Ovo iznad svega: Prema samom sebi budi iskren

Dragi moji, danas želim da podelim sa vama još jedan fenomenalan video sa veoma važnom temom.

Ovo iznad svega: prema samom sebi budi iskren!

Pre nekoliko godina, nastojao sam da uvek budem na “visokoj vibraciji”.

Moje razumevanje tog pojma bilo je da moram stalno da budem srećan i zahvalan, te da uvek govorim da se osećam odlično. Jer, u protivnom, onda će mi se desiti nešto loše. I slične stvari 🙂

Nisam bio svestan da tako lažem sebe, a time i čitav Univerzum. A kako lepo kaže Hu Len: “Kada lažete, makar i ćuteći, čitav Univerzum zna i smeje vam se”. Tako sam jedne noći usnio i veoma važan san, u kom sam, pred samo buđenje video rečenicu:

“Laganje sebe je najveći mazohizam!”


Ta rečenica je mnogo uticala na moj život. Danas mislim, osećam, govorim i živim 100% istinu. Sada istina živi kroz mene i to ljudi koji me sreću – prepoznaju. Ona je pomogla da se moje srce otvori bez granica, a da ljubav, radost, snaga, hrabrost i mir – dostignu neslućene visine.

Uživajte u još jednom videu koji menja život, a ja vam želim okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 

Hrabro sledim svoje srce i koračam putem veličanstvenosti!

Hrabro sledim svoje srce i koračam putem veličanstvenosti! Ove čarobne reči mogu ostati samo “mrtvo slovo na papiru”, ukoliko ne donesemo snažnu i jasnu odluku da ih i živimo, iz trenutka u trenutak.

Ali, ako svoju pažnju, odnosno naše misli usmerimo u tom pravcu, i potom emocije i dela uskladimo sa njima, neće nam preostati ništa drugo osim da živimo svoju istinu – veličanstvenu (božansku) verziju života.

U našim srcima su različiti oblici veličanstvenih života, jedinstveni za nas. Nekome je to možda porodični život u kući na moru, nekome umetnički poziv, nekome miran život u prirodi, a nekome život u samoći i potpuni fokus na duhovnosti. Ono što je zajedničko za sve jeste stalni fokus na bezuslovnu ljubav.

Dok čitate ove reči, upitajte se kakva je to vaša verzija veličanstvenog života. Šta je to što biste vi voleli da iskusite? Kakav bi to život voleli da vodite, u kome ima najviše radosti, sreće, mira i ljubavi? Kako mislite, osećate se i ponašate se u toj verziji života? Kako doprinosite ovom svetu? Na koji način iskazujete svoju kreativnost? Na koje sve načine iskazujete ljubav?

Slobodno vidite kako bi izgledao neki takav vaš dan, u kom se budite sa osmehom i nosite ga čitavog dana. A onda se zapitajte šta je to što već sada iz takvog dana možete da primenite. I uradite to danas! Znanje bez primene ne znači ništa. Postajemo istinski mudri kada stečeno znanje redovno primenjujemo.

I ako počnete to da primenjujete već danas i istrajete kada naiđete na prepreke, srce će vas nepogrešivo odvesti u tom smeru. Jer, srce zna unapred!

Želim vam čaroban dan, okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Žao mi je. Oprosti, molim te. Hvala ti. Volim te. 🙏🏻 💙 😇🦄🧙🏻‍♂️🧙🏻

San sa čudesnom porukom za sve!

Dragi moji, ogroman je broj poruka zahvalnosti i ljubavi koje dobijam od vas. Neke od njih prevazilaze sve što sam ikada mogao da zamislim i prosto traže da ih podelim sa vama. Svim srcem želim da je pročitate. 🙂

Ovu poruku dobio sam od dvadesetogodišnje devojke, dan nakon radionice “Sveta ljubav”, koju je ona posetila. U njoj se nalaze rečenice koje su zaista, nemenjene svima nama. Kada smo čisti i jasni, kada se posvetimo bezuslovnoj ljubavi, desi se i čista komunikacija sa Božanstvom. Evo kako je to ova devojka doživela u snu. Verujem da će svako ko bude pročitao ovu poruku, izvući važnu mudrost i za sebe.

Pred vama su reči jedne divne Aleksandre:


 

Noćas sam vas sanjala. Doduše, nije to prvi put, obično sam u “kritičnim” situacijama sanjala da mi govorite kako će sve biti u redu ili potvrđujete neke moje misli koje iz nekog razloga nisam sebi priznavala.

Ali, noćas, kakve divne odgovore sam dobila, potvrde. I najviše – podršku. Sećam se da sam vam pričala o strahovima iz detinjstva, o tome kako mi nisu dali da budem ono što jesam, o rečima koje sam slušala, o teškim momentima, odbacivanju od porodice i o tada lošem braku mojih roditelja.

Pričala sam vam kako se sve promenilo od kada sam upoznala celu “polutku” (blizanačku dušu). Kako je tata sada divan prema meni, kako je vredelo disati “onako” (pranayama disanje u meditacijama) skoro deset meseci, kako se brat razveo i dečica su kod njega, iako je bilo pakleno – uspelo se, moje zdravlje je savršeno, a pre šest godina su svašta prognozirali. Doduše, bojkotujem ih više od godinu dana. Imala sam tumor na hipofizi. Nekada davno sam imala glavobolju pet dana nedeljno. Sada možda samo jednom mesečno. I svašta su tu dodavali lekari od tahikardija, alergija, zapaljenje želuca, itd… haos 🙂 Sad mi je smešno kad se setim. Najsmešniji trenutak je bio kada je neurohirurg rekao: “Znaš, meni je žao, ali ti imaš spušten mali mozak i još tumor, prosto nemaš kapacitet kao svi normalni”.

U meni je tada, samo neki glas rekao: “Nasmej se i biće sve u redu”.

Tada sam mu rekla: “Šta vi znate kolike su granice nečijih kapaciteta, apsolutno su beskrajni”.

I verujem da je upravo to bio trenutak kada sam se zapitala: “Aleksandra, gde i kada si se toliko zapostavila?”

I tako, mnogo stvari se iscelilo, oprostilo, promenilo. A da, pričala sam vam i o tome kako sam mami u prvom razredu rekla da ću napisati knjigu, na šta se ona smejala i rekla: “Gde ti sine, kad ne znaš ni da pišeš?”.

Ja sam joj na to rekla:
“Videćeš, biće to knjiga o jednoj duši u dva tela” i ne znam kako će se zvati, ali biće čarobna.

Na sve to, rekli ste:
“Događaji nemaju značenje, ti im daješ značenje. To što su radili – nisu oni, već su njihova sećanja govorila iz njih, to su njihovi strahovi i programi. Šta god da ti se sada dogodi, ti biraš da li ćeš reagovati iz bezuslovne ljubavi i razumeti ih, ili iz sećanja i osuditi ih. Niko ne mora da te podržava u življenju tvoje svrhe, sve dok ti odlučno koračaš – Bog će zlatnim
prahom obasipati tvoje korake i uvek će te dočekati meka krila anđela.”

I još dosta detalja je bilo, koliko sam vam zahvalna, ne mogu da vam opišem. Bog definitivno zna šta radi, volim vas!!!

 


Nekako, nakon ovakve poruke, nema potrebe da bilo šta objašnjavam ili dodajem. Prosto, ako želite da transformišete svoj život, hrabro sledite svoje srce i Bog će zlatnim prahom obasipati vaše korake. Ako i vi poželite da posetite neku radionicu ili praktikujete meditacije koje sam kreirao, pročitajte više o tome na mom sajtu – markomaodus.com

Želim vam okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. Volim vas 🙂

 

Kad božanska inspiracija progovori

Dragi ljudi, pred vama je pismo koje sam upravo dobio od jedne predivne duše, koja se nedavno pojavila kod mene, a vođena na veličanstven, božanski način. Pri prvoj meditaciji u životu, u svojoj 39.-oj godini, videla je “braonkastu knjigu sa zvezdanom prašinom koja izlazi iz nje” kao rešenje svojih životnih problema.
 
Nekoliko meseci kasnije, pojavila se kod mene na individualnim konsultacijama i pri polasku kući zatražila moju knjigu “Da li verujete u čuda?”. Dok sam je pažljivo slušao, predosetio sam šta će se desiti i kada sam joj je pružio u ruke, pitao sam: “Da li je to ta knjiga?”. Naravno, odgovor je bio potvrdan, a oboje smo bili, kao deca, uzbuđeni, oduševljeni i zadivljeni povezanošću ovih događaja.
 
Svakog dana dobijam more predivnih poruka koje svedoče o mom radu i koliko vam on doprinosi, ali sada sa vama želim da podelim baš njeno iskustvo – jer je njegova autentičnost stopostotna. Ona nikada nije čitala knjige o duhovnom razvoju kako bi mogla da “zna” šta treba da doživi. Svaka njena reč je toliko čista da verujem da će je svako srce osetiti. Kliknite na link ispod i uživajte u svakom trenu. Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 🙏💙😇

 

Dragi Marko,

Danas je baš nekako čaroban dan 😇  i ja evo imam želju i potrebu da podelim sa tobom svoje iskustvo sa radionice Sveta ljubav. Kao što znaš, ovo je bila prva radionica na kojoj sam učestvovala, ali sam 100% sigurna da nije i poslednja, jer je iskustvo koje sam ponela veličanstveno! Pre nego što kažem nešto konkretno o radionici, reći ću i ukratko otkud ja tamo.

Prvi susret sa duhovnošću
I ja sam, kao i većina drugih ljudi, najveći deo svog života provela tražeći izvore sreće i zadovoljstva u drugim ljudima, stvarima i događajima, iako sam negde u dubini duše znala da ih tamo neću naći. Nebrojeno puta sam čula ili pročitala kako pravu sreću možemo pronaći samo u sebi. Ali, ja nisam znala kako.
Početak mog duhovnog buđenja desio se pre samo četiri meseca. Prolazim kroz jako težak period u životu već duže vreme i kako jedan veliki mislilac reče, ne mogu sada tačno da se setim ko: “Čovek se okreće duhovnom razvoju onda kada teror mozga postane nepodnošljiv”. Tako sam ja, tragajući za rešenjem svojih problema “slučajno” naišla na čoveka koji mi je u tom trenutku pomogao. I on se, kao i ti, bavi duhovnim radom, ali na neki drugačiji način. Na svoj način mi je otvorio put, put ka sebi. A na tom putu, toga sam postala potpuno svesna, ima mnogo više znakova, nego na ovom putu spolja. Počela sam da ih pratim i opet “slučajno” naišla na tebe i tvoj rad. Pregledala sam nekoliko tvojih videa i shvatila da je to – to! Idem kod Marka! 

Prva radionica
A onda se za mene dešava čudo, zaista čudo. Počev od tvoje čarobne knjige, nakon koje sam stvarno počela da verujem u čuda, preko individualnih meditacija, sve do radionice. O meditacijama do nedavno nisam znala apsolutno ništa. Ali za sebe, kao početnika, mogu da kažem da sam u meditacijama doživela prava remek dela od filmova, u kojima ja igram glavnu ulogu! Predivna stvar je u tome što su poruke u tim filmovima nedvosmislene i namenjene baš i samo nama.
Atmosfera na radionici je bila zaista divna! Iako nikoga od prisutnih ljudi nisam poznavala, osećala sam se kao da smo svi jedna velika porodica. Svi smo tu sa istom željom, da širimo ljubav i dobijemo bolju, čistiju verziju sebe. Ne sećam se da sam ikada u životu doživela toliko suza i smeha u isto vreme. Osećaj koji oslobađa, ali bukvalno. Nakon svih meditacija koje smo radili, svega što sam osetila i doživela, imala sam osećaj da mogu da letim, ili možda bolje rečeno, da lebdim. Totalno i apsolutno blaženstvo. Spokoj. Mir.

Unutrašnje dete

 

Meditacija sa unutrašnjim detetom mi je postala dnevna potreba. Prosto, ne mogu da zamislim više svoj život bez toga. Moj prvi susret sa unutrašnjim detetom je bio toliko bolan, da dugo nisam mogla da prestanem da plačem. Tada sam u stvari shvatila koliko sam celog svog života zapostavljala sebe, a da toga uopšte nisam bila svesna. U poslednje vreme ne plačem, pa je tako bilo i kada smo radili u grupi.

Romantična ljubav

 

Zatim sledi Romantična ljubav i čišćenje predačkih linija. Tek nakon ove meditacije mi je postalo jasno koliko i na koji način smo povezani sa svojim precima! Negde duboko iz podsvesti su mi se pojavljivale slike situacija koje nisam doživela i preživela ja, već moja majka. Ne bih da iznosim detalje, reći ću samo da se radi o nasilju u porodici. Od svih muških osoba koje su mi bile ili jesu bitne u životu, kao dominantna figura pojavio se moj deda, na koga nisam pomislila, ne znam ni sama koliko dugo. Fascinantno! Osećaj je jak, bolan, intenzivan, ali sam se sve vreme osećala potpuno bezbedno, jer sam dobijala podršku i ljubav od majčice Zemlje koja je upijala svu moju oslobođenu negativnu energiju u vidu tamnih potoka koji su se izlivali iz mog tela, a vraćala mi svoju čistu ljubav, grleći mi noge i stopala. Bukvalno sam videla i osetila zeleno korenje drveća kako se nežno obmotava oko mojih nogu i drži me da ne padnem. A odozgo, kroz teme glave pa sve do srca dopirali su nežni i topli, žuti sunčevi zraci koji su se polako spajali i ukrštali sa korenčićima. Svoje telo sam osećala kao jedan ogroman podijum za igru,prostor ispunjen predivnim zvucima klasične muzike.
Evo, u ovom trenutku mi se pojavila misao kako je svha Zemljinog jezgra da upija i prži svu našu negativnu energiju! Samo treba da je pošaljemo. Hvala joj (Zemlji) na tome! A tebi Marko hvala što nam pokazuješ put. 
Sledi mala pauza da se izgrlimo, razmenimo iskustva, ismejemo i nastavljamo dalje.

Entitet

 

A onda Entitet. Jedva sam čekala, jer nisam imala blagu predstavu šta to u stvari znači. Šta je u meni entitet, kako u meni entitet? Huuuh…
Vrlo brzo mi je postalo savršeno jasno. Pored mog nežnog, a tako jakog i blistavog Bića, u mom telu parazitiraju i neke druge, tamne energije, kojih takođe nisam bila svesna. Neverovatno mi je kako su mi ruke same krenule i spustile se na onaj deo tela gde je koncentracija te energije najveća. Potpuno nekontrolisani pokreti, a baš onakvi kakvi su mi bili potrebni. Ovog puta sam videla tri čelične kugle koje je trebalo razbiti. Toliko sam bila besna da sam lupala čekićem iz sve snage!! Mislim da sam čak jednom naglas i opsovala. Bilo nas je par koji smo opsovali. Osećala sam kako mi se telo hladi. Drhtala sam. Celo telo mi se treslo od glave do pete. Levu ruku i rame nisam mogla da kontrolišem. Suze liju u potocima. Kada sam konačno kugle pretvorila u sitnije kamenčiće, pojavio mi se deo sna koji sam sanjala pre oko dva meseca. Dolazi moj blizanac i donosi mi vatru. On je bio u vatri. Tada mi je san bio strašan, doživela sam ga negativno i nisam razumela poruku. Sada sam oberučke prihatila i vatrom istopila ostatke crnih, odvratnih, preteških čeličnih kugli. Nakon ogromnog ali ogromnog rasterećenja posle meditacije, shvatila sam i poruku sna. Došao je da mi pomogne…💙

Sveta ljubav

 

I na kraju,šlag na torti, Sveta ljubav!
 
Da bih ovo opisala potrebne su mi reči koje još uvek niko nije smislio. A ne verujem ni da može, sve i da hoće, jer se rečima zaista ne može opisati nešto što se fizičkim telom i čulima ne može osetiti. Ovo je put u neku višu dimenziju i radost Bića što je konačno kod kuće. Početak puta je otvaranje srca i oslobađanje od silnih okova. Za svega par minuta moje energetsko telo se potpuno odvojilo od fizičkog i vinulo u beskonačne dubine univerzuma. Putovala sam sama sve do onog čarobnog trenutka kada sebe ugledamo u telu osobe suprotnog pola.
 
Da, to je opet on, moj blizanac, moje drugo ja, moje isto ja. Odatle nastavljamo zajedno, ali u potpunosti gubimo, čak i oblik fizičkog tela. Postajemo dva prozirna, beličasta, svetlucava oblačka nepravilnih oblika, koji kada se spoje – formiraju loptu. Neprestano vibriramo, prožimamo se i razdvajamo naizmenično. Vreme ne postoji. Postoji samo večnost! Da, osetila sam šta znači da vreme ne postoji, a mi postojimo u večnosti! To je stanje apsolutnog mira i spokoja. To je blaženstvo. Negde iz daljine tamnog, a svetlucavog svemira pojavila se neka beličasta svetlost. Imala je oblik slova M. Kako se približavala, već sam mogla jasno da vidim predivnog belog anđela, sa ogromnim krilima. Zastao je nedaleko od mene i rekao da mogu da ga pitam šta god poželim. Imala sam samo jedno pitanje i dobila vrlo kratak, ali jasan odgovor. Hvala anđelima. Bilo je vreme da se  vratimo nazad i nastavimo da uživamo u svim blagodetima koje nam majka Zemlja pruža, sve do ponovnog povratka kući.
Hvala ti Marko na iskrenoj i čistoj ljubavi koju deliš sa svima nama. Hvala ti na podršci. Hvala ti… hvala ti zato što postojiš! 💙

Eto, nadam se da ste uživali u ovoj čarobnoj priči 🙂 Ukoliko poželite da nam se pridružite na nekoj narednoj radionici “Sveta ljubav”, detalje možete videti na:

Najhrabrija stvar koju možete učiniti danas

Najhrabrija stvar koju danas možete učiniti je da iskreno izrazite svoja osećanja i u skladu sa njima se i ponašate!

Toliko je jednostavno? O da, toliko je jednostavno. Ali, koliko nas je to spremno da učini? Toliko smo maski, zaštita i oklopa stavili na sebe, da naša suština retko ima priliku da izađe na površinu. Naša srca su često u toliko snažnim okovima prećutkivanja, potiskivanja, neopraštanja sebi i drugima, da – kada dođe momenat da ih otvorimo, čitav proces veoma boli.

Budi ono što jesi

Nekada sam se i ja mnogo plašio da iskreno izrazim svoja osećanja i nalazio razne načine da dobijem nešto, a da pritom krijem svoju istinu.  Sada znam, plašio sam se sveta i njegove reakcije, a to zapravo znači – SAMOG SEBE. Bilo mi je teško da prihvatim sebe onakvog kakav jesam i pokušavao sam da pronađem odgovore u drugima. Jer, ako su oni srećni i zadovoljni, onda samo treba da budem kao oni i onda ću i ja biti srećan. Nisam shvatao da je moj zadatak samo da budem ono što jesam, te da sam upravo zato i kreiran. Ovaj svet nije isti bez mene, baš kao što nije isti bez vas. Postoje stvari koje su jedinstvene baš za nas i koje samo mi možemo obaviti. Niko drugi u čitavom Univerzumu. Neko nas je tražio baš ovakve. Zato smo i kreirani. I zato je veoma važno da sledimo sopstvenu inspiraciju, tj. živimo svoj identitet.

Povratak sebi

Mene je nezadovoljstvo životom gurnulo u lični rast i prvo sam naišao na učenja o “visokoj vibraciji”. Shvatio sam to olako, ne razumevajući šta ona zapravo predstavlja i mislio sam da – “samo treba da uvek budem srećan i ostvariće se sve moje želje”. Danas za mene “visoka vibracija” predstavlja poverenje u životni proces, a utisak iz prošlosti mi je danas prosto smešan. 🙂 Iz tog razloga, kada bi me neko pitao kako se osećam, uvek bih izgovarao da sam odlično, iako to nije bila istina. Ali, tako sam samo više lagao sebe.

Potom sam naišao na učenja u kojima je sve bilo u takozvanom “transcendiranju”. Stalno nadilaženje svojih emocija i iskustava, podsećanje da je sve ovo san i neretko – da smo ovde “samo da bismo otplatili svoje dugove”. Nešto iznutra me je guralo i odatle, da bih konačno došao do pitanja: “Da li je život veličanstveni dar ili kazna?” Da li pokušavamo da nadiđemo svoja osećanja i iskustva, samo zato što se plašimo bola koji možemo osetiti ako se nešto ne ostvari u skladu sa našim željama? Da li izbegavamo da osetimo životnu energiju koja prolazi kroz nas SADA?

Srećom, moj unutrašnji glas me je usmerio na nešto drugo.

Prema samom sebi budi iskren

Jedne noći u snu, probudila me je rečenica: “Laganje sebe je najveći mazohizam”.

Od tog dana, nastojim da budem sto posto iskren u svakoj situaciji. Prosto, 100% istina je postala moj najvažniji životni ideal. Nije ni čudo što mi je prijala Šekspirova rečenica:

“Ovo iznad svega – prema samom sebi budi iskren”.

Kako sam počeo jasno i hrabro da izgovaram svoju istinu iz srca, sve je u mom životu počelo da se čisti. Moj svet su napustili poslovi koji nisu bili pravi za mene, ljudi koji nisu bili pravi za mene, aktivnosti i hrana koja nisu za mene. Istovremeno, u moj svet su došli pravi ljudi, pravi posao, pravi odnosi, itd… Sve se uskladilo sa tom jednostavnom odlukom, koju nije bilo lako sprovesti u delo.

I dan danas nije. U svaki svoj video, svaki svoj tekst, svaku svoju radionicu – ugradim čitavo svoje srce, koje je sada otvoreno, a nežno je i mekše od pamuka. 

Život kao herojska avantura

I naravno, svaki napad na njega – boli. Isto je sa svima nama. Došli smo iz bezuslovne ljubavi i to je ono što očekujemo zauzvrat. Kada na našu ljubav kao reakciju dobijemo nešto drugo, često počinjemo da zatvaramo srca. Počinjemo da se plašimo bola i pokušavamo da ga izbegnemo po svaku cenu. Ali, šta ako se upravo iza tog potencijalnog bola nalazi život naših snova? Šta ako se upravo iza straha nalazi naša istina i herojska avantura?

Pre nekoliko dana pozvala me je divna prijateljica koju zovem hodajućim anđelom. U njenom životu postoji mladić koji joj se mnogo sviđa i za koga oseća da je to – to. Međutim, nikako nije smela da izrazi ono što oseća. Već duže vreme srce i unutrašnje dete su joj govorili: “Pošalji mu poruku”. Ali, plašila se. Šta ako ne odgovori? Šta ako ishod ne bude onakav kakav bi želela? Njeno unutrašnje dete se naljutilo, a u skladu sa tim su bila i njena osećanja.

Znajući za njena prethodna iskustva, nije mi bilo teško da je razumem i saosećam sa njom. Ali, rekao sam joj da je ona hrabro srce i da svakako to može i treba da uradi. Šta će biti, time i ne treba da se bavi.

Ili si heroj svog života ili nisi. Ili slediš svoje srce ili ne. Nema između!

Tražila je nedvosmisleni znak. Narednog jutra, momak čiji rad prati – Ralph Smart (kanal na youtube je Infinite waters) objavio je video pod nazivom: “Najhrabrija stvar koju možete reći nekome”. Njegova poruka je: “Iskreno izrazite šta osećate”. Istog jutra, pojavio joj se i moj video u kome je primetila suze koje se kotrljaju niz moje lice. Pozvala me je da mi čestita na hrabrosti i nekoliko minuta kasnije, poslala je poruku mladiću. Sve se potom odigralo na savršeni način.

No, nekada neće biti tako. Zaboleće nas. Možda i čitavo telo. Poteći će suze. Ali, da li ćemo tada prestati da sledimo svoje srce? Da li ćemo ga zatvoriti za bol i tugu koje osećamo? Da li ćemo odmah posegnuti za transcendiranjem iskustva i raznim drugim dimenzijama, predviđanjem budućnosti, kako bi nam bilo lakše? Sve ovo sam ja pokušao kako bih sebi olakšao bol koji moje srce oseti kada sledim božansku inspiraciju, a ne desi se ono što bih svim srcem želeo. Ali, sada znam da ništa od toga nije bilo pogrešno. Radio sam najbolje što sam umeo i dobio beskonačno čarobne pomoći u svakom trenu. Upravo tako, naš život postaje jedinstvena bajka koja će odjekivati u Univerzumu. Uz to, shvatio sam da je bol koji osećamo kada se plašimo i ne sledimo svoje srce, te udržavamo od života svojih snova – mnogo veći.

Ono što je moj zadatak, iz trenutka u trenutak, jeste da nikako ne zatvaram svoje srce, vraćam se u bezuslovnu ljubav i poverenje i nastavljam hrabro da ga sledim. Verovatno isto važi i za vas. Ali, ne zaboravite da ono što prethodi srećnom kraju bajke jeste – bitka sa zmajevima 🙂

Danas je moja životna priča veoma jednostavna. Čitava duhovnost staje u dve rečenice:

  • Budi kao dete, Bog (Ljubav) reče.
  • Iskreno izražavam svoje misli i emocije, i u skladu sa tim delam, bez obzira na ishod.

Nastojim da se što više igram života i hrabro uživam u svojoj avanturi. Prepreke i izazovi su njihov sastavni deo. Bilo je i nekoliko teških momenata u kojima sam se zapitao – šta sam to sebi postavio na put? Ali, gotovo svaki heroj iz bajke u nekom času se to zapita. I na kraju sve bude u redu. Zanimljivo je da nas takve priče toliko privlače da ih čitamo sa radošću i prenosimo ih mlađim pokolenjima. Verujem danas – zato što je upravo to život koji smo sebi izabrali. Svako od nas je heroj svog života, svoje bajke. Da li ste prestali da verujete u svoju bajku?

Kakav god da je odgovor, predlažem vam sledeću afirmaciju:

Verujem svom hrabrom srcu. Ja sam heroj svog života!

Dan za inspirativnu akciju!

Dragi čitaoci, ovo je dan za inspirativnu akciju! Ukoliko očekujete da samo dobitak na lutriji može promeniti vaš život, slobodno prestanite sa čitanjem odmah. U protivnom, zapitajte se – da li već dugo imate divne ideje koje ne sprovodite u delo, a kada biste to učinili – znate da bi se vaš život promenio na veličanstven način?

Ukoliko je tako, opustite se na nekoliko minuta, zažmurite i zapitajte se iskreno – koji je vaš najveći strah? Ukoliko ga niste svesni, probajte meditaciju “Bela tabla” na https://www.youtube.com/watch?v=buciCYtp1Qg. Znajte da taj strah dolazi iz sećanja na neki događaj u prošlosti i danas imate priliku da ga se oslobodite. Kako?

Prosto – osetite svoj strah u potpunosti, svakim delom vašeg bića i onda, ipak uradite ono što treba da se uradi. Naravno da neće biti prijatno, ali, baš kao što kaže ona poznata rečenica: “JUST DO IT!”. Bol koji nastaje kada dugo bežimo od svojih snova mnogo je veći od straha koji prevazilazimo. Univerzum voli hrabre i odlučne! 

Meditirali ste, molili se, gledali videa, čitali knjige, pričali sa porodicom, prijateljima, kolegama, komšijama… Verovatno ste, kao i ja u prošlosti, posumnjali u sebe i mnogo puta odložili akciju ili odustali. Ali, ideje koje vas vode ka vašim snovima i dalje uporno ne žele da odu. Takve ideje su namenjene baš vama i bilo bi divno da ih posmatrate kao božanski dar. Vaš potencijal je beskonačan i nikada ne biste dobili takvo nadahnuće da nemate sve što vam je potrebno da svoj san pretvorite u javu.

Naravno, ne morate sve da završite za jedan dan.

Ukoliko imate ideju o knjizi koju vaše srce želi da napišete, a nikako da to uradite – danas napišite prvu stranicu.

Ukoliko već dugo želite da započnete posao koji volite svim srcem – danas napravite prvi korak. Obavežite se sebi da nećete odustajati i učinite nešto na tom planu. Svakog dana napravite bar jedan mali korak i vaš san će neminovno postati java.

Ukoliko postoji osoba koju volite svim srcem, a to joj niste rekli – učinite to! Vaša jasnoća i sloboda možda oslobode i drugu osobu. A, ako vam ta osoba ne uzvrati na isti način, ništa niste izgubili. Iskazali ste ljubav, hrabro sledili svoje srce i ako ta osoba u ovom trenutku ne oseća isto, to samo znači da to nije osoba za vas u ovom trenutku. 

Ukoliko želite da se ljuljate ili klackate, a pitate se šta li će misliti ljudi u okolini – osetite taj strah i ipak učinite to. Dete u vama će se neizmerno radovati.

Ukoliko želite da pevate ili plešete na ulici, upoznate se sa nepoznatom osobom, snimite svoj prvi video… – učinite to danas.

Učinite to, na prvom mestu – zbog sebe i svog srca! Učinite to, zbog nas koji čekamo da vas vidimo kako sijate u svom punom sjaju. Učinite to zbog vaših predaka i budućih generacija. Učinite to zbog naše majke Zemlje. Učinite to jer vaša sloboda oslobađa i sve ostale. Učinite to i donesite Raj na Zemlju.

Pre nekoliko dana sam u videu “Ko, ako ne ti? Kad, ako ne sad?” pomenuo detalj iz svoje prošlosti – kada sam u jednoj šetnji zagrlio drvo u šumi. Osećao sam ljubav prema prirodi i majci Zemlji i želeo sam da vidim kako to izgleda. Zažmurio sam i bilo mi je veoma lepo. Nekoliko desetina sekundi kasnije, čuo sam ljudske korake u blizini. Istog časa se javilo pitanje:
– Šta li će pomisliti? Bolje da odmah pustim drvo i pravim se da se ništa nije desilo.
Ipak, tren kasnije se pojavio odgovor:
– Šta je ono što ja iskreno želim? Da li se ja to stidim ljubavi koju osećam prema prirodi? Da li je zaista važno šta drugi čovek misli o onome što ja radim?

Ostao sam u zagrljaju sa tim stablom i u narednom času osetio ogromnu ljubav u svim delovima svog bića. Koraci su se čuli još neko vreme i potom nestali, a meni je ostala ova predivna priča da je podelim sa vama.

Nakon videa jedna prijateljica mi je napisala kako dugo ima istu želju, ali se plaši da je sprovede u delo, upravo zato što se pita – šta li će neko drugi misliti.

Tako se rodila sledeća ideja. Ukoliko zaista želite da promenite svoj život i hrabro sledite svoje srce na putu veličanstvenosti – zabeležite svoju akciju kojom ste pravazišli svoj strah danas, na primer fotografijom i okačite je na moju fb stranicu. Ili samo napišite šta ste uradili. Ne zaboravite da vaša sloboda oslobađa i druge!

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, HRABROST da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

 

Trenutak za proslavu!

Dragi moji, danas sa velikom radošću želim da vam zahvalim što pratite moj rad i širite ljubav, jer sve ovo ne bi bilo moguće bez vas!

Znate da često pominjem koliko je važno da volite sebe i čestitate sebi na svakom uspehu. Sada to činim i ja, jer želim da proslavim svoj uspeh i podelim ga sa vama. A sve se nekako desilo na poseban dan za mene – Aranđelovdan.

U jednom danu, broj pretplatnika na mom youtube kanalu je prešao 5000, broj pregleda video klipova je prešao 1 000 000, a broj minuta gledanja – 8 000 000 (to je negde oko 15 godina). U isto vreme, sva mesta za radionicu “Sveta ljubav” popunjena su u roku od dva dana, pa sam čak morao i da odbijem neke prijave. 

Kako je do nečega tako predivnog, što donosi toliku radost mom srcu, došlo?

Pre nekoliko dana, moja divna prijateljica i pisac, Nevena Rozga (autor romana “Život te čeka”), upitala me je šta bih poručio Marku koji je odlučio da napusti posao u školi pre dve godine. Kao iz topa, odgovorio sam da bih mu rekao:

  • Bravo! Ponosim se tobom! Tvoja hrabrost je veličanstvena! 

I tako sam nastavio da govorim Marku iz svakog narednog dana.

Neka ova kratka priča bude podrška svakome ko želi da zakorači u nepoznato, jer, osim straha, tamo vas čekaju i meka krila anđela. 🙂 Hrabro sledite svoje srce i pišite svoju životnu priču.

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

 

 

 

Moj najvažniji zadatak je da budem ono što jesam

Naš najvažniji zadatak u životu je da budemo ono što jesmo.

Kada smo zaista ono što jesmo, kada živimo kao dete bezuslovne ljubavi, prepuštamo se životu, imamo beskrajno poverenje i svaki dan biva ispunjen nekom čarolijom koju ne mogu ni da objasnim, ali me ona iznova i iznova dovodi u stanje zadivljenosti.

“Budi kao dete”, Bog reče.

Za mene ta rečenica znači isto što i “Budi ono što jesi” i ovom prilikom želim to da pojasnim, jer me je nekada ta rečenica zbunjivala.
Biti ono što jesam – za mene znači da 100% iskreno i sa ljubavlju, izražavam svoje misli i emocije i u skladu sa njima delam, bez obzira na to kako će drugi reagovati, tj. kakav će biti ishod. Kada osetim da nešto treba da se kaže – kažem. Nema prećutkivanja, nema “belih laži”, ali ni nametanja svog mišljenja.

Na taj način dozvoljavam životnoj energiji da teče kroz mene, bez blokada. Kada u meni nema blokada, moj život teče.
To je to, kraj! Upravo tako dolazi jasnoća, tada prestaju sva pitanja i zbunjenost, a mudrost stiže iz našeg srca iako je ne tražimo 

Kada je tako, savršeno igramo svoju ulogu u beskonačnom orkestru Univerzuma, svako svira svoj instrument i tako dozvoljavamo drugima da sviraju svoj.

Kada smo mi inspirisani i radimo pravu stvar u trenutku, onda i drugi bivaju inspirisani da rade prave stvar.
Kada smo mi slobodni, svi ostali su slobodni.
Kada smo mi u Raju, svi ostali su u Raju.

I kada nisu – nismo ni mi, jer na najdubljem nivou, svi smo jedna porodica. To je pravi trenutak (kao i svaki drugi) da kažemo: “Žao mi je, oprosti molim te, hvala ti, volim te” 

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 

Još malo reči koje dotiču moje srce

Dragi ljudi, pre nekoliko dana dobio sam predivan mail od polaznika dvodnevnog seminara i mog novog prijatelja – Zorana Vujovića, čije su reči nošene ljubavlju stigle i u moje srce. Uz njegovu dozvolu, želim da podelim sa vama ovaj veličanstveni kreativni izraz.

———————————————

Dragi Marko, osetio sam potrebu da ti napišem par reči.

Već nekoliko dana odlažem čitanje tvoje knjige, pritom se koristeći raznim izgovorima. Te nemam vremena, te ne mogu sad, imam nešto drugo na umu… Međutim, kako život i bezuslovna ljubav odaberu pravi trenutak, to se desi baš kad treba.

Danas sam krenuo za Kraljevo da se vidim sa roditeljima i u autobusu uzmem tvoju knjigu. Naravno, nemam gde – nego sad i ovde da je pročitam. Ovo sto sledi je moj doživljaj knjige i tebe kroz nju.

Ne mogu naći odgovarajuću reč koja bi opisala osećaje koje proizvodi telo i srce dok upija zvuk inspiracije kojom pulsira svaka reč u ovoj knjizi. Ako je nešto neodvojivo, to je srce od tela. Tvoje reči izrastaju kroz suštinu i ljubav mog bića, i tako oblikuju odraz trenutka kome svi pripadamo. Neke reči toliko prožimaju da postaju izvor neprekidne ljubavi koju možeš iskusiti samo ako si prisutan u trenutku kada ona odzvanja. Hvala to što si posejao ljubav u moje srce i tako ga vratio Izvoru, svetlosti, božanskoj spoznaji veličanstvenosti i mira, kojoj ono i pripada.

Kada bih izmislio neku reč novu, kojom bih opisao jasnoću doživljaja kojom otkrivaš suštinu bića koje je spremno da bezuslovno voli – srce treba biti spremno da prihvati i toliko da je sam njen odjek – ljubav. Čitajući, osluškivao sam svoje srce i tako prepoznao odgovore koje nisam ni sanjao da postoje u meni.

Hvala ti, pozdrav od srca Zoran
———————————————

Šta da kažem ili napišem nakon ovakvih reči? Obično samo kleknem, suze se pojave na mom licu, a iz srca teku reči: Žao mi je, oprosti, molim te, hvala ti i volim te.

O knjizi “Da li verujete u čuda?” možete saznati više i ako osetite da je za vas, poručiti je na http://markomaodus.com/da-li-verujete-u-cuda/ 

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 🙂

Hrabrost, drago srce!

Ovog jutra sam “slučajno” naišao na sledeće reči:

“Ako se odlučite da volite, srce će vam sigurno biti ranjeno, a možda i slomljeno.

Ako želite to da izbegnete, ne smete dati srce nikome. Brižljivo se bavite sitnim uživanjima: izbegnite sve komplikacije.

Međutim, u toj kutiji – sigurnoj, mračnoj, nepomičnoj i hermetički zatvorenoj – vaše srce će se promeniti. Neće se slomiti, ali će postati kruto, neprobojno, nedostupno.” (K. S. Luis)

I ja bih dodao – upravo na ovaj način, dugo sam odlazio od svoje suštine i postao suprotno od onoga što jesam. Nakon mnogo godina, najbolja prijateljica mi je rekla:

  • Marko, ti više uopšte nisi Ti!

Te reči su se duboko urezale u moje sećanje. Bilo je potrebno mnogo vremena, energije, posvećenosti i hrabrosti da se ponovo vratim onome što jesam, onome što svi jesmo – ljubav! Danas verujem da se čitava suština života nalazi u jednoj rečenici i sada mi sve deluje veoma jednostavno:

  • “Budi kao dete”, Bog reče.

Za mene to znači – iskreno i sa ljubavlju iskazujem svoje misli i emocije, te u skladu sa tim delam, bez obzira na ishod, ili na to šta će “svet” reći. 

Zvuči super, zar ne? Ali, “jednostavno”, ne znači isto što i “lako”. Ovakav način življenja – stopostotna iskrenost u svakom trenutku – zahteva ogromnu hrabrost, spremnost na ranjivost i beskrajno poverenje.

Nikada se na to ne bih usudio, da ne verujem da je ljubav najveća sila u Univerzumu, da pomera planine, topi najviše zidine i da je naša apsolutna suština. Sada imam i bezbroj svakodnevnih čuda ljubavi za sobom, koja me iznova i iznova ostavljaju u stanju zadivljenosti i dokazuju da je sve zaista tako. Kada se život pogleda iz tog ugla, izbor zapravo i ne postoji.

Stoga, odlučite se da hrabro otvorite svoje srce, posvetite se ljubavi i imaćete podršku čitavog Univerzuma. Nikada nećete biti zaista sami. Verovatno neće biti lako, bar je takvo moje iskustvo. Ali, kada god me nešto uzdrma, setim se jedne posebne rečenice od pre nekoliko godina:

  • Niko nije rekao da je prepuštanje lako. Ali, budi hrabar, skoči i dočekaće te meka krila anđela.

Otud i dolaze one reči:

HRABRO sledim svoje srce i koračam putem veličanstvenosti!

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.