciklusa, koji za nas ima veliko simbolično značenje. I zaista, sve u našem životu su ciklusi. Kao talasi, sa usponima i padovima.

Želim da ova inspirativna ideja bude moj novogodišnji dar svima. Pokloni su pred nama u svakom danu, nekada pred nosem, nekada malo prikriveni, a da li ćemo ih primetiti, odmotati ukrasni papir i primiti ih, zavisi od nas.

Evo jednog neobičnog početka ove priče, koji me je i podstakao na ovu akciju. Pre nekoliko dana, u bioskopu sam gledao film „Santa Maria della Salute“. Zaista je predivan, a evo i mog pogleda na čitavu priču.
Najkraći opis bi bio – ljubavna priča o divnom pesniku, Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski, devojci u koju je bio čitavim bićem zaljubljen. Iako izuzetno autentičan, zbog mnoštva okolnosti, u ovoj situaciji odlučio je da sluša „pamet“ i raznorazne savete čitavog sveta. Sa druge strane, njihova srca su sve vreme, veoma jasno, govorila suprotno. I pored mnogo prilika, nikada nije uspeo da sakupi dovoljno hrabrosti u ovoj situaciji. Kao da je stalno čekao neki povoljniji trenutak. Ne kažu uzalud duhovni učitelji “POSTOJI SAMO SADA!”. Devojka je preminula sa dvadeset šest godina, u ogromnoj tuzi. Na kraju, nastala je legendarna pesma „Santa Maria della salute“.

Izašao sam iz sale sa suzama u očima. Ali, ne zbog još jedne ljubavne priče. Plakao sam jer sam, bar na trenutak osetio koliko smo samo puta, kao čovečanstvo, odustali od želja našeg srca, iz raznih razloga! Koliko smo samo puta rekli „Ne“ našoj radosti! Pravila i saveta ima sa svih strana, ali, ko to zaista zna šta je najbolje za nas? Ko zna kada je vreme da prestanemo da se radujemo životu? Kada ćemo naučiti da poštujemo glas svoga srca i živimo svoju istinu? Dokle ćemo čekati?

Zato su baš danas pred vama ova pitanja: „KO, AKO NE TI? KAD, AKO NE SAD?”

Postoji jedna divna rečenica koja kaže: „Ako je put pred tobom čist, znači da si na tuđoj stazi“. Zbog nagomilanog straha, izgubili smo poverenje u život i potom naučili da slušamo savete sa svih strana. Tako nesvesno odlazimo od sebe i živimo tuđe živote. I naravno, rezultat su tuga i patnja. A one se veoma lako primaju, baš kao i korov u bašti. Ne moramo ništa da radimo, on sam raste. Svim srcem želim da odlučimo da negujemo baštu svog uma i da u njemu cvetaju prelepe ruže, ali to od nas zahteva da budemo hrabri, odlučni, da se suočimo sa strahovima i posvetimo ljubavi. Možda i doživimo da legendarna umetnička dela konačno budu obojena emocijama radosti, ljubavi i sreće, a ne tugom, krivicom i strahom.

Moja glavna odluka nakon filma je bila da nikada, nikada, nikada… nikada, nikada ne odustanem od želja svog srca. Nema odustajanja od onoga što donosi radost našem srcu! U tom trenutku sam obećao sebi da ću slušati svoj unutrašnji glas čak i da mi čitav svet sugeriše suprotno. Ovom porukom obećavam to i vama. 🙂

A sada, da se pozabavimo konkretnom idejom.

Imate li neke novogodišnje želje? Da li ste se već obavezali sebi da ćete vežbati svakog dana po dva sata, jesti manje i zdravije, praktikovati zahvalnost svakog dana, meditirati redovno itd…? Ako jeste, samo se setite kakva su vam iskustva sa takvim planovima u prošlosti? Umesto toga, ja bih voleo da oslušnemo svoje srce, ono možda za nas ima potpuno neobične ideje i umesto pritiska „moram“ i „treba da“, otkrijemo šta zaista želimo. Naravno da treba biti posvećen i istrajan, ali je to mnogo lakše i svrsishodnije, kada ta želja dolazi iz srca.

Za početak, odvojite neko vreme samo za sebe i u tišini izvedite čitav proces. Vreme koje poklonimo sebi može da donese mnogo više radosti u naš život nego što možemo svesno da pojmimo.

1. Hajde prvo da sagledamo prethodni ciklus. Dozvolite sebi bar desetak minuta potpune tišine i mirno sagledajte svoju prethodnu godinu. Fokusirajte se na zahvalnost što ste živi, što ste imali priliku da doživite more neverovatnih iskustava. Zahvalite se prvo na iskustvima koja ste doživeli kao lepa i prijatna, a potom i na onim koja vam se nisu svidela na prvi pogled. Možda ste iz njih već izvukli značajne životne lekcije, a ako i niste, zahvalnost će vam pomoći da ih dobijete, možda u najmanje očekivanom trenutku. Obratite pažnju i na to šta se dešava u prostoru vašeg srca.
2. Čestitajte sebi! Recite sebi „BRAVO!“. Dozvolite sebi bar pet minuta za ovu vežbu i jednostavno čestitajte sebi što ste živi, što dišete, što se suočavate sa problemima na način na koji najbolje umete. Čestitajte sebi što ste divan otac, majka, sin, ćerka… i što nekada uradite sve lepo, ali i zato što nekada uradite nešto čime se ne ponosite – jer SVE to jeste naš sopstveni izraz u određenom trenutku.
3. Sada je vaše telo mnogo opuštenije i vreme da oprostite sebi i drugima, za sve što je potrebno. U tom miru, zažmurite i zamislite sebe u prethodnoj godini, zapitajte svoju podsvest – šta je to sa čime je potrebno da pronađete mir, šta je to što je potrebno oprostiti? Na svemu što se bude pojavilo, jednostavno se zahvalite, oprostite sebi i drugima, blagosiljajte situacije ljubavlju i na kraju, zamislite kako taj događaj obasjava divno nebesko svetlo. Nakon ovoga procesa, znajte da vam je sve oprošteno, ma koliko da intelekt sumnja da li ispravno radite vežbu.
4. Sada je vreme da poželite svoje novogodišnje želje. Možda će biti samo jedna, možda će ih biti više. Ali, učinite to na poseban način. Nežno stavite ruke na svoje srce, osetite kako ono snažno kuca, osetite zahvalnost što radi za vas od momenta kada ste se pojavili na ovom svetu i što će to činiti do vašeg poslednjeg daha. Potom ga nežno zapitajte, šta je to što ono želi za vas u narednoj godini? Samo mirno i lagano dišite i obratite pažnju na svoje misli u narednih nekoliko minuta. Možda želja bude duhovnog, možda materijalnog tipa, vi samo pažljivo pratite ideje koje se budu pojavljivalje i VERUJTE im. Jednostavno, nakon ovog procesa, vaše srce govori i verujte onome što se pojavi.
5. Na trenutak, dozvolite da vaš mašta vodi i zamislite kako izgleda vaš život za godinu dana, kada su sve želje vašeg srca već ostvarene, na željeni ili još mnogo veličanstveniji način. Slobodno osetite to čitavim bićem.
6. Sada zapišite svoje želje na jedan papir, na lep i svečan način. Možete to učiniti u formi pisma, kao da se obraćate Deda Mrazu, Bogu, Univerzumu, Sebi… Veoma je važno da znate da ovo pismo istog časa stiže na pravu adresu. Opustite se i uživajte. Neka ovo bude čaroban dan i čitava godina za Vas.
7. Budite spremni da hrabro koračate u inspirisanu akciju. Vremenom će se pojavljivati divne ideje koje će vas nadahnuti, zbog kojih ćete osetiti uzbuđenje. Upravo one će vas usmeravati i pomagati u ostvarenju želja vašeg srca. Inspirativnu ideju sprovedite čim budete imali priliku, iskoristite upravo tu jasnoću i nadahnjujuću energiju. Nastojte da ne odlažete i ne sumnjate u sebe (to je gotovo neminovno, ali kada se to desi, svesno prebacite fokus na ono što je važno za vas i ne odustajte). Ne osuđujte sebe ako nekada i ne uspete sve da sprovedete na savršen način. Nije ideja da budemo savršeni, već autentični. I jednostavno znajte, na ovaj način, nema šanse da ne uspete.

Ukoliko želite, pogledajte i prigodni video sa istom temom 🙂

Želim vam čaroban dan, čarobnu godinu i u njoj mnogo unutrašnjeg mira, radosti, sreće, ljubavi i slobode da budete ono što jeste.
Voli vas, Marko Maoduš