Ako ti je potrebna moja pomoć…

/in /by

Dragi moji, danas želim da podelim sa vama kreaciju koju smatram svojim najvećim darom našem svetu. U pitanju je zaista veličanstveni, dvanaestonedeljni program „Škola za čarobnjake“.

I nakon gotovo osam stotina besplatnih videa, mora tekstova, meditacija, nekada dobijem pitanje:

  • Imaš li neki savet za mene lično? Znam sve što treba, ali se plašim.

Ili komentar:

  • Probala sam tvoje meditacije, ali uznemirim se, pa odustanem.
  • Završila sam more kurseva, osećam se kao da stalno kopam, umorila sam se od svega.

Jasno mi je, kada nam je teško, kada smo prepuni emotivnih naboja – srce nam je zatvoreno i ne umemo da pronađemo jasnoću u sebi. Umesto svih odgovora, čini nam se da su sva pitanja u nama. A mir koji prevazilazi svako poimanje i život u toku – deluju kao misaona imenica.

Pitao sam mudrost u sebi kako da odgovorim na pravi način u ovim situacijama.

Odgovor je – od danas možete praktično primenjivati ceo program „Škola za čarobnjake“ za, lično smatram, simboličan iznos od sto evra. Ceo program možete preuzeti i koristiti do kraja života.

U njemu ćete pronaći dvanaest video lekcija, trajanja od najčešćete tri ili četiri sata, koja daju odgovore kako preuzeti odgovornost za sopstveni život, kako i zašto krenuti putem srca, kako doživeti, izraziti i transformisati svoje emocije. Kako oprostiti? Kako postaviti zdrave granice? Kako izgraditi blizak odnos sa Bogom? Kako živeti nežno i snažno istovremeno? Kako živeti u toku? Kako doći u stanje Nule? I mnogo toga još.  

Osim mudrosti koja je proistekla iz transformisanih iskustava, veličanstvenih životnih priča, nadahnjujućih čudesnih događaja, svake sedmice se radi drugačije meditativna vežba (nekada i više njih).

Meditacije možete preuzeti kao odvojene fajlove i koristiti ih po potrebi, kada završite kompletan program.

Neke od njih su veoma intezivne i aktivne (uključuju poseban način disanja, dizajniran za maksimalno otpuštanje toksičnih emotivnih naboja), dok su neke nežnije.

Ukoliko zaista osećate da vam je potrebna moja pomoć – moj odgovor je:

Preuzmite ovaj program i počnite da ga praktikujete.

Za sve dalje informacije, pošaljite mi mail na marko.maodus@gmail.com,

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.

Grom iz vedrog neba

/in /by

Pre nekoliko godina, do mene je stigla knjiga „Anđeli u mojoj kosi“. Sećam se, bilo je to tačno u 11:11h. Čitajući je, naišao sam na odeljak u kome se pominje sveti prorok Ilija. Lorna Birn, autor knjige, pisala je o trenutku kada joj se ukazao i saopštio neke važne detalje iz budućnosti. Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo za mene. Iste noći sam sanjao veoma neobičan san. Za nekoliko dana očekivao me je novi sedmodnevni seminar na planini Tari.

U snu mi je rečeno da će neki ljudi tražiti da ih pustim dva dana pre kraja i da će moj zadatak biti da ih pustim. Nakon toga treba da prođem kroz neku kapiju (ne lavlju)

Probudim se iz sna i otpustim sve te utiske. Već znam, ako je to nešto pravo, to će se i desiti.Nekoliko dana kasnije, krećem na Taru. Nisam prešao mnogo kada sa desne strane primećujem putokaz „Crkva svetog Ilije“.

– Neobično,

pomislih.

Nakon petnaestak minuta još jedan znak za crkvu svetog Ilije.

– Veoma neobično, pomislih.

I nastavih dalje.Nekoliko sati kasnije stižem u Bajinu Baštu, mesto gde treba da sačekam ženu koja dolazi na seminar iz Beča. Čujemo se telefonom i ona kaže:

– Marko, izvini što kasnim, neka gužva je na putu, stižem za oko pola sata.

Iskoristim to vreme da odem u prodavnicu. Ponovo se čujemo:

– Marko, sad su neki radovi. Stižem za pola sata.

„Žao mi je. Oprosti, molim te. Hvala ti. Volim te“. Šta je to u meni pa se ovo iskustvo ponavlja?

Nema veze, kažem: „Bože, kako bih najkorisnije mogao da iskoristim ove trenutke?“ Dolazi mi misao da odem na kupanje na perućačkom jezeru. To i učinim.

Zovem ponovo: – Marko, neka blokada je na putu, tu sam za pola sata.

Sva tri puta isti odgovor. Neverovatno. Jasno mi je da je u pitanju neka blokada među nama koja nam ne dozvoljava da se sretnemo. Nešto je potrebno rasčistiti. Tog momenta zastanem i kažem: „Dobro, Bože, šta je potrebno da uradim da se ovo rasčisti“? Iz navike u tom trenutku podižem pogled ka nebu, a ispred mene se pojavljuje znak, treći put tog dana: „Crkva svetog Ilije“.

– Dobro, evo ulazim, nemam pojma zašto, ali slušam.

Nekoliko desetina sekundi kasnije, eto me na ulazu. Napolju je preko trideset pet stepeni, gotovo svi su na jezeru, a u crkvi nema nikoga. Stajem pred ikonu i iskreno i čisto, kao dete se obratim u mislima:

– Pre neki dan sam čuo nešto više o tebi. Došao sam ako treba nešto da čujem, vidim, otkud znam…

Pojavljuje se misao kao odgovor:
– Ti si već video, zar ne?(u mislima se pojavljuje san od pre neku noć)

Nešto mi govori da je potrebno da uradim meditaciju „Entitet“ za čišćenje tamne energije baš na tom mestu. Kada vodim te meditacije, pozivam energija Isusa Hrista i arhanđela Mihajla. Žmureći, napravim nekoliko koraka unapred i udesno. Nemam pojma zašto. U nekoliko minuta prolazim kroz taj proces, na svesnom planu – ne znajući šta radim na tom mestu. Otvaram oči i shvatam da se nalazim upravo ispred fresaka Isusa Hrista i arhanđela Mihajla.

– WOW. Ala radi ovo poverenje,

pomislim.

I naravno, neka nevidljiva blokada na nivou duše je nestala, pa je nestala i iz fizičkog sveta. Istog časa javlja se žena iz Beča:

– Stigla sam.

Nekoliko dana kasnije, kao grupa prolazimo kroz meditaciju sa unutrašnjim detetom. Obično nakon nje svi osećaju blaženstvo. Ona mi pak prilazi i kaže kako oseća veliki nemir. Nikada mi se ništa slično nije desilo. Ostajem da radim sa njom individualno. Već je prošlo jedanaest sati uveče.

Kaže mi da je uznemirava čovek koji je gost kuće.

– Marko, on mi govori kako sam ja lepa, snažna i hrabra. Nervira me!

Iskustvo mi govori da taj osećaj nemira sigurno koren ima u sećanjima koja se nalaze u podsvesti. Ne bavimo se tom temom uopšte, već pažnju usmeravamo na energiju koju ona oseća negde u predelu glave, čini da se oseća uznemirenom, itd… Dok radimo na tome, pojavljuju se sećanja na odnos sa ocem. Posle skoro sat vremena, ta energija je otpuštena i ona oseća potpuni mir. Izlazi iz prostora za radionice, a ja, zadovoljan, ali premoren, ležem u krevet. Vreme je za spavanje.

Narednog jutra dočekuju me polaznici seminara rečima:

– Marko, znaš li šta se desilo sinoć nakon vašeg procesa?

– Nemam pojma.

– Izašla je na terasu, a na njoj je stajao taj čovek koji ju je do juče nervirao. Prišla mu je, pogledala ga u oči i rekla: „Ja sam tebe tražila čitavog života“. Isto je rekao i on njoj. Ostali su u razgovoru čitavih 6 sati. Ispostavilo se da su rođeni u istom mestu u Hrvatskoj, ali se nikada nisu sreli. Kasnije su se u isto vreme preselii u Vojvodinu, živeli na desetak kilometara udaljenosti, ali se nikada nisu sreli. Nakon toga, oboje se sele u Beč. Čovek sada prvi put letuje u Srbiji. A ona, otkazuje uplaćeno jedrenje i dolazi na seminar. Nakon nekoliko sati, ona dolazi do mene i pita:

– Marko, da li možeš da me pustiš dva dana pre kraja seminara? Danas putuje u Beč i ja bih sa njim, imamo samo jedan dan zajedno, nakon toga on mora na dva meseca u Nemačku. Zadivljen kreacijom i pojavom onog proročanskog sna, naravno, puštam ih dva dana pre kraja seminara. Da nije bilo sna, sigurno to ne bih uradio, jer bih mislio da nismo obavili proces do kraja. Ali, ona je očigledno dobila tačno ono što je bilo potrebno.

Nakon toga, silazim do obale prekrasnog, smaragdno zelenog, zaovinskog jezera. Slušam tišinu. Kada imam neko pitanje, postavljam ga. U trenu stižu čudesni odgovori. Nisam baš zadovoljan, ali prihvatam. Primećujem da se nad jezerom formiraju crni oblaci. Upitam Boga:

– Šta sada?

– Sedi u kajak i veslaj sredinom jezera.

Sedam u kajak i veslam. Oko mene počinju da udara serija gromova po okolnim vrhovima. Nebo se otvara i počinje da pada neverovatno snažna kiša. To izgleda kao da se nebeski okean prosto izlio na zemlju. Vidim kišu kako pada sa leve strane, ispred mene i sa desne strane, na udaljenosti od oko 20 – 30 metara. Pogledam ka nebu i vidim jedan kružni beli oblak. Nalazi se tačno iznad moje glave. Pogledam ka nebu i kažem:

– Hvala, ali mene i dalje zanima nešto drugo. Mislim, svaka čast, stvarno neverovatno, ali…

Ljudi iz kuće govore:

– Vidite, na ovoga neće pasti kap kiše.

I zaista, neverovatna scena. Biblijsko čudo. Gromovi i munje udaraju po planini u serijama, crni oblaci su prekrili čitavo nebo, a jedini beli oblak je direktno iznad moje glave. Vozim se ispod njega još nekih desetak – petnaest minuta. Sve vreme znam da me neće dotaći nijedna kap. Nemam ja nikakve probleme sa kišom, jasno mi je da je ovo neka nebeska predstava za sve nas, da nešto iz toga razumemo, uvidimo, a možda najviše da se jednostavno divimo. Prilazim obali, stavljam kajak na rame i krećem uzbrdo ka kući. Okean i dalje pada sa neba, ali beli oblak se kreće iznad mene. Penjem se polako. Stižem do letnje terase. Spuštam kajak na zemlju, ulazim pod krov. Sekund kasnije, beli oblak se rastapa i okean počinje da pada i po kući. Nekoliko dana kasnije, zaista sam prošao i kroz onu kapiju iz sna.

Snimim video o svemu tome. Stiže komentar i to sa Novog Zelanda:

– Marko, pa to ti je zaštita svetog Ilije gromovnika. Zato sve te munje i gromovi, te podaci iz budućnosti.

Bio sam zaista zadivljen, mada nisam imao pojma zašto se to meni dešava i čime sam to zaslužio.Prošlo je neko vreme od tada kada sam posetio prijatelja u Bijeljini. U tom trenutku, činilo mi se da mi čitav moj spoljašnji svet govori da u nečemu grešim, te da je potrebno da krenem u suprotnom smeru.

Izvadio sam set nekih anđeoskih karata i postavio pitanje Bogu:

– Bože, zaista verujem svom srcu, ali mi je teško. Svi, pa i moji najbliskiji mi govore da negde grešim. Nisam više siguran da treba da idem u ovom smeru. Sada ću izvući kartu. Ima ih 44. Samo jednu od njih ću razumeti kao tvoje „Da“, sve ostale će biti “Ne”.

Promešam sve te karte i ispada jedna. To je baš ta koja govori „Da“. Istog časa iz potpuno vedrog neba čuje se snažan grom. Tada mi već kreću suze.

I kažem:

– Bože, ako si ovo bio ti, molim te, hajde još jednom.

U narednoj sekundi odjekne još jedan. I to je bilo to.

Nekoliko meseci kasnije, ta karta se ponovo pojavljuje prilikom snimanja videa. Samo pola sata kasnije, zove me prijatelj iz Bijeljine, koji nema pojma o svemu tome i kaže:

– Marko, imam potrebu da ti kažem. Danas u Bijeljini grmi isto onako kao kada si bio prošli put.

Ostajem bez reči. Ko će razumeti taj božanski plan.

Prolazi nekoliko godina. More čuda u mom životu. Ali, i prolazak kroz mračni svet. Transformacija sivog u belog čarobnjaka, jasno mi dolazi. Pre neki dan još jednom pitam: „Bože, šta sam ja naučio u ovom iskustvu?“. Narednog dana pogled mi se laserski usmerava ka čamcu pod nazivom Gandalf. Sve se nekako slaže i sleže.

Sedim u dvorištu divne porodice u Rovinju. Uživamo. Delimo duhovne uvide i zanimljive priče. Govorim o tome kako inspiracija dolazi iz čistog mira, u trenu, odjednom, kao grom iz vedrog neba. Tog časa, iako je nebo potpuno čisto, plavo, čuje se grom.

Setim se Ilije gromovnika. Na nebu se odjednom pojavljuje nežni beli oblak, formira oblik srca i potom se rastapa.Počinjem da im pričam ovu priču.

Minut kasnije, dolazi drugi beli oblak, formira oblik srca i potom se rastopi. Još jednom zagrmi iz potpuno vedrog neba.

Čovek sa kojim sedim kaže:

– Nešto će se desiti.

Da. Osećam i ja. Nešto će se desiti.

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.

“Ljubav prema sebi” – izazov trideset dana

/in /by

Dragi moji, kao što sam pre nekoliko dana najavio, danas krećemo u tridesetodnevni izazov: „Ljubav prema sebi“. Svim srcem vam želim da ga iskoristite na najbolji način. Praktične vežbe koje ćete naći ispod u tekstu, veoma su jednostavne i jasne. Ne oduzimaju mnogo vremena, ali će tražiti od vas da svoju dušu stavite na prvo mesto, ukoliko želite da ceo proces izvedete na kvalitetan način.

Moj cilj je da svako od nad pojedinačno uveća nivo istinske ljubavi i svesnosti u narednom periodu. Kada imamo više ljubavi, osećamo se prijatnije u svojoj koži, imamo više energije, zadovoljniji smo i srećniji, potpuno je prirodno da volimo i sve što nas okružuje.

Iz raznih strahova i programa u koje smo kao ljudi poverovali, danas se nalazimo u ovakvom svetu. Udaljivši se od svoje prirode koja kaže da smo kreirani po slici Božjoj, verujući da nismo dovoljni, da stalno moramo da se trudimo, žrtvujemo i borimo, da moramo da zaslužimo Božju ljubav, postali smo društvo zombija ispražnjenih od ljubavi.

Rečenica „Voli bližnjeg svog“ ima i nastavak koji se često preskače i zaboravlja. Nastavak je „Kao sebe samog“. Matematički gledano i prevedeno u reči to znači: „Kao što voliš sebe, tako voli i sve oko sebe“.

Međutim, iz našeg osećaja nedovoljnosti, mi smo čak i tu rečenicu sasekli. Podvesno veliki broj nas veruje da nismo dovoljni, da ne zaslužujemo božju ljubav i da stalno moramo da se dajemo, kako bismo dobili mrvice za uzvrat.

Moja želja je da naš svet bude harmoničan. Ja verujem u Raj na Zemlji. Verujem da možemo živeti u svetu bez rata, mučenja, oskudice, pohlepe, bahatosti, svireposti, ubistava. Ja verujem. Došao sam kao dete sa tom idejom. Kada su me pitali šta želiš, kao malo dete, odgovarao sam „Mir u svetu“.

Kasnije sam poverovao da za ideale ginu budale. Hladnoća sveta koji me je okruživao je polako i mene hladila. A potom i zaledila.

Decenijama sam očekivao da se svet sam od sebe promeni. Mislio sam da će se jednog dana ljudi promeniti. Političari, prijatelji, partneri, roditelji i svi ostali. Mislio sam da znam rešenja za probleme svih, samo je trebalo da me poslušaju.

Ali, samo sam dublje tonuo. Sve je počelo da se menja oko mene, tek onda kada sam krenuo da uzroke za probleme u svom životu pronalazim u sebi. U svojim obrascima ponašanja, u svojim mislima, u svojoj duši.

Život me je tako odveo na mesto gde sam čuo da je potrebno da zavolim sebe. Reče tada jedan čovek:

  • Samo reci: Prihvatam i volim sebe baš ovakvog kakav sam sada.

Osetio sam čistu ljutnju. Ovo su bile otprilike moje misli u tom trenutku: „Ovakvog kakav sam sada? Pa ja sam sada jadan i bedan, razočaran u život i sve ljude, ne volim sebe nimalo. Voleću možda sebe jednog dana kada postanem savršen, kada postignem milion stvari i kada ostvarim sve što sam ikada zamislio. E tada ću da volim sebe.“

U narednom periodu sam počinjao da razumem koncept ogledala, te da sve ono što primećujemo u fizičkom iskustvu, ima direktne veze sa nama. Ali, da ono što primećujemo, nije ono što mislimo svesnim umom, već da se more toga nalazi u našoj podsvesti i da je to ono što kreira gotovo sva naša iskustva. Zapravo, na dubokom nivou sam prezirao sebe, smatrao da nisam bio vredan ljubavi  i to mi je život i vraćao.

Ali, sa vrednim i posvećenim radom na svesnosti, iskrenom željom za oslobađanjem duše i željom za tom božanskom ljubavlju, moj svet je počeo da se menja. Vera u želje dečaka u meni se vratila. Čak sam imao priliku da vidim koliko je snažan uticaj pojedinca na ličnom primeru.

U tom periodu sam viđao rečenicu Mahatme Gandija: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu“. I dalje sam mislio: „Ma daj Bože, samo ti promeni ceo svet, pa da vidiš kako ću ja biti srećan u njemu“. Ali, možete pretpostaviti kakav je bio rezultat toga. Dakle, definitivno ću morati ja da se promenim.

U tom periodu sam radio kao nastavnik matematike u školi. Pripreme za časove sam obavljao tako što bih čitao spiskove sa imenima učenika i u sebi ih voleo na nivou duše. Kada bih došao u školu, vrlo često bi na našim časovima vladao mir. A nisam podizao ton. Iako su mi kolege govorile: „Podeli im svima jedinice, treba da se plaše. Kradi znanje“ i ostalo, lako sam prepoznavao da te rečenice dolaze iz straha i da ih sigurno neću prihvatiti.

Jer, ko sledi svoje srce za njega važe božanski zakoni. Dakle, ja hoću da u školi sledim svoje srce.

  • Kako, Bože?

Jednog dana sam primetio da učenici mene izuzetno poštuju, ali da su se međusobno svađali. Kada sam to primetio na malom odmoru, upitao sam se: „Bože, kako bih mogao da prihvatim sto posto odgovornosti za ovo iskustvo“? Odgovor je odmah došao.  Kada primetim da neko nekoga ne poštuje, moj zadatak je da poštujem sebe i njih. Od njih ništa neću da tražim, već samo da podsetim sebe.

Kada je čas počeo, umesto datuma, na tabli sam napisao rečenicu: „Poštujem  sebe i druge“. I potom počeo da vodim čas kao da se ništa nije dogodilo. Nakon nekoliko minuta je usledilo pitanje:

  • Nastavniče, a zašto ste to napisali?

Tek pošto su me pitali, objasnio sam da verujem da sve što imam priliku da iskusim, ima neke veze sa mnom i da je moj zadatak kada primetim da se oni ne poštuju međusobno, ja podsetim sebe da to radim. Nastavio sam da istu rečenicu pišem umesto datuma, svaki dan na tabli. Nakon nekoliko dana su me upitali, da li oni to mogu da pišu umesto mene.

WOW! Bio sam zadivljen i naravno, pustio sam ih. U svim odeljenjima gde sam predavao to je postala praksa. Po azbučnom redu, svakog dana bi drugo dete pisalo tu rečenicu na tabli.

Ja sam nastavljao da budem to što jesam iz dana u dan, nemajući pojma šta će se desiti. Znate li šta se desilo nakon dve ili tri godine mog rada u toj školi?

Jednog dana sam napustio posao, sa željom da idem dalje, da nastavim putem svog srca. Rekao sam đacima da ne napuštam njih, već samo svoj posao. I dan danas se čujem sa nekima, a neki posećuju i moje radionice. Prošlo je skoro šest godina od tada.

Moja tadašnja devojka je povremeno radila baš u toj školi. Nakon dužeg perioda, stigla je ponovo na isto mesto. Tada me je pozvala i rekla:

  • Marko, neverovatno čudo se desilo! Kada si otišao, deca su pričala učiteljima i nastavnicima o toj poruci. Oni su je prihvatili i sada svi pišu na tabli: „Poštujem sebe i druge“.

Ostao sam u čudu. Dobio sam i dokaz Gandijeve rečenice. Istrajnim bivanjem onoga što jesam, iz dana u dan, promena se desila. Bio sam promena i video sam je. Čovek je otišao, ali poruka je ostala.

Sve što sam zaista radio u tom periodu jeste – iz dana u dan sam, koliko god sam umeo i znao, počinjao da osvešćujem, prihvatam i volim, nevoljene delove sebe. Sav moj rad dešavao se unutra, a moje akcije su pratile moje unutrašnje stanje. Tako je dolazio sve dublji i dublji unutrašnji mir.

Danas moj rad prate hiljade ljudi. Iz dana u dan dobijam svedočanstva koliko su promene ogromne u njihovim životima. Neki su mi pisali kako su ozdravili samo gledajući moja videa. Neki bi mogli da zaspu samo slušajući moj glas, nakon opereacija tumora.

Svako od nas utiče na sve oko sebe, iz trena u tren. Ali, energija koju u sebi imamo može stvarati Raj ili Pakao. Na Zemlji.

Zato, od danas krećemo na ovo posebno putovanje. Jedina moja želja iz ovoga je da podelite ovu ideju sa što većim brojem ljudi. Pa, ko se pridruži, super. Ko ne želi, i to je potpuno u redu.

Praktične vežbe:

  1. Ujutro kada se probudite, dok ste još opušteni, sedite i zatvorite oči. Potom nekoliko ponovite rečenicu: „Ja prihvatam i volim sebe baš ovakvog kakav sam sada“. Ukoliko vam rečenica deluje kao laž, promenite je u: „Spreman sam da zavolim sebe baš ovakvog kakav sam sada“. Ne zaboravite da je laganje sebe najveći mazohizam. Zatim ostanite u tišini nekoliko minuta (nema potrebe da to bude više od pet minuta)
  2. Zatim, zamislite pred sobom ljude koje volite. Dozvolite sebi da to osetite. Uključite sva čula – vidite, čujte, dodirnite, pomirišite, okusite. Primetite kako se osećate i ponašate kada ste sa njima. Na koje sve načine im iskazujete ljubav? Koliko razumevanja imate za njih? Koliko im lako opraštate? Koliko nežnosti imate za njih? Koliko sebe unesete u zagrljaj sa njima? Šta ste sve spremni da učinite za njih? Kada sve to zamislite, postavite sebi pitanje da li na isti način iskazujete ljubav i prema sebi? Da li i vi pripadate grupi ljudi koje volite?  Da li na isti način, sa istom posvećenošću, možete da zagrlite i sebe? Da li sa isto pažnje i ljubavi pripremate obrok i za sebe? Da li sa istom lakoćom opraštate i razumete sebe? I tako dalje. Na ovom polju uvek ima prilike za rast, a uvećavanjem ljubavi prema sebi, naš potencijal da volimo samo raste. Stoga se zapitajte:
  • Na koji način konkretan način mogu ovaj oblik ljubavi da pružim sebi danas?

Ovako učimo da postavljamo pitanja i odgovore tražimo u sebi. I za ovaj deo vežbe je dovoljno samo nekoliko minuta. Nađite jednu konkretnu stvar i to tokom tog dana učinite. To može biti bilo šta, važno je samo da to nešto darujete sebi. Tu jednu stvar u ovom danu.

3. Nakon toga, lagano krenite u svoj dan. Pošto mi je želja da se uveća i svesnost kod svakoga od nas, nastojte da se na svakih pola sata – sat upitate: „Kako bih sada živeo ovaj trenutak kada bih prihvatao i voleo sebe, baš ovakvog kakav sam sada?“. Većina ljudi nije svesna svojih misli. A i brzina koju nameće današnji uobičajeni način življenja nas često odvede u haos. Stoga, bilo bi super da postavite sebi neki tajmer ili alarm, koji će na svakih sat vremena zazvoniti i podsetiti na vas na ovaj deo vežbe. Ako ovu budete praktikovali mesec dana, sigurno će se uvećati vaša svesnost o sopstvenim mislima, osećanjima, a tako ćete izgraditi i mogućnost da svesno usmeravate svoje biće ka drugačijim, čistijim iskustvima.

4. Pisanje u dnevnik. Pre no što se dan završi, dajte sebi bar pet minuta da pišete o svojim emocijama tokom dana. Kakva god da su se iskustva pojavila tokom dana, cilj u ovom periodu nije da se bavimo spoljašnjim doživljajima, već da se zapitamo kako se osećamo u vezi sa tim što se dešava. Posebno kada se dogodi nešto zbog čega se osećamo neprijatno. Na primer, neko nas uvredi. Zapišite kako se osećate u vezi sa tim događajem, a onda se zapitajte „Šta bi sada učinila osoba koja bezuslovno voli sebe?“. Postupite u skladu sa odgovorom. Dok budete pisali, nakon nekog vremena, primetićete da počinjete da povezujete svoj unutrašnji rad sa situacijama u spoljašnjem svetu. To će biti pravi znak da vaša svest raste.

I to je to. Možete pre spavanja, ako želite, pustiti meditaciju za povezivanje sa unutrašnjim detetom, koja je besplatna na mom kanalu. Samo kliknite na link: https://www.youtube.com/watch?v=Har59yKgZkU

Ja ću nastojati da svakog dana objavim kratku poruku na ovu temu  na društvenim mrežama. Na pitanja ću retko odgovarati, jer mi je cilj da naučite da odgovore tražite i pronalazite u sebi, te tako gradite svoje poverenje, snagu i ljubav.

Ako vam ova objava koristi, lajkujte je, sačuvajte, podelite sa dragim ljudima. Ako imate bilo kakvu dilemu oko cele ideje, zapitajte se šta bi učinila osoba koja bezuslovno voli sebe.

I pošto je ovo izazov – neka probudi u vama i snagu koja će biti potrebna. Imate li snage da se posvetite svojoj duši na trideset dana?

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.

Rane unutrašnjeg deteta

/in /by

               Nedavno mi je stiglo pitanje: „Kako da se više ne ponašam kao klinka?“

               Verovatno ste primetili kod drugih, a ako ste svesniji – i kod sebe, da odrasli ljudi nekada reaguju burnije ili agresivnije nego što situacija prirodno traži. Baš kao najčešće čini neko dete koje je navaspitano, napušteno, ostavljeno. Zašto je to tako?

               Odgovor je, kao i uvek, jednostavan. Mi ljudi, veoma često nismo u svojoj prirodi. Čistota, igra, ljubav, radost, čarolija i snovi deteta u nama, odavno su obezvređeni, skrajnuti, obesmišljeni. Danas dominiraju nervoza, stegnutost, jurnjava, takmičenja sa drugima, podmetanje nogu, pa tako dođemo i do ratova.

               Način vaspitavanja i školovanja u nesvesnom svetu za posledicu ima udaljavanje od naše istinske prirode. Do te mere da ne znamo ko jesmo. Do te mere da ne znamo ko drugi jesu. Do te mere da ne znamo za Izvor. Do te mere da mislimo da smo slučajno ovde. Do te mere da ne znamo da smo zaista kreirani po slici Božjoj.

               Učimo da potiskujemo emocije kako bismo napredovali u svetu ozbiljnih, u svetu odraslih. U školama učimo da ponavljamo razne podatke. Trudimo se da postižemo more uspeha kako bismo zaslužili priznanja i aplauze sveta. Ako neko i pita šta da radi sa tim kako se oseća, vrlo brzo ga prišijemo etiketu „taj je za psihoterapeuta“. Često je takva osoba odbačena od ostalih, od nas – „normalnih“.

               Iako često čujemo rečenicu „Ne gledaj u prošlost“, ako postanemo svesniji, primetićemo da su problemi koji se pojavljuju u našem životu, na neki način, događaji koji se repriziraju. To su zapravo sećanja koja se ponavljaju. Događaji iz prošlosti sa kojima nismo pronašli mir, zabeleženi su u našoj podsvesti, kao u banci podataka. I ima ih jako mnogo.

               Dok god ne poklonimo pažnju tom delu nas, dok god ne zacelimo te rane, dok god ne budemo naučili svoje lekcije, naučili da ih vidimo na drugačiji, mudriji način – iz ugla ljubavi, te situacije će se ponavljati. A sa njima i naše reakcije.

               Zato, ako se nekada zapitate, zašto se ponašam kao nezbrinuto, nesigurno i nevoljeno dete, sledeći put odgovor potražite u svojoj duši. Gotovo sigurno ste se u prošlosti upravo tako osećali. Možda još kada ste bili dete. Ako vam se situacija ponavlja, znači da ta rana još nije isceljena.

Stoga, iako to nije lako, ne preostaje vam ništa drugo no da priđete tom napuštenom detetu i pružite mu ono što mu treba. Biće potrebno da skrenete pažnju sa spoljašnjeg sveta i zapitate se kako se to dete u vama oseća. U ovom procesu nema nikoga napolju. Nema ničega van vas. Samo vi i vaša emocija. Recite detetu: Žao mi je. Oprosti, molim te. Hvala ti. Volim te.

Ako ovom procesu budete posvećeni i svakog dana, nevoljenom detetu u vama budete pružali pažnju, razumevanje i ljubav, ono će se vremenom zaljubiti u vas i postati vaš najveći saveznik. A onda – onda ćete iskusiti pravi, unutrašnji mir. Iskusićete život u toku. Videćete život drugim očima, očima srca.

Što više iskustva imam, sve mi je jasnije koliko je ljudima potrebna pomoć u ovim procesima. Stoga, odlučio sam da u narednom periodu bude više radionica uživo, a sve to sa meditacijama sa intezivnim disanjem, na određenu temu.

U subotu, 18. juna, od 19h, održaću prvu takvu radionicu u Beogradu, posle dužeg vremena. Tema će biti „Ljubav prema sebi“. Trajanje radionice će biti oko dva i po sata, a cena 3.300 dinara. Možete se prijaviti porukom na marko.maodus@gmail.com Više detalja u narednim danima.

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.

Kako da prepoznaš svoje prave potrebe?

/in /by

Jedan od najvećih problema ljudi je odsečenost od sebe i svojih emocija. Iz nekog razloga, naučeni smo da je dobro potiskivati osećanja i biti cool. Ustvari, to je jedan od najvećih činova neljubavi prema sebi. Kad nema povezanosti sa sobom, nema ni osećaja svrhe. Zato je čest osećaj ispraznosti. Na pitanje: „Koje su tvoje potrebe i želje?“, gotovo niko ne zna šta da kaže. „Znam šta ne želim“ je najčešći odgovor. 

Zato, gotovo svi mislimo da je odgovor na naše potrebe u spoljašnjem svetu. Tako tužna i razočarana osoba misli da je rešenje u nekome spolja ko će joj doneti ljubav, zagrljaj, prihvatanje, razumevanje. Kada bi razumela da njeno unutrašnje dete upravo to traži i potom mu to pružila – postepeno bi se vratila bi se u mir. Osoba koja je besna, misli da su svi drugi krivi što se ona loše oseća. Kada bi prihvatila svoj bes i izrazila ga na zdrav način, naučila bi da postavlja granice, poštuje sebe i druge, a potom bi možda tu energiju iskoristila i za neki kreativni izraz.

Kada i ako počnemo da osećamo, potom prihvatamo, slobodno izražavamo i na kraju, zavolimo svoja osećanja i iz njih učimo – zavolimo i sebe.

Ali, iz nekog razloga, teško nam je da prihvatimo odgovornost. Zato tu postoji spoljni svet, da pokušamo da od njega naučimo koju životnu lekciju.

Juče mi uleti pčela u stan. Sletela je na zatvoreni prozor u drugom kraju sobe. Unervozila se i udarala u okno. Tada sam naišao i odlučio da primenim znanja koja sam stekao.

Verujem da kada sam prirodni ja, onaj koji jesam, u miru i harmoniji, onda sam jedno sa prirodom. Tada priroda razume mene i ja nju. Dakle, komuniciramo. Pčela ne mora da zna ljudski jezik, ona će razumeti jezik jednosti.

Dakle, koja je potreba naše pčelice? Unervozila se, zabrinula, uplašila. U tom stanju ona ne vidi rešenje, već udara glavom o zid. Što više udara, sve manje energije ima. Dakle, potrebno joj je da se smiri. Kada dođe u mir, pojaviće se inspiracija, ili savršena informacija u trenutku za njeno postojanje. Znajući to, uradio sam sledeće:   

Prišao sam joj i nekoliko puta rekao: „Volim te“, a potom mirnim glasom nastavio:

  • Polako, polako, sunce. Biće sve u redu. Nemoj da se plašiš. Udahni duboko. Mir. Mir. Mir. Polako.

Verovali ili ne, pčela je nakon samo desetak sekundi prestala da se zabija u okno. Rekao sam joj dalje:

  • Sada ću uzeti ovaj zlatni papir, ti se lagano popni na njega i potom ću te izneti napolje kroz drugi prozor. Samo lagano.

Nakon nekoliko sekundi, prišao sam, pčela se popela na papir i polako sam je izneo napolje. Sama je odletela.

Kada želimo da pomažemo drugim ljudima, često mislimo da tačno znamo šta im treba. A gotovo nikada ne znamo šta je zaista potrebno nama.

Zato bih voleo da tekst koji ste pročitali, iskoristite u tu svrhu, kako biste prestali da se plašite i udarate glavom u zid. Kako biste se vratili u mir i nadahnuto nastavili svoj život.

Zamislite deo sebe koji se loše oseća, baš kao ovu pčelu. Zapitajte se šta je toj pčeli u vama potrebno. Pružajte joj to, lagano, postepeno, iz dana u dan, iz meseca u mesec, kako bi stekla vaše poverenje. Ona je sada simbol vašeg unutrašnjeg deteta.

Kada počnete detetu u vama da poklanjate pažnju, istrajno poštujete svoja osećanja, tada će ono steći vaše poverenje i moći ćete lakše da komunicirate. Počeće da vas sluša, kao što dete koje je voljeno sluša roditelja. Pošto je ono to koje kreira najveći broj iskustava na ovoj planeti, počeće da vam se dešavaju čuda. A onda –  onda će vas priroda prepoznati, radovati vam se i pomoći čarobnjaku u vama da uvidi koliko je snažno njegovo srce.

Što više iskustva imam, sve mi je jasnije koliko je ljudima potrebna pomoć u ovim procesima. Stoga, odlučio sam da u narednom periodu bude više radionica uživo, a sve to sa meditacijama sa intezivnim disanjem, na određenu temu.

U narednu subotu, 18. juna, od 19h, održaću prvu takvu radionicu u Beogradu, posle dužeg vremena. Tema će biti „Ljubav prema sebi“. Trajanje radionice će biti oko dva i po sata, a cena 3.300 dinara. Možete se prijaviti porukom na marko.maodus@gmail.com Više detalja u narednim danima.

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.

Škola za čarobnjake 2! (15 maj – 31. jul 2022.)

/in , /by

Dragi moji, pre nekoliko godina dobio sam divnu ideju, koja mi se svidela, ali je istovremeno bila i prilično luda.

  • Ti ćeš jednog dana otvoriti školu za čarobnjake,

kao da je neki glas šapnuo.

Škola za čarobnjake? Zvuči uzbudljivo, obećava mnogo čarolija i radosti, sigurno i mnogo transformativnih procesa. Ali, ko sam ja da se na tako nešto uopšte usudim?

Isti glas me je podsetio da ljudi podučavaju primerom. Ako neko godinama često ljuti i besni, onda je on odličan učitelj ljutnje i besa. Ne znam da li bi neko voleo da ide u takvu školu, ali to je tako.

Istog časa mi je bilo jasno zašto sam dobio čast da kreiram školu upravo sa tim imenom. Zaista, kada pogledam svoj život u prethodnih nekoliko godina, tu su čuda, čarolije, čarobne reči, mudrosti, nevidljiva bića. Izgleda da živim kao čarobnjak, pa se sve to dešava kao posledica.

No, kada sam pre nekoliko meseci kreirao dvanaestonedeljni program nisam mogao ni da naslutim šta će sve on doneti. Naime, već godinama obožavam svoj poziv, izuzetno volim da radim sa ljudima, svedočio sam ogromnim uvidima i transformacijama, neverovatnim isceljenjima i ozdravljenjima, velikim ljubavima, a čak su se i deca rađala nakon nekih radionica.

Ali, po prvi put u životu, imao sam priliku da duže vreme pratim duhovnu transformaciju velikog broja ljudi. Njihovo povezivanje, otvaranje, deljenje, hrabrost, izraz, kreativnost, maštu, slobodu. Naša škola za čarobnjake postalo je moje najomiljenije mesto na internetu. Koliko sam samo ponosan, radostan i očaran svim tim procesima. Hvala ti Bože što si mi podario tu priliku. Zaista, zaista je to nešto neverovatno.

Sada, kada me je život doveo do veličanstvenih i mističnih Havaja, kao davne želje mog srca, još jednom mi potvrdio da je apsolutno sve moguće, želim da krenemo u novu avanturu.

Ove nedelje završava se i prva, potpuno veličanstvena škola za čarobnjake. U njoj sam i sam mnogo naučio. I odlučio da odmah kreiramo novu.

Pa šta je ta škola za čarobnjake? U jednoj rečenici – škola za čarobnjake je dvanaestonedeljni online program isceljenja duše i buđenja čarolije u srcu.

U svetu kakvom danas živimo, često nam se čini da smo odvojeni od svega. Osećamo se usamljenim iako je more ljudi oko nas. Jurcamo kao muve bez glave i često imamo osećaj nedostatka razumevanja, poštovanja, radosti i ljubavi. Stalno nekuda žurimo i ponašamo se kao da je život osmišljen kao predstava u kojoj je cilj obaviti što vise poslova, završiti što više obaveza. Neretko osećamo kao da živimo tuđi život i nemamo osećaj svrhe.

Svo to vreme, naša duša nas poziva. Na početku blago i suptilno, a ako se o poziv oglušimo, onda snažnije i grublje. Ovi osećaji su nam zapravo signali da nešto treba da promenimo. Ako se ne odazovemo na poziv duše, osećaćemo se još nezadovoljnije, a neretko razviti i bolesti.

Sa druge strane, ako se odlučimo da odgovorimo na poziv duše i potom sledimo svoje srce, krenućemo ka slobodi. Put ka slobodi podrazumeva oslobađanje svega onoga što smo o sebi poverovali, pokušavajući da se uklopimo u razne postojeće šablone i očekivanja čitavog sveta od nas.

Čovek koji prođe kroz snažan period čišćenja i dozvoli sebi slobodu, dozvoli sebi da bude ono što jeste – postaje svestan koliko smo mi ljudi zapravo moćna bića. Postaje svestan moći svoje duše. Postane zaista svestan da je kreiran po slici i naličju Božjem.

Taj čovek počinje da živi u harmonijom sa prirodom, kao čarobnjak ili alhemičar koji ima moć transformacije. Takav čovek može strah pretvoriti u ljubav. Simbolično, on od blata stvara zlato. I takvom čoveku, čuda su prirodna pojava u svakom danu.

Pred vama je okvirni plan programa koji sam upravo kreirao, a kroz koji ćemo zajedno proći u dvanaest nedelja. Već sada znam da će proces biti izuzetno snažan i da će probuditi mnogo čarobnjaka i čarobnica.

Prva nedelja: Pojačano buđenje svesnosti o sebi. Primećivanje svojih misli, osećanja i dela. Početno čišćenje i transformacija energije.

Druga nedelja: Rad sa unutrašnjim detetom. Postepeno prihvatanje udaljenih i napuštenih delova naše duše.

Treća nedelja: Osvešćivanje onoga što nam u životu nedostaje. Magnetska privlačnost. Osvešćivanje sopstvenih potencijala.

Četvrta nedelja: Korenska uverenja. Isceljivanje odnosa sa roditeljima i Bogom.

Peta nedelja: Dalje čišćenje predačkih linija, povezivanje muške i ženske energije u nama, ljubav prema sebi, kvalitetna i svesna partnerska ljubav.

Šesta nedelja: Osvešćivanje i zdravo oslobađanje potisnute energije besa, ljutnje, mržnje, krivice.

Sedma nedelja: Prepoznavanje i prihvatanje nesvesnih delova. Integracija polariteta.

Osma nedelja: Opraštanje.

Deveta nedelja: Sveta ljubav. Prepoznavanje programa o zasluživanju, primanju i davanju ljubavi. Osvešćivanje da zaslužujemo ljubav baš ovakvi kakvi smo sada.

Deseta nedelja: Buđenje mašte i kreativnosti.

Jedanaesta nedelja: Produbljivanje svesti o božanskoj prirodi ljudskog bića. Veština vođenja ljubavi sa živitom. Sveta seksualnost.

Dvanaesta nedelja: Buđenje čarobnjaka. Osvešćivanje i prihvatanje moći duše. Svesnost. Prepuštenost. Kreacija.

Ovo je naravno, okvirni plan, ali – život se dešava i teče iz trenutka u trenutak, tako da će možda biti i promena tokom rada, kako budemo odmicali dalje u procesu isceljenja.

Praktično će se program sastojati iz ovih delova.

  1. Online zoom radionica na svakih sedam dana:

Svake nedelje ćemo imati online radionicu preko aplikacije zoom (termin same radionice ćemo dogovarati, nekada će biti ujutro, nekada uveče, uvek nedeljom). Trajanje će biti od dva do dva i po sata. Deo radionice će biti predavanje na određenu temu, potom odgovori na pitanja i na kraju – odgovarajući meditativni process. Tu meditaciju radićemo sedam dana, do naredne radionice (u prvoj školi za čarobnjake, gotovo uvek su radionice trajale po tri sata, a jednom i puna četiri).

  • Zatvorena facebook grupa za deljenje, razumevanje i podršku:

Imaćemo i zatvorenu facebook grupu, u kojoj ćemo razmenjivati iskustva, te podržavati jedni druge, tokom svih procesa. U njoj će biti moguće postavljati pitanja koja se pojave tokom rada.

U prvoj školi za čarobnjake, ta grupa je postala potpuni hit. Koliko samo mašte, kreativnosti, hrabrosti, oslobađanja i povezivanja se tu desilo. Neki su se oslobodili višedecenijskog straha od mraka. Neki su prvi put progovorili javno. Neki od ljudi su počeli da se druže i postali prijatelji i to u dalekim zemljama. Najvažnije od svega, postali smo toliko bliski da ćemo sigurno nastaviti naše putovanje duša zajedno.

Veoma važno je da, pošto je moj rad zasnovan na prihvatanju 100% odgovornosti za sva iskustva, neće biti moguće iznova i iznova postavljati ista pitanja, ponavljati iste priče. Pre nego što se pitanje postavi, potrebno je da osoba na sebi primeni transformativni proces (na primer, prođe kroz meditaciju), pa tek onda, ako nije uspela da nađe rešenje u sebi, upita za rešenje ostatak grupe. Veoma je važno razumeti da, kao što se širi ljubav, tako se širi i sranje iz nas.

  • Samostalni rad. Sveska koja će služiti kao dnevnik promene. Svakog dana ćete u nju zapisivati uvide, pozitivna i negativna osećanja tokom dana, te primećivanje potencijalnih usklađivanja (sinhroniciteta).

Cena ovog dvanaestognedeljnog putovanja i buđenje čarolije u sebi je 250 evra (Za sve koji su već prošli ovaj program, cena će biti 200 evra).

Ako možda nemate dovoljno novca, a osećate veliku želju srca – imate mogućnost da neki deo novca uplatite sada, a ostatak u narednih šest meseci. Samo, o tome ćete nadalje morati sami da vodite računa, ja na to ne želim da ulažem dodatnu energiju.

Pošto smatram da je vrednost ovog programa mnogo puta veća, svi vi koji imate mogućnost, možete uplatiti i dosta više novca, a to ćete naravno sami odlučiti.

Ono što će vam biti potrebno jeste – želja srca i posvećenost.

Od danas se za ovaj program možete prijaviti porukom na marko.maodus@gmail.com

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.

Kako koristiti maštu u isceljenju?

/in /by

Jutros dobijem pitanje: „Radim meditaciju sa unutrašnjim detetom. Ali, to dete je čas moj prijatelj, čas protivnik. Obolela sam i nepokretna. Zapuštena sam i skamenjena. Šta da radim?“

Inače, veoma retko odgovaram na pitanja. Ali, verujem da odgovor na ovo pitanje može biti koristan za mnoge duše.

Hajde da zamislimo kako ovakav osećaj da predstavimo u energetskom smislu, koristeći maštu. Dakle, to bi bilo telo nekog čoveka koje je zapušteno i skamenjeno. Nepokretno.

Ako hoćemo da rešimo ovo na pravi način, potrebno je da pronađemo neki uzrok tog stanja. Dakle, kako se dogodi da se nešto kao ljudsko telo, zapusti i skameni? Ako je životna energija u pokretu, razigrana, vesela, laka – teško da će ona postati zapuštena i skamenjena.

Mora da se dešavalo nešto drugo. Kako ljudsko telo postane tako tvrdo? Vrlo verovatno je bilo sušeno kao suva drenovina. Vrlo verovatno je dugo bilo stegnuto i zgrčeno. Vrlo verovatno je dugo živelo u velikoj tenziji. I stezalo se, stezalo, stezalo. Sada je stegnuto toliko da je tvrdo kao kamen.E sad, kako koristiti maštu da pomognemo skamenjenoj energiji da se vrati živahnoj, dinamičnoj, toploj?

Evo šta meni pada na um. Kada je ljudsko telo skamenjeno – nekako ja vidim kameni oklop. Unutra je živa osoba. Zato bi bilo super da pažljivo kuckam i polako skidam taj sloj kamena. Pomirio bih se sa tim da će biti potrebno vreme. Pomirio bih se sa tim da možda neću uspeti. Ali, svakodnevno bih kuckao po tom oklopu i malo po malo, spadali bi kameni delovi. Možda bih poželeo sebi da olakšam, pa bih zatražio pomoć od nekog majstora, da mi pokaže kako, kojim alatima. Kako bih postajao bolji u tome, verovatno bih znao koji alat kada da upotrebim. Potom bih se odmorio i nastavio sutra. Možda bih krenuo gde je manje osetljivo – oko stopala, pa oko zglobova, itd.

Takođe, sve vreme bih vodio računa o osobi koja se nalazi u kamenom oklopu. Obraćao bih joj se svakog dana i govorio da će biti sve u redu.

– Žao mi je što si sada u ovoj situaciji. Oprosti, molim te što sam dozvolio, iz kog god razloga da se to dogodi. Hvala ti što si deo mene i što me ovime pozivaš da iscelimo naš odnos. Hvala ti što si deo mene. Volim te. Volim te i dok se nalaziš u kamenu. Volim te jer si deo mene, iako nekada nisam ni znao da postojiš. I ako možda osećaš da te ne volim, znaj da se krećem u tom smeru. I da te više nikada neću zapustiti niti zaboraviti.

Možda bih se nekada naljutio. I iznervirao. I nestrpljivo reagovao. Dozvolio bih sebi i to. Jer, sve je to potpuno ljudski. Teško je, zaista teško – kada nas boli. Razvijao bih dalje razumevanje i prihvatanje za sebe. Eto jedne ideje kako koristiti maštu u isceljenju.

Nekada će naši „unutrašnji radovi“ biti grublji, nekada suptilniji, u zavisnosti od osećaja. Ali, slobodno koristite ovakvu analogiju. Ako vam je ova objava značila, podelite sa onima za koje osećate da bi im doprinela. Znajte da ćete time pomoći da ona stigne do više duša.

A ako osetite da vam je potrebna pomoć da razvijete svoju alhemičarsku veštinu – možda je vreme da se priključite „Školi za čarobnjake 2“. Moj utisak je da u školama koje smo išli, nismo učili one najvažnije životne veštine. Zato je tu danas ova online škola koja traje tri meseca. Više detalja o njoj pročitajte na: https://markomaodus.com/skola-za-carobnjake-2/

Želim vam čaroban dan, okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Isceljivanje dubokih trauma zahteva više energije

/in /by

Ovih dana imam priliku da svedočim jednom dubokom isceljenju. Radi se o velikoj traumi iz detinjstva. Događaji koji su izazvali traumu su se ponavljali gotovo svakog dana. Za takva isceljenja potrebno je više energije. Posvećenosti. Svesnosti. Ljubavi.

Verujem da verbalno, emotivno ili fizičko nasilje uvek povređuje nas ljude, jer su naše duše veoma nežne i suptilne. Možda to ne važi za potpuno prosvetljene osobe, ali nisam siguran da poznajem ijednu takvu. Posebno smo tome podložni kao deca. Kada se to dešava redovno i svakog dana, prinuđeni smo da pronađemo različite mehanizme kako bismo preživeli.

Kada ne znamo šta da radimo sa emocijama koje se u takvim situacijama pojave – obično ih potisnemo. Možda se tada naljutimo na svet, ljude, Boga. Poverujemo da je svet opasno mesto. Da nema ljubavi. Da nas je Bog napustio. Tako zatvorimo srce i manje smo dostupni za povredu. Hladniji smo i naizgled zaštićeni. Ali, tako je i manje otvorenosti, radosti, zadivljenosti, pa je manje čarolije i bajki u našim životima.

I ovi obrasci verovanja i ponašanja, kasnije kreiraju ono što nazivamo karakter ili ličnost. Umemo da kažemo:

  • Ja sam ti takav i takav. Bre!

Verovali ili ne, nekada sam bio veoma impulsivan. I lako sam se svađao. I ubeđivao se sa ljudima ko je u pravu. Kada bi mi neko rekao da treba da se opustim, reagovao bih besno i govorio: „Ma opušten sam! Bre“. To „bre“ je vrlo jasno, baš kao i moj govor tela, govorilo u kom sam se stanju zapravo nalazio. Bio sam stegnut. Takvo stezanje kroz duže vreme izaziva da se naše telo grči. I muči.

A naša duša čeka pravi trenutak za isceljenje. Za suočavanje sa traumom. Za razumevanje. Opraštanje. Otpuštanje. Ljubav. Isceljenje. Povratak sebi, povratak Bogu.

Ono što me je iskustvo u radu sa ljudima naučilo je da – kada je neka trauma stara i duboka, potrebno je uložiti više energije u njeno isceljenje. A kako je život zamišljen da bude veoma jednostavan, zamislite sada sledeću situaciju.

Na primer, doručkujete i nešto hrane vam padne na tepih. Koje je najbolje vreme za čišćenje? Moj odgovor je – odmah. Ako to ne učinimo odmah, lako je moguće da će neko ugaziti i sve to razneti po kući. Ako ne očistimo ni tada, možda ćemo to, zajedno sa ukućanima – izneti na ulicu, kola, autobus, poslovne prostorije, gde god da se krećemo. Upravo ovako se šire sećanja ili programi.

Šta se dešava ako to smeće ne diramo nekoliko dana? Vrlo verovatno se hrana ubuđa i počinje da smrdi. Ulazak u našu sobu više nije prijatan. Vrlo lako je moguće da ne želimo više ni da uđemo u svoj prostor. Tako malo po malo napuštamo sebe, svoju dušu, svoje srce. A zamislite samo šta se dešava ako to ne očistimo decenijama? Ili, kroz mnogo života?

Ovako možemo razumeti šta se zaista dešava u našoj duši, u kojoj su nakupljena razna sranja – od nastanka univerzuma do danas.

Kada i ako jednog dana osetimo da nam je dosta života hrčka koji se vrti u krug, kome se dani i istovetna iskustva stalno ponavljaju, neophodno je da ponovo dođemo u svoj dom. Ali, on je sada prepun smeća. Potrebno ga je rasčistiti i urediti, samo što je sada mnogo teže. Neće biti dovoljno samo metlom ga prebrisati. Biće potrebno dosta rada. Mnogo energije. A ne bi bilo loše ni da pozovemo pomoć.

Još jednom sam jutros imao priliku da svedočim koliko su moćna pomoć meditacije sa intezivnim pranayama disanjem koje vam često pominjem u svom radu. Kada smo umorni, teško nam je da čistimo svoj dom. Ali, ako nađemo način da se ispunimo životnom energijom, mnogo ćemo lakše i raspoloženije ući u taj posao. Kvalitetnije ćemo obaviti taj zadatak. A potom ćemo se i zadovoljnije osećati. O ovakim meditacijama možete više pročitati na https://markomaodus.com/meditacije-romanticna-ljubav-entitet-sveta-ljubav/

A ako ste raspoloženi za snažno, ali i čarobno čišćenje svog doma (duše i srca), a osećate da će vam biti potrebna i pomoć, možda je pravi trenutak da se prijavite u školu za čarobnjake 2, koja sa radom kreće 15. Maja.

Više detalja o njoj pročitajte na: https://markomaodus.com/skola-za-carobnjake-2/

Želim vam okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Bez ograničenja (Zero Limits)

/in /by

Bože moj dragi.

Pre nepunih deset godina, prvi put sam preslušao audio knjigu „Bez ograničenja“ Džoa Vitalea, o havajskom duhovnom učenju – Ho’oponopono. Od prvog dana sam se zaljubio u ideju prepuštanja božanskom planu i počeo da praktikujem – molitvu srca koja teče stalno. Za matematičara i programera koji je sve planirao i kontrolisao, to je bio neverovatan preokret. Sećam se da sam još prve noći imao veličanstven san koji mi je pokazao šta se dešava kada jednostavno pomislim „Hvala ti“ ili „Volim te“. Kako te reči bezuslovne ljubavi brišu sećanja iz podsvesti.

Tada sam još uvek samo čitao i maštao o životu u toku. Bio sam uplašen, zabrinut, sputan, stegnut, zaleđen. Ali, krenuo sam putem prihvatanja sebe takvog kakav sam bio. Sećam se da je Hju Len govorio: „Samo čisti. Nikada ne planiraj. Veruj Božanstvu“. Iako se moj intelektualni deo tome opirao, nekako je ovaj čarobnjački lako preovladao. Od tog momenta, nikada ništa ne planiram i prepuštam se božanskom planu.

I evo, danas, vozim se kolima od Kalifornije prema Arizoni. Nakon više godina, ponovo slušam audio knjigu „Bez ograničenja“. U jednom momentu Vitale priča o velikoj promeni koje je prepuštanje božanskom vodstvu donelo u njegov život. Ranije je i on sve planirao i kontrolisao. Upitali su ga: „A gde vidite sebe za pet ili deset godina?“

Odgovorio je: „Nemam nikakvih planova. Gde god da budem za pet ili deset godina, sigurno će biti mnogo bolje nego što bih svesnim umom mogao da zamislim.“

U trenucima dok to slušam, nalazim se u kolima, okružen neverovatnim, čudesnim prizorima. Ništa slično nisam video. Kao da sam na drugoj planeti.

Pomišljam kako sam u tom periodu jadikovao nad svojoj sudbinom. Bez dinara. Bez osećaja vrednosti.

  • Voleo bih da budem slobodan. Da mogu da putujem svetom i doprinosim ljudima, tada sam rekao.

I… Vraćamo se ponovo u sada. Moje putovanje traje već dva meseca. Nakon čudesne, egzotične, bujajuće Kolumbije, posetio sam neverovatne Havaje. Moj davni duhovni zov me i tamo odveo. Potom divna Kalifornija. Pa magično skijanje na velelepnih planinama Kolorada. I vreli izvori za opuštanje u raju. Potom ponovo San Diego. Sve vreme srećem ljude koji me pitaju kako da krenu putem svog srca.

Neverovatno je koliko sreću osećam što mi se na ovom duhovnom putu pridružuju i brat i sestra od tetke. Godinama sam molio Boga da mi da još nekoga iz moje familije, ko će, osim čarobnjaka Joleta da malo pripomogne. Ne mogu vam opisati kako je to čarobno kada vidim da dolaze do uvida da je rad na sopstvenoj duši, taj nevidiljivi rad – zapravo najvažniji. Samo se rastopim.

I još jednom, vraćam se u tren u kolima. Oko mene crvene planine. Vidik puca. Ne znam tačno ni gde sam. Samo vidim da se nalazim u drugom svetu. Divim se. Pitam se kako svi ovi ljudi koji voze ne izađu iz kola i slikaju ovo što se oko nas nalazi. Nemam reči.

Bože, hvala ti na svemu. Nemam nikakav plan. Predajem se tebi. I danas, sutra i uvek.

Dragi moji, možda ovakav život nije „realan“ za većinu ljudi. Nije, za racionalne i realne, za intelektualce kakav sam i sam bio. Ali, ako sam već jednom dozvolio da prestanem da verujem u bajke, snove i ideale, da živim bez zanosa, radosti, nadahnuća i ljubavi, neću dozvoliti da to učinim ponovo. A nadam se da će ovi tekstovi nekima od vas vratiti želju da i vi skočite u svet alhemije.

Ukoliko želite tako nešto, bacite pogled na ovaj link i ako osetite zov srca, pridružite se novoj generaciji čarobnjaka:

Škola za čarobnjake 2! (15 maj – 31. jul 2022.)

My dear God.

Less then ten years ago I have listened to the audio book „Zero Limits“ by Joe Vitale about Hawaiian spiritual practice „Ho’oponopono“. Since the day one I fell in love in the idea of surrendering to Divine will and started to practice – the prayer of the heart that goes on continuously. For a mathematician and a computer programmer, that was an incredible turnaround. I remember the dream that I had that exact night. I saw how memories from my subconscious mind get erased when I say „Thank you“ or „I love you“.

In that time I was still only reading about living in the flow. I was scared, worried, frozen. But, I have taken the road of accepting and loving myself as I was then. I remember Hew Len’s words:

  • Just clean. Never plan. Trust Divinity.

Although my intellect was against it, somehow this wizard part of me easily won. Since that moment, I never plan and always surrender to Divine guidance.

And today, I am driving from California to Arizona. After few years I listen to same audio book again. In one moment, Dr. Joe speaks how his life transformed when he gave up on intentions and started following divine inspiration.

They asked him: Where do you see yourself in five or ten years?

He answered: „I don’t have any plans. Wherever I am going to be in five or ten years, it will surely be better than my conscious mind can imagine it“.

As I listen to those words I am looking at my miraculous surroundings. I haven’t seen anything similar in my life. Like a totally different world. Different planet.

I remember how I was pitying myself at that time. Without a dime. Without a sense of worthiness.

  • I would like to be free. I would like to travel the world and contribute the others.

That’s what I said. And, let’s go back to now.

I am traveling for more than two months now. After miraculous, exotic, vibrant Columbia, I have visited incredible Hawaii. My spiritual call has taken me there. Than – beautiful California. Then magical skiing in magnificent Colorado mountains. And hot springs for paradise relaxation. Then, San Diego again.

All the time I meet people who ask me how they can follow their hearts. I am incredibly happy that my brother and sister are joining me on this cleaning journey. I’ve prayed for years to God to send me some more help besides my little seven year wizard Jole.

I can not describe how magical for me is when I see that they are coming to same insights – that this inner, invisible work on our soul is the most important thing in life on Earth. I just melt.

And once more, I am in the car. Red mountains around me. I don’t know where I am exactly, but I feel I am in the other world. I am in Aw. I ask myself why don’t all the people stop their cars and take photos of these beauties. I am without words.

God, thank you for everything. I don’t have any plan. I surrender to you. Today, tomorrow, and always.

Dear people, maybe this kind of life is not for majority of people. It is not for rational and realistic, for intellectuals like I have already been. But, if I have already allowed myself to stop believing in fairytales, dreams and ideals, allowed myself to live without joy, love, inspiration – I will not let it happen again. And I hope maybe you will also get inspired by my story and decide to step into the world of alchemy.

If you are up to it, maybe you should join us on a two day Chicago seminar (30.04 and 01.05) – The way to freedom leads through the heart

If you have any questions, feel free to contact me on marko.maodus@gmail.com

Abrakadabra!

/in /by

Probudim se jutros. Prve reči koje čujem su:

  • Abrakadabra!

Moj zet se igra sa sestrićem. Smeju se obojica. Kako je to samo predivno. Osmeh oca i deteta. Tim osmehom, kroz dom se širi čarolija. Odavno znam simbolično značenje ove reči. Abrakadabra ili „Stvaram kako izgovaram“.

Nešto kasnije slušam audio poruku svoje prijateljice:

  • Marko, ne znam da li si ti svestan toga u potpunosti, ali osećam kako putuješ i kako tačno treba da budeš baš na tim mestima u to vreme. Ljudi padaju sa neba pred tebe i ti dodiruješ njihova srca, budiš njihove duše. Koliko je to samo veliko!

Zaista, gotovo svakog dana, gde god da sam, imam osećaj da svako ko mi se nađe na putu, koje god da je nacije, koje god da je boje kože – nekako me pita za životnu priču. Potom se na neverovatan način se zainteresuje za duhovnost, zaprati moj profil, sugeriše da više pišem na engleskom, i tako dalje.

Iako tome svedočim iz dana u dan, ipak, znači mi da čujem takve reči. I ja sam, pre svega, čovek i moja glavna obaveza prema samom sebi i Bogu je da iskreno izražavam svoje misli i emocije i u skladu sa tim delam.

Znate, ovih dana mi stižu poruke od ljudi koji gledaju neka moja stara videa, rade neku od meditacija i potom im se na magične načine rešavaju problemi, nestaju tuga i bol, voda sa slavine počinje normalno da teče, bez ikakvog logičnog objašenjenja.

Setim se tada leptira koji ne može videti veličanstvenost sopstvenih krila. Možda smo tako i kreirani mi ljudi, pa je potrebno da jedni druge podsećamo na sopstvenu veličanstvenost.

U isto vreme, stiže mi mail sa pitanjem da li je program „Škola za čarobnjake 2“ obična radionica ili se uz nju dobija sertifikat. Jasnoća je iz mene istog časa progovorila:

  • Ne, škola za čarobnjake svakako nije obična radionica. Ona od ljudi zaista stvara ono što u nazivu i kaže. Čarobnjake. To su ljudi koji postaju alhemičari svojih života. Kada ovladaju tom veštinom i poveruju u moć ljubavi, u moć sopstvene duše, njima nisu potrebni sertifikati.

Pre nekoliko godina jedna žena mi je, nakon jedne od radionica predložila: Marko, pomislila sam kako bi mi, učesnici tvojih radionica mogli da dobijemo neki vid sertifikata od tebe. Ali, pošto je ovo čista bezuslovna ljubav i čarolija, znam da to ne treba da bude papir. U isto vreme, pitao sam Boga, kakav bi to vid “potvrde” mogao da pružim ljudima. Oboje smo dobili isti odgovor. Umesto papira, potvrda bi bila čarobni štapić.

Odmah nakon toga, čujem se sa jednom osobom koja je prošla kroz prvi ciklus. Kaže kako je upravo sa desetogodišnjim sinom radila jedan od naših procesa iz škole čarobnjaka. Na početku je dečak osećao veliki bes. Na kraju procesa, sva ta energija je transformisana u radost, ljubav i želju za davanjem.

Nije li to čarolija? Nije li to dovoljan sertifikat? Nije li ta spoznaja da u sebi imaš čarobni štapić kojim možeš strah pretvoriti u ljubav, nešto najveličanstvenije dato čoveku?

Ukoliko osetiš da u ovoj priči ima nešto i za tebe, ukoliko u moru veoma realnih i racionalnih ljudi osetiš da tebi to nije dovoljno, ako želiš da živiš u zanosu, da tečeš sa rekom života nadahnuto i inspirišeš i druge, baci pogled na ovu stranicu i vidi ima li tu nečeg za tebe:

Škola za čarobnjake 2! (15 maj – 31. jul 2022.)

I woke up this morning. First words I hear are:

  • Abracadabra.

My brother in law is playing with his son. How wonderful that is. Smile of the father and the son. With this smile, the magic spreads through the house. I know the symbolic meaning of these words for a long time.

It means: I create as I speak.

A bit later I listen to audio messages from my friend. She says:

  • Marko, I don’t know if you are fully conscious of it, but I feel that as you travel you are exactly at the places you need to be. People fall down from the sky before you and you touch their hearts, you wake up their souls. Do you know how big that is?

And really, almost every day, wherever I am, I feel like anyone that I meet on my way, whatever nation, whatever skin color – he or she asks me about my life story. Then they, somehow magically get interested in spirituality, follow my work, ask me to write more in English, etc.

Although I witness that from day to day, I still care about those kind of words. I am, before else, a human being and my first obligation is to be true to myself and God, and to sincerely express my thoughts and emotions, and act according to them.

You know, these days I receive messages from the people who watch some of my old videos. They did try some of my meditations and they are writing how pain and sorrow somehow disappear, how some household devices magically start to work perfectly without any logical explanation.

I remember than the story about the butterfly. Although wonderful, he can’t see his magnificent wings. Maybe we humans are created like that. Maybe we can’t fully see our own magnificence, so we have to remind one another about that.

In the same time, I receive the email about my online program “School of Wizards 2” – Is it only a regular workshop and do you get a certificate with it. Clarity from me immediately answers:

  • No, this is no ordinary workshop. The school of wizards creates that what it has in the title. Wizards. People who become alchemists of their own lives. And when they learn those skills, truly believe in power of love and might of their souls, they don’t need certificates any more.

That reminded me – few years ago a woman told me: Marko, I would like, as a participant of your workshops to get some kind of a certificate from you. But, when I thought about it, I knew it shouldn’t be a paper. Because, this is unconditional love, this is magic.

At the same time, I asked God, what kind of “certificate” could it be. We both received the same answer. The magic wand.

Only few hours later, I receive a phone call from a person who went through the first School of wizards. She actually went through the transformational process with her son. At the beginning he was full of rage. At the end, he felt only joy, freedom and wish to spread love.

Isn’t that pure magic? Isn’t that a valid certificate? Isn’t that idea that inside yourself you have a magic wand that you can use to transform fear into love – something most amazing given to human being?

I wish you peace beyond all understanding.