“Meditiram i nema odgovora. Gde grešim?”

Kada sam počinjao da meditiram – stalno sam se preispitivao i mislio da sigurno grešim, jer nisam imao nikakve spektakularne vizije niti senzacije, kao neki drugi ljudi. Naravno, takvo razmišljanje potiče od obrasca “nisam dovoljno dobar” .

Ipak, nisam odustao, pa sam vremenom počeo da pratim misli u svom umu i primetio da ih zaista ima veoma mnogo, te da gotovo nikada nisam bio miran i opušten. Istrajao sam u tom procesu, svakodnevno radio na svom opuštanju, provodio vreme u prirodi, odlazio na radionice ličnog rasta i suočavao se sa potisnutim bolom iz prošlosti, opraštao sebi i svima… Danas verujem da je to period u kome se duboki uselio u moje biće 🙂 

Najveća razlika u odnosu na taj period jeste da sada imam beskonačno veće poverenje da su svi odgovori u meni.

Kada sam miran i opušten, jednostavno verujem mislima ili idejama koje primećujem. Ako nekada nema odgovora, ne opterećujem se, već čestitam sebi na tome što sam izdvojio vreme da se opustim i uživam u tišini. Život ima beskonačno načina da nam poruči sve što je potrebno da znamo, pa se onda odgovori pojave u idejama koje se stalno ponavljaju i nikako da odu, rečima druge osobe, porukama na bilbordu, snovima, brojevima, itd…

Kako izgleda u potpunosti se prepustiti sadašnjem trenutku i imati beskrajno poverenje – pogledajte u ovom videu. Želim vam čaroban dan, ispunjen dubokim mirom i radošću 🙂