Isuse, dođi i sedi u moje srce!

Dragi ljudi, pred vama je jedan veoma neobičan i zanimljiv video. Ukoliko ga pogledate, čućete moju priču o razlikama između Hrista i Hrišćanstva, duhovnosti i religije, slobode i sputanosti, ljubavi i straha. 

Kao dete sam imao izuzetno negativnu percepciju bilo čega što ima veze sa verom. U mojoj porodici niko se time nije bavio, a povremeno bih sa strane čuo rečenice tipa: “Ne sme da se radi tim i tim danom, ne sme ovo, ne sme ono…”. Još tada mi je osećaj govorio da u skladu sa tim pravilima sigurno ne želim da živim. Vremenom sam se sve više i više odvajao od izvora – čiste bezuslovne ljubavi.

Prošle su decenije u kojima sam živeo isključivo vođen intelektom. Naravno, to me je odvelo u strah, osećaj odvojenosti od svega i tako sam se udaljio od svoje prave prirode. Ljubav, osećajnost i nežnost sam nastojao da prikrijem maskom hladnog muškarca, jer su prosto moja iskustva iz prošlosti bila previše bolna. Tada nisam umeo da ih transformišem i vidim očima ljubavi.

Kada sam konačno počeo da se vraćam sebi, imao sam veliku pomoć. Pročitao sam i probao svašta, otvorio se za unutrašnje vodstvo, konačno počeo da primenjujem naučeno (i mnogo toga morao da zaboravim), počeo da beskrajno verujem i hrabro sledim svoje srce. Ponovo sam postao dete Ljubavi.

Jedna od veoma važnih životnih lekcija stigla je kroz knjigu “Pouke oca Porfirija”. Rečenicu: “Isuse, dođi i sedi u moje srce” sam pročitao baš u njoj. Moja percepcija vere se vremenom i kroz iskustva potpuno promenila, a moj doživljaj energija bezuslovne ljubavi je sasvim drugačiji. Sada pravim jasnu razliku između duhovnosti i religije. Danas energiju Isusa Hrista vidim kao izvor smeha, mira i radosti.

No, ako vas zanima nešto više o tome, predlažem da pogledate video, a ja vam svakako želim okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.