San sa čudesnom porukom za sve!

Dragi moji, ogroman je broj poruka zahvalnosti i ljubavi koje dobijam od vas. Neke od njih prevazilaze sve što sam ikada mogao da zamislim i prosto traže da ih podelim sa vama. Svim srcem želim da je pročitate. 🙂

Ovu poruku dobio sam od dvadesetogodišnje devojke, dan nakon radionice “Sveta ljubav”, koju je ona posetila. U njoj se nalaze rečenice koje su zaista, nemenjene svima nama. Kada smo čisti i jasni, kada se posvetimo bezuslovnoj ljubavi, desi se i čista komunikacija sa Božanstvom. Evo kako je to ova devojka doživela u snu. Verujem da će svako ko bude pročitao ovu poruku, izvući važnu mudrost i za sebe.

Pred vama su reči jedne divne Aleksandre:


 

Noćas sam vas sanjala. Doduše, nije to prvi put, obično sam u “kritičnim” situacijama sanjala da mi govorite kako će sve biti u redu ili potvrđujete neke moje misli koje iz nekog razloga nisam sebi priznavala.

Ali, noćas, kakve divne odgovore sam dobila, potvrde. I najviše – podršku. Sećam se da sam vam pričala o strahovima iz detinjstva, o tome kako mi nisu dali da budem ono što jesam, o rečima koje sam slušala, o teškim momentima, odbacivanju od porodice i o tada lošem braku mojih roditelja.

Pričala sam vam kako se sve promenilo od kada sam upoznala celu “polutku” (blizanačku dušu). Kako je tata sada divan prema meni, kako je vredelo disati “onako” (pranayama disanje u meditacijama) skoro deset meseci, kako se brat razveo i dečica su kod njega, iako je bilo pakleno – uspelo se, moje zdravlje je savršeno, a pre šest godina su svašta prognozirali. Doduše, bojkotujem ih više od godinu dana. Imala sam tumor na hipofizi. Nekada davno sam imala glavobolju pet dana nedeljno. Sada možda samo jednom mesečno. I svašta su tu dodavali lekari od tahikardija, alergija, zapaljenje želuca, itd… haos 🙂 Sad mi je smešno kad se setim. Najsmešniji trenutak je bio kada je neurohirurg rekao: “Znaš, meni je žao, ali ti imaš spušten mali mozak i još tumor, prosto nemaš kapacitet kao svi normalni”.

U meni je tada, samo neki glas rekao: “Nasmej se i biće sve u redu”.

Tada sam mu rekla: “Šta vi znate kolike su granice nečijih kapaciteta, apsolutno su beskrajni”.

I verujem da je upravo to bio trenutak kada sam se zapitala: “Aleksandra, gde i kada si se toliko zapostavila?”

I tako, mnogo stvari se iscelilo, oprostilo, promenilo. A da, pričala sam vam i o tome kako sam mami u prvom razredu rekla da ću napisati knjigu, na šta se ona smejala i rekla: “Gde ti sine, kad ne znaš ni da pišeš?”.

Ja sam joj na to rekla:
“Videćeš, biće to knjiga o jednoj duši u dva tela” i ne znam kako će se zvati, ali biće čarobna.

Na sve to, rekli ste:
“Događaji nemaju značenje, ti im daješ značenje. To što su radili – nisu oni, već su njihova sećanja govorila iz njih, to su njihovi strahovi i programi. Šta god da ti se sada dogodi, ti biraš da li ćeš reagovati iz bezuslovne ljubavi i razumeti ih, ili iz sećanja i osuditi ih. Niko ne mora da te podržava u življenju tvoje svrhe, sve dok ti odlučno koračaš – Bog će zlatnim
prahom obasipati tvoje korake i uvek će te dočekati meka krila anđela.”

I još dosta detalja je bilo, koliko sam vam zahvalna, ne mogu da vam opišem. Bog definitivno zna šta radi, volim vas!!!

 


Nekako, nakon ovakve poruke, nema potrebe da bilo šta objašnjavam ili dodajem. Prosto, ako želite da transformišete svoj život, hrabro sledite svoje srce i Bog će zlatnim prahom obasipati vaše korake. Ako i vi poželite da posetite neku radionicu ili praktikujete meditacije koje sam kreirao, pročitajte više o tome na mom sajtu – markomaodus.com

Želim vam okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. Volim vas 🙂