Da li verujete u čuda?

Dragi ljudi, u prethodnih godinu dana i četiri meseca, koliko živi ova knjiga – posetila je, utešila i otvorila mnoga srca širom planete. 

Najčešće ste mi pisali da ste je pročitali u jednom dahu. Neki od vas u parku ispred pošte. Suze su bile skoro obavezne 🙂

Rekli ste mi da ste se osećali izuzetno inspirisanim i kako ste po čitanju počeli da pišete svoje knjige i kreativno se izražavate. 

Često ste mi pisali da dok čitate knjigu, osećate kao da sedim kraj vas i razgovaramo, gde god da se nalazite.

Mnogi od vas ste je stavljali na srce i osećali čarobnu, zlatnu prašinu kako vas isceljuje dok spavate sa njom.

A kako je uopšte ova knjiga došla na ovaj svet?

Do pre desetak godina, živeo sam prilično uobičajeno za našu, zapadnu civilizaciju. Verovao sam da će mi škola, fakultet i država doneti dobar posao i da ću potom biti srećan. Nisam shvatao da sam zapravo živeo u velikom strahu i osećaju potpune odvojenosti. Sve događaje sam smatrao spletom slučajnih okolnosti koji nemaju nikakve veze sa mnom.

Zanimljivo, upravo strahovi koje sam prepoznao u sebi, pogurali su me da se sa njima i suočim. Otvorio sam se za lični, a potom i duhovni rast. Slušajući jedan audio program pre desetak godina, čuo sam rečenicu: “Potrebno je da isprazniš čašu života, kako bi čuda ljubavi mogla da je ispune”. Iskreno, nisam je zaista razumeo, ali neka snažna unutrašnja snaga me je vodila da nastavim sa radom na sebi.

Danas znam, sve što mi je bilo zaista potrebno, stizalo je u pravom trenutku. Polako sam se otvarao za znake kraj puta i pratio ih. Tako je u moj život uplovio Ho’oponopono, duhovno učenje u koje sam se u potpunosti zaljubio i koje mi je neizmerno pomoglo na životnom putovanju. Posvećenost, otvaranje srca za bezuslovnu ljubav i odluka da živim svoje snove – u potpunosti su preokrenule moj život. Sledeći inspiraciju, odlučio sam da napišem knjigu o svojim iskustvima kroz koje sam strah transformisao u ljubav i tako postao alhemičar svog života. U nju sam ugradio svoje najdublje istine i pisao je srcem, pa je jedini razlog da je i vi pročitate – ukoliko želite da dopustite čudima da uplove u vaš život. 

Moj veliki prijatelj, veoma uspešni HYL i motivacioni trener Siniša Ubović, kome sam beskonačno zahvalan za sve što je prošao sa mnom, ovako je video knjigu:

“Marko piše iskreno, lepo, lako i jasno, iz srca i sa puno ljubavi. Kroz svoju knjigu i mnoštvo poučnih priča njemu svojstvenih, vodi nas na putovanje otkrivanja svega onoga što jesmo i prihvatanja svega onog veličanstvenog što možemo biti. Vreme je da poverujemo u čuda i da im se prepustimo.”

 

 

Knjigu “Da li verujete u čuda?” možete poručiti na marko.maodus@gmail.com ili je kupiti na radionicama ili seminarima koje organizujem. Nema je u knjižarama.

Cena knjige je  1000 dinara  (+ troškovi dostave 238 din). Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo, sa troškovima dostave je 15E. 

U međuvremenu, stigle su i prve reakcije ljudi koji su knjigu pročitali. Pročitajte, siguran sam da ćete i vi osetiti iskrenost i ljubav ovih reči:

Milanka L. – Dragi Marko, knjiga je divna. Pročitala sam je u jednom dahu i uživala u svakom trenutku. Oseti se tvoje pisanje iz srca. Kada sam prijateljici odnela primerak, oduševila se. Kaže da je htela da mi kaze da kupim i njoj, a ipak nije. Ja sam želela da je iznenadim, nisam ni znala da je čula za knjigu. Vidiš kako čuda postoje!

Milena N. – Dizajn knjige je fenomenalan, unutrašnjost inspirativna, a sama suština božanstvena… Hvala Marko na divnoj knjizi, procitala sam je i sa ponosom svrstala medju mojim najboljim knjigama NIL DONALDA VOLSA… Želim ti ono što i sebi… želim ti mir u duši i ljubav u srcu… 😇😇😇😇😇😇😇😇😇😇😇

 

 

Slavica M. – Knjigu sam pročitala u jednom dahu! Preporuka svima koji u materijalnom svetu nikako ne uspevaju da nađu ispunjenje, da čitajući o tvom duhovnom putu dođu do novih uvida koji će im pomoći na putu do mira, sreće i ljubavi. 

Ružica B. – Znate onaj osećaj kada otvarate knjigu autora čiji rad poštujete:

Želim vam mir koji prevazilazi svako pojmanje.

Marko Maoduš