Archive for category: Autorski tekstovi

Dragi moji, dobar dan 🙂 Nadam se da i ovo jutro provodite na čaroban način i da svim srcem uživate udišući život. Danas sa vama želim da podelim predivnu priču, koja zaista može promeniti život.

               Pre nekoliko dana gledao sam predavanje Kena Honde, izuzetno poštovanog i poznatog japanskog autora. Jedan događaj iz detinjstva odredio je njegov fokus u ovom životu. Kaže da je bio veoma srećni i bezbrižni dečačić. Kada se jednog dana vratio kući, video je oca kako neutešno plače. Bio je to šok za njega jer nikada nije video odraslu u suzama. Pitao je majku šta se desilo, a ona mu je odgovorila da je očev prijatelj izvršio samoubistvo. I ne samo to, već je ubio i sve članove svoje porodice. Razlog za to je bio novčani dug. Čovek je pozajmio veću količinu novca od zelenaša i kada nije uspeo da vrati dug na vreme, odlučio je da oduzme život njima i sebi.

               Na osnovu ovog događaja, Ken Honda je kao dečak zaključio da novac ima veliku snagu i da može uništiti porodice. Tada je odlučio da nauči sve o novcu, kako bi pomogao ljudima.

              Na početku, učio je o novcu kroz standardno obrazovanje. Paralelno je imao priliku da upozna mnogo milionera i milijardera iz svoje zemlje. Često bi ih intervjuisao i postavljao im pitanje kada su počeli da se osećaju bogatim.

              Često su ga iznenađivali odgovorima:

               – Ja se ne osećam bogatim ni sada.

               – Ali, kako to, pa imate mnogo moliona dolara?

               – Da, ali ja nemam privatni avion. Kada budem imao privatni avion, tada ću se osećati bogatim.

               Nešto kasnije, Ken Honda je razgovarao sa drugim milionerom.

               – Kada ste počeli da se osećate bogatim?

               – Ja se ni sada ne osećam bogatim.

               – Pa kako to, imate milione i privatni avion?

               – Da, ali moj avion ima samo šest mesta. Kada budem imao veći avion, tada ću se osećati bogatim.

               Intervjuisao je mnogo ljudi i uvideo da ovaj uobičajeni princip sticanja velike količine materijalnih bogatstava ljudima nije davao osećaj mira i bezbrižnosti. I dalje su osećali da nisu bezbedni i da nemaju dovoljno. Tada je naišao na japanskog milijardera, koji je bio mnogo drugačiji od ostalih i više mu izgledao kao zen majstor nego super uspešni biznismen. Upitao ga koja je tajna novca.

               Odgovor je bio jedna rečenica:

               – Arigato in, arigato out.

               Ken Honda je još jednom upitao za tajnu, ali odgovor je bio isti.

              Arigato je japanska reč koja označava poštovanje ili zahvalnost. Značenje ove rečenice bilo bi – poštujem novac koji mi dolazi, poštujem novac koji odlazi. Milijarder je potom objasnio da na taj način on oseća beskonačni tok novca kao energije. Pri svakom kontaktu sa novcem, bez obzira da li je u pitanju primanje ili davanje, on izrazi zahvalnost i poštovanje prema njemu, te na tren zamisli kako taj novac odlazi kod drugih ljudi, doprinosi u njihovim životima, te njemu dolazi sa raznih strana na pravi način, kada je potrebno.

                Ken Honda je primetio da mu se pri susretima sa ovim čovekom često dešavaju izenadni prilivi novca.

              Tada je počeo sa tom praksom i napisao preko 50 knjiga. Pomogao je ogromnom broju ljudi. Ipak, kako našim procesima učenja nema kraja, tek nedavno desio mu sledeći događaj.

               Na nekoj proslavi, prišla mu je žena koja ga je upitala da li može da pogleda u njegov novčanik. Ken Honda kaže da to jeste neobično, ali da nije toliko neobično koliko je to u drugim kulturama. U svakom slučaju, dao joj je novčanik.

               Žena je počela da vadi jednu po jednu novčanicu i dodiruje ih, miriše… Nakon nekoliko minuta rekla mu je:

               – Odlično. Sve vaše novčanice su srećne novčanice!

               Tada mu je sinulo nešto na šta ranije nije ni pomišljao. Srećni novac! Posle decenija svog rada, počeo je da razmišlja o emotivnog aspektu energije novca. Sve što je već naučio, sada se savršeno uklapalo na nekom novom nivou. Shvatio je da su ljudi koji su bili zadovoljni svojim finansijskim stanjem samo oni koji su imali osećaj da je novac prijateljski nastrojen prema njima i da se nalaze u beskonačnom toku… da mogu slobodno i mirno da se ponašaju sa novcem, da će im doći kada treba i da sa lakoćom mogu ga daju kada treba. Ostali koji su skupljali novac vođeni strahom, najčešće su zloupotrebljavali novac i nisu bili zadovoljni, bez obzira koliko su ga imali.

               Jedna od glavnih karakteristika ljudi koji su zadovoljni novcem, kaže Honda, jeste da slede svoje srce.

                Uživao sam posmatrajući priču ovog čoveka, jer sam u njoj prepoznao svoju nekadašnju priču. Do pre samo nekoliko godina, imao sam mnogo unutrašnjih konflikata po pitanju novca. Želeo sam ga i istovremeno nisam, imao sam mnogo dilema. Verovao sam da mi on može dati sreću i da od njega zavisi moj život. Istovremeno je deo mene verovao da ne mogu biti istovremeno uspešan duhovno i materijalno. Dok sam verovao u sve to, bio sam zapravo rob novca. Kada sam počeo da hrabro sledim svoje srce, sve se promenilo i danas sam sa novcem veliki prijatelj. Kako je samo divno osećati tu lakoću i slobodu.

              Mnogi od vas koji prate moj rad duže vreme, znaju za trenutak preokreta na ovom polju. Pre nekoliko godina, dugovao sam novac za prostor koji iznajmljujem za radionice, nisam imao nikakve prihode, ali bez obzira na to, odlučio sam da uplatim seminar “Biti jedno”, koji je kasnije održan u Madridu. Na dan kada sam uplatio kartu za seminar, stigao je facebook zahtev od osobe sa imenom Tara Računica. To mi je govorilo: “Samo ti najavi prvi seminar na Tari, on će pokriti tvoju računicu”. U roku od nekoliko dana nakon objave, imao sam mnogo više novca nego što sam mogao da zamislim, vratio sam svoje dugove, a moje poverenje u život je izuzetno poraslo. Od tada se osećam finansijski slobodnim, od tada znam kako se oseća milioner u srcu, od tada znam šta je pravo bogatstvo… Biti svestan ljubavi i poštovanja u svakom trenutku, to jeste istinsko bogatstvo. Kada je tako, onda smo u skladu sa životom, sve počinje da teče, pa se tako, na čudesne načine, reše i problemi sa novcem.

               U poslednje vreme sam se veoma uželeo radionica, a osećam da je vreme baš za ovu temu. Često dobijam poruke koliko vam je sve ovo važno i koliko vam pomaže moj rad. Dosta sam se odmarao. Osećam se punim ljubavi i želim da zajednom rastemo u svesti, kako bismo se radovali životu više.

Sada želim da najavim i prvu narednu radionicu koja će se zvati “Postanite milioner u srcu”.

Milioner u srcu za mene predstavlja duhovno probuđenu osobu koja podjednako kvalitetno živi u duhovnom i materijalnom svetu. Osobu koja sledi svoje srce i koja je svesna svoje božanske prirode. Osobu koja je svesna svoje misije, koja raste, uči i koja doprinosi nečemu većem od sebe. Osobu koja hrabro živi svoju autentičnost i koja se kreativno izražava. Osobu koja je svesna svoje vrednosti. Osobu koja poštuje čitavo postojanje.

Tog milionera u srcu ima svako od nas, a moj zadatak jeste da pomognem da ga probudite.

Tokom radionice kroz meditacije, praktične vežbe i predavanje, radićemo na:

• promeni percepcija u vezi sa novcem
• oslobađanju podsvesnih negativnih programa u vezi sa novcem
• oslobađanju i razvoju kreativne energije
• oslobađanju od straha od neuspeha i straha od uspeha
• postizanju jasnoće u vezi sa novcem
• i još mnogo toga 🙂

Vreme održavanja radionice: 14. mart od 10-15h.

Mesto: Višnjička 36, Beograd

Cena ove posebne radionice biće 5000 dinara. Za ranije prijave (zaključno sa 6. martom je 4000 dinara).

Za prijave i dodatne informacije, javise se porukom na marko.maodus@gmail.com.

Do tada, želim vam čaroban dan, okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Dobro jutro, dragi ljudi!

Danas imam nova pitanja za vas. Naravno, još jednom vam dozvoljavam mogućnost da odgovorite da su svi odgovori u meni 🙂 Samo budite ozbiljni, molim vas, to je najvažnije u životu. 🙂

Dakle, ako ste na ovoj stranici, sigurno ste već čuli za rečenicu: “Kakve su ti misli, takav ti je život”. Možda vam je i previše toga. Ali, od istine se ne može pobeći.

Stoga, da li odvajate vreme i time svoju pažnju da svesno posmatrate svoje misli? Da li ste primetili kada se dobro osećate i kakve su vaše misli tada? Da li ste primetili kada se osećate loše i kakve su vaše misli tada? Da li ste svesno poslali ljubav u svoj dan? Da li ste odvojili za to neko vreme pre sinoćnjeg odlaska na počinak i neko vreme nakon jutrošnjeg buđenja? Ili, još bolje, čitav dan živite ljubav?

Ako jeste, da li primećujete kako dan teče i da su događaji, susreti, iskustva – usklađeni? Ako niste, kakva su vaša iskustva? Mudri ljudi znaju da sve počinje u nama i da je neophodno posmatrati sebe i svoje ponašanje. Kada smo svesniji sebe, možemo unaprediti ono čime nismo zadovoljni.

Ja vam mogu reći kakvo je moje iskustvo. Od kada sam počeo da praktikujem bezuslovnu ljubav, potpuno je čudesan broj ovakvih dana, događaja, čarolija… Nije uvek sve super prijatno, ali sve ima svrhu i sve mi je potrebno.

Posebno su neobični susreti sa nepoznatim ljudima. Kada posvetimo pažnju ljubavi i dozvolimo nebeskim koncima da diriguju, srećemo baš one ljude koji su pravi za nas. To znači da nije svejedno koji će čovek biti naš majstor za kablovsku, čovek koji radi u prodavnici, naš zubar, saradnik… već baš onaj PRAVI za nas.

Jer, kada bezuslovna ljubav vodi procese, onda taj čovek
npr. kaže, niodakle, baš prave stvari za nas, a da toga nije svestan. Tako dođe majstor za kablovsku koji ne gleda televiziju niti čita vesti, koji govori o tome kako je u životu zapravo sve onako kako ti vidiš ili u šta veruješ…, a ja samo slušam i divim se životu.

Na sličan način čuo sam i ovu priču pre neki dan.

Jedan čovek je doživeo bolan raskid. Oseća tugu. Želi da sve što pre “izbaci iz glave”. Moj prijatelj mu reče:

– To što osećaš tugu nakon gubitka znak je da si čovek. Dva su ishoda moguća kada osetiš neki gubitak. Ili ćeš se osećati tužnim neko vreme, jer ti je to bilo veoma značajno, ili ćeš biti hladan kao robot, jer ti sve to ionako ništa nije značilo. Dakle, to je normalno i svakom procesu treba vreme. Ja volim da kažem, treba vreme tome da se skuva, da se skrčka. Naravno da ne treba da dozvoliš da tuga sada dominira tvojim životnim iskustvom, ali daj sebi vremena.

I sad dolazi genijalan primer 🙂

– Kad hoćeš da jedeš pasulj, on mora prvo da se skuva. Ako hoćeš da jedeš, moraš da sačekaš neko vreme, ne možeš da jedeš odmah. E sad, koliko će vremena trebati da se skuva, to zavisi… Ako imaš stari šporet, loše sudove, trebaće mu više vremena. Ako svaki čas sklanjaš šerpu sa ringle, trebaće mu više. Ako imaš ispravan šporet i express lonac, trebaće kraće vreme. Ali, svakako mu treba neko vreme da se skuva. Vreme koje je potrebno da se taj pasulj skuva možeš da iskoristiš tako što ćeš se stalno pitati; “Kad će više ovaj pasulj?” ili na bilo koji drugi način… Možda bi bilo dobro da naučiš da uživaš u kuvanju, dodaš neki začin, pomirišeš, probaš, itd…

Eto, neka ovo bude kraj poruke, pa neka svako zaključi šta mu je potrebno za danas. A slika koja će ići uz poruku, biće, njegovo veličanstvo – pasulj 🙂

Želim vam čaroban dan, okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 🙏🏻💙🧙‍♂️

Dragi moji, ovih dana imam ogromnu želju da vam se obratim, pa odlučih da vam pišem.

Pre nekoliko meseci, moja majka je na pitanje jedne rođake, čime se to Marko zapravo bavi, odgovorila: “On pomaže ljudima da vide život na drugačiji način i budu srećniji”. Pravo da vam kažem, mnogo puta nisam umeo da odgovorim na pitanje čime se bavim i ovaj odgovor je za mene sada kao kec u rukavu 🙂

No, to zapravo i jeste najvažnija veština u životu – naučiti da vidimo život na drugačiji, novi način – očima bezuslovne ljubavi. Većina ljudi koji počnu da se bave ličnim razvojem čuli su da od toga kako nešto percipiramo, u skladu sa tim ćemo se i osećati. U prevodu – mi smo ti koji dajemo značenja događajima, a u skladu sa značenjem koji damo događajima, tako ćemo se osećati. Svi ionako samo želimo da budemo srećni…

Ali, nije baš tako lako videti stvari na novi, drugačiji način. Kada se naučimo moru izmišljenih pravila, kada iskusimo gubitak, kada nas ščepaju tuga, nemoć, razočaranje, ljutnja… Tada je potrebno otvoriti um za nove mogućnosti, ali se naš um baš tada oseća ugroženo i iz tog razloga se skupi i zamrači. Po pravilu, u takvim situacijama, teško dozvoljava priliku da se imalo proširi. Ali, upravo u tim situacijama nalazi se i prilika da razvijemo najvažniju veštinu – da vidimo život iz više ili šire perspektive, očima ljubavi.

Čuli smo i misao da smo svi deo jednog velikog okeana, da smo sa svime povezani, itd… Ali, ja vam mogu reći da dok sam živeo vođen intelektom, nisam bio svestan ni najmanjeg delića te večne istine. Nisam imao pojma kako da sledim svoj osećaj, povezujem se sa drugim ljudima i prirodom, kako da tumačim simbole koji se pojavljuju u mojim danima…

Sada je sve drugačije. Dešavaju se čuda svakoga dana.

Pre nekoliko dana podelio sam sa vama misao: “Danas primećujem lepote života”. Znao sam da ću tog dana intezivno primećivati mnogo lepota, ali da će mi život verovatno dati i neku novu priliku da stvari koje nisam smatrao lepim – primetim na novi način. Međutim, ceo dan je tekao savršeno. Osećao sam potpuni mir i sreću. Smejao sam se, a kako sam se ja smejao, do mene su na razne načine stizali novi osmesi, šale, poruke ljubavi, pa su se smeh i sreća samo širili… Kako bih šetao ulicom nasmejan, nailazio bih na prolaznike koji se smeju svom snagom. Nije to baš scena na koju smo navikli 🙂

Kada sam se našao u gužvi, a bilo je potrebno da se zaustavim na određenom mestu, magično se sve uskladilo kako bih to obavio u času. Nekada to ne bih ni primetio. Danas vidim nebeske konce kako uređuju sve, pa i takve čudesne detalje. Tog dana čuo sam nove, čudesne, transformativne životne priče i imao priliku da nešto novo naučim.

I onda predveče, krenem kolima do svog hrama (koji sam nekada zvao kancelarija, dok mu moj prijatelj Neno Ljubić nije dao novo ime). Ispred mene se zaustavi auto na sred ulice. Ranije bih rekao – čovek blokira put. Vozač je primetio prolaznika i počeo da razgovara sa njim. Momentalno mi se glava sama pomeri u desnu stranu i u trenu primetim lice njegovog sagovornika. Krasio ga je predivni osmeh. Ja sam bio u takvom stanju da mi je to bio čaroban događaj. Kako je to lepo, dvojica ljudi razmenjuju osmehe, kakva lepota života i u ovakvom trenu, hvala ti Bože na ovom iskustvu, kako je lep ovaj život. Sve je trajalo možda desetak sekundi.

Nakon toga sam se još iskakao na trambolini i zaspao čarobnim snom. Pred spavanje, zahvalih se na još jednom potpuno čarobnom danu koji je obilovao predivnim iskustvima. Pomislih, ali Bože, gotovo da nije bila nijedna uznemirujuća situacija, gotovo nijedna da me malo poljulja i da mi priliku za rast. A onda se setih da bih baš u takvim situacijama ranije, kada neko stane kolima na sred puta, reagovao mnogo neprijatnije. Nekada, dok nisam doživeo duhovno buđenje, ljutio bih se i sigurno psovao. Kako je samo taj sebičan, nasilnik, agresivac, itd… Kasnije, kada sam čuo za lični rast i pokušavao da živim to što sam razumeo da je istina – ćutao bih, ali bih se u sebi nervirao, a u meni bi se vrtele iste one rečenice.

Ali, ovog puta je zaista sve bilo potpuno drugačije. Pomislih, koliko je to samo divno, kako je to samo divan znak mog duhovnog rasta. Kako se samo povećala moja ljubav prema životu. Jer baš ta situacija bila je jedna od onih koje bi me u prošlosti sigurno uznemirile.

Celog dana su me čuda obasipala. A onda, podelih sa vama novi tekst. Zatražio sam da napišete i neki komentar, zanimalo me je šta ćete imati da kažete. Pomislih, kako je samo divno da su neke duše poželele da se izraze i iznesu svoj osećaj o životu. Umesto da ulazim u procenu da li se slažem sa napisanim ili ne, što sam radio ranije – odlučio sam da poštujem svako napisano slovo. Kažu neka mudra učenja da je najvažnija stvar u životu – poštovanje svega što postoji.

I onda predveče, posetih dečiji rođendan. Slušao sam priču čoveka koji kreće u 8 ujutro na posao i kući se vraća oko 23 sata. Kaže: “Polako gubim volju za svim.” Ta njegova rečenica bila je razlog za ovo moje pisanije. Nekada sam i ja gubio volju za svim, imao sam osećaj da lagano umirem, radeći posao koji ne volim i provodeći na tom mestu mnogo vremena.

Koliko sam se samo udaljio od tog mesta? Kao da se sve to desilo pre 10 života, a ne 8-9 godina. Sledeća misao bila je: “Koliko je samo ljudi zarobljenih na ovom svetu?”

Unutrašnji razgovor teče dalje… Pomislih, koliko je samo vredno ono što imam da dam. Ovaj osećaj slobode, jasnoće, hrabrost, poverenje… Pa i da samo jedna osoba malo promeni percepciju svog života, da bar malo više slobode, radosti i ispunjenosti doživi zahvaljujući i mom radu – moj zadatak na ovoj planeti će biti uspešno obavljen. Jer, otvoriti um, probuditi se, opraštati, biti ljubazan i zahvalan, poštovati sve što postoji – nije lako u trenutku kada se osećamo ugroženim, uplašenim, kada nama vladaju ograničavajuća pravila koja se prenose, a na njih nas svakog dana podsećaju svi mediji, sredina, ljudi koje srećemo… To je taj najteži korak. Tada je čoveku obično potrebna pomoć nekoga ko je uspeo da pređe tu nevidljivu granicu i otisne se u nepoznato.

Sad mi pada na um, koliko je samo ljudi koji su se upoznali na mojim radionicama i seminarima, koji se danas druže, razmenjuju iskustva, podržavaju jedni druge, sarađaju i stvaraju zajedno… Koliko je to samo vredan dar – biti ono što jesi. Živeti slobodno, spoznati da si kreator svog života, da možeš živeti, doprinositi i imati koliko ti je potrebno svega, a SAMO bivaš ono što jesi. Zahvalan sam jer me ovakvi susreti podsete kako sam živeo ranije i podsete me da ogromna većina drugih duša na našoj planeti i dalje robuje ograničavajućim obrascima. Podseti me koliko je samo strah veliki. Podseti me na to koliko ljudi propušta priliku da se raduje svojim trenucima i veličanstvenom daru života.

Danas ja ne umem da živim drugačije nego da budem u toku, da se prepuštam, da verujem, da komuniciram sa svime što me okružuje, dopuštam da budem vođen, itd… Ali, mnogo veći deo ovog života nije bilo tako. Ova poruka je kreirana sa namerom da ode do onih srca kojima je u ovom času najpotrebnija. Nekima će samo potvrditi sopstvene misli i dela. Ali, možda će doći i do onih koju su stegnuti i zgrčeni. Onima koji više ne veruju. Onima koje je život povredio. Onima koje je život izdao. Onima koji su se osetili ostavljenim i izneverenim.

Upravo oni će imati izbor da nauče da vide život na drugačiji, novi način ili da sve ostane isto.

Znajte da uvek postoji način da pronađemo mir, zahvalnost, ispunjenost, a počinje sa otvaranjem uma za mogućnost da iskustva sagledamo iz ugla bezuslovne ljubavi. Nekada je to lakše, nekada teže. Ali, sigurno u sebi imate potencijal da svoje iskustvo pretvorite u dijamant, jer inače ga ne biste ni dobili. Ne želim da vam popujem niti da vam govorim da ne brinete. Nijedan čovek nije svojom voljom odlučio da bude tužan, nemoćan, ljut… Nekada je teško ičupati se iz tih emocija.

Ja sam tu samo da svojim primerom možda nekoga nadahnem. Možda neko oseti iz ovih reči isti onaj zanos, koji sam ja osećao kada bih čitao o životnim iskustvima drugih ljudi koji bi se odvažili da slede svoje srce i preokretali živote. Jer, nekada je dovoljna samo lepa reč, koja dolazi iz srca… Jer, kako kaže moj prijatelj Aldin Čenan, reč iz srca je živa i ona oživljava.

Vi koji ste stigli do samog kraja teksta, probajte danas (i svaki drugi dan) ovu afirmaciju:

Afirmacija: “Spreman sam da otvorim svoje srce i prigrlim život. Spreman sam za mir, radost i poštovanje. Spreman sam da vidim očima ljubavi.”

Ukoliko zaista želite da vidite život očima ljubavi, to će zahtevati promenu percepcije. Zahtevaće da sebi posvetite pažnju. Da se odreknete starih obrazaca, da usporite, zastanete, oslušnete tihe šapate svog srca i poverujete svojoj duši…

Kako to pretvoriti u svakodnevnu praksu, koju je moguće praktično primeniti? Moj predlog je sledeći… Čuli ste svi da je ovaj trenutak novi, neponovljiv, nikada doživljen. Ali, najčešće ga tako ne doživljavamo, već se ponašamo kao da smo potpuno nesvesni tog podatka. Evo vežbe koju možete praktikovati.

Vežba promene percepcije: Probajte danas, ali i svaki dan da odvojite bar neko vreme da sebe i sve oko sebe posmatrate sa potpunim poštovanjem. Zapitajte se otkud vi na ovoj planeti? Odakle vama telo, odakle vam život? Šta je sve moralo da se desi da biste bili živi u ovom trenutku? Potom se zapitajte šta je bilo potrebno da neka osoba koju vidite baš sada bude u vašem prisustvu? Zapitajte se i kako je neki predmet stigao do vas. Kako je on nastao, šta ga sve sačinjava, šta je sve moralo da učestvuje u svim procesima koji su vas spojili u ovom trenutku? Odakle nam vazduh, Sunce, voda… Nije nam u ovoj vežbi potreban konkretan odgovor, već samo probajte da zamislite čitav taj proces od nastanka do ovog trenutka. Da biste ovu vežbu sproveli u delo, biće potrebno da usporite, odreknete se neke druge stvari. Ali, ako je sprovedete u delo, nagrada će biti veliki osećaj divljenja, poštovanja, ljubavi…

To je to. Pred vama su žive reči iz ličnog iskustva. Pred vama je afirmacija. Konkretna vežba – promene percepcije. Ali, da li ćete je primeniti ili ne, zavisi od vaše odluke kada ćete pokloniti pažnju najuzvišenijem delu vas. Od vas zavisi.

Želim vam okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Life is an art of unconditional love and letting go. But, sometimes it’s not easy to let go, at least according to my experience. That’s because we are so attached to our logical mind and instant fixes in these days. But life does not work that way.

So, can letting go be easier? For me, the only real way to let go is to wake up from deep sleep. What does it mean? It means that first you have to ask yourself “Who am I?”. And then, you have to look for the answer within.

You will probably experience lot of wrong answers from the intellect. For example: “I am my name and surname. I am my profession. I am my loving relationship. I am that kind of a men (woman), etc… “

And this is not true. You have to go deeper. You have to find the answer beyond the mind. I’ll share with you the simple process which you can try to meditate on.

First, notice that you have thoughts. Lots of them. In one moment you think about something. In the next moment, there is a next thought. And the next one… But, in that process of noticing them, you can realize that you are not your thoughts. You have thoughts, but you are not them. That was once a very difficult task for me, since I was used to think all the time.

After that, you may notice your feelings. There is one feeling now. And then comes another. But, you can also notice them. It is the same as with your thoughts. So, you now realize that you are not your feelings. You have them, but you are not them.

Then, notice that you take come actions during the day. You brush your teeth, you eat, drink, kiss, cry, smile, speak, sleep… And, since you can notice that you do all those things, you can now see that you are not your actions. You do your actions, but you are not them. You can notice them also.

Maybe you now think that you are your body. Notice the parts of your body. Spend some time noticing your head, arms, chest, from outside and inside. And then, realize that you can notice your body. You have body, but you are not it.

In that moment you can repeat to yourself:

I have thoughts, but I am not my thoughts.

I have feelings, but I am not my feelings.

I do things, but I am not what I do.

I have body, but I am not my body.

And then ask yourself: “Who am I?”. Stay in the silence. Be calm. Relaxed. You don’t need to see or hear the answer. By realizing that you are not all your identifications and roles, you gave yourself a chance to realize that you are much more than that. You see that there is a part of you which oversees all of that who you are. And you can now say:

I am the consciousness in which my thoughts, feelings, actions and body show up.

Maybe you’ll need time to calmly detach from everything. So, for example, you can try this exercise once a day for a month. But, when you finally realize who you are, it will be much easier to let go. You will become more conscious. You will wake up.

And then, your work is not done. Then is when you really start to learn and do what you came here to do. You will grow and learn now lessons. You will now have a chance to more consciously choose how you want to feel and what would you like to experience.

I would also suggest to practice Ho’oponopono, the art of letting go from Hawaii 🙂 You can find lot of information about it on the internet.

Thank you for reading. If you like this text, please share it with the people who you feel might enjoy it.

I wish you ocean of love and joy, courage to follow your heart and peace beyond all understanding.

Dragi moji, danas želim da podelim sa vama još jedno simpatično čudo. Srca se uvek raduju takvim događajima.

Neki od vas možda znaju da sam pre oko 7-8 godina zamislio život u kome se bavim nečim što doprinosi meni i drugima (nisam još znao šta bi to moglo da bude). Ogromnu radost i uzbuđenje mi je donela sličica iz vizije na kojoj se nalazim pred mnogo ljudi i predajem o nečemu, sa velikom strašću i posvećenošću. Uz to, sve to činim na engleskom, širom sveta. U to vreme, bio sam izuzetno nesrećni programer i matematičar i iskreno nisam verovao da je to moguće. A ipak, neki deo mene je verovao i istrajavao na putu srca.

Kasnije sam počeo da objavljujem tekstove, pišem za magazine i u jednom trenutku sam dobio inspiraciju da napišem i knjigu “Da li verujete u čuda?”. Ideja mi je došla mi je u snu, sa savršenom slikom korica. Ali, njen izvorni naziv je bio na engleskom – “Do you believe in miracles?”.

U prethodnim godinama, snimio sam preko pet stotina videa. Neka od njih su dugačka skoro dva sata, a  broj ljudi koji su mi javili da im je moj rad mnogo pomogao je ogroman. Ali, snimio sam samo desetak na engleskom jeziku. A sve vreme sam znao da je to naredni korak.

Nekoliko puta sam kretao u tu akciju, ali bih nedugo zatim prestao. U jednom trenutku sam se pitao da li je vreme za to. Istog dana se namestilo da vozim dvoje ljudi iz inostranstva na neko venčanje. Gotovo sat vremena sam pričao na engleskom i to baš ovim našim, inspirativnim temama. Još tada su mi rekli kako je potrebno tu životnu mudrost podelim sa čitavim svetom. Snimio sam nekoliko videa, a potom se nekako zaustavio. Bilo je u tom trenutku nesigurnosti kada je u pitanju moj engleski.

Prošlo je neko vreme, a onda sam odjednom, pred gostovanje u Podgorici, izgovorio: “Bože, spreman sam da radim i na engleskom”. Na radionicu koja je najavljena na srpskom, stigla je Indijka koja živi u Londonu, kako bi pitala da li može da radi sa mnom na engleskom. Bože dragi! Bilo je to veličanstveno iskustvo, gde sam neke od meditacija vodio na oba jezika paralelno, a potom i sa njom radio individualno. Bilo je savršeno. Sećam se da mi je sledećeg jutra javila kako je posle šest meseci, konačno mogla mirno da spava. Ponovo sam snimio nekoliko videa… I stao.

Ali, kada je nešto naša božanska inspiracija – ne nestaje. Ne može se obrisati. Pre nekoliko dana mi je ponovo došla ideja da snimim video na engleskom. I jesam. Još nije objavljen, baš danas je završena njegova obrada i verovatno će stići do youtube-a sutra. Već neko vreme sam imao mnogo ideja na engleskom, ali sam ih odlagao, prosto zato što mi je lakše da radim na svom domaćem jeziku. A moje srce zna da je potrebno prevazići tu “virtulenu” prepreku. Sve je teško pre no što postane lako.

Iz tog razloga život mi je ponovo organizovao posebne događaje, kako bih konačno te ideje sproveo u delo. U vezi sa tim, uskoro ću gostovati u Rovinju na jednoj divnoj konferenciji o kojoj možete pročitati više na:

https://www.facebook.com/events/2441839389395707/

Juče sam odgovario na pitanje organizatora da li bih govorio na srpskom ili engleskom. Kada sam odgovorio da mi je svejedno, istog časa stigao je odgovor: “Bolje onda na engleskom”. U tom času do mene stigao je i podatak o imenu hotela. “Eden”!. Rajski vrt. A znate već koliko puta pominjem rečenicu: “Kad sledimo svoje srce, živimo Raj na Zemlji”. Znao sam već šta to znači, taman što sam snimio video, još jedna poruka da je vreme.

Ali, nije tu kraj. Nakon samo minut stigao sam do svoje prijateljice koja me bocka iglicama i isceljuje uz pomoć kineske medicine. U sobi se nalazio jedan momak koji je sa njom pričao na engleskom. Veoma brzo smo počeli da pričamo o duhovnosti. Nakon nekoliko minuta, pojavila se i njegova žena koja je u jednoj od soba primala terapiju i uzbuđeno došla da sluša našu priču. Oko sat vremena smo samo razgovarali… Na kraju su me pitali za ime i prezime, te i koji je kanal u pitanju, jer žele da me prate. Pomislih: “Bože dragi, kako je život namestio da sad “moram” da snimam videa”…. Bili su veoma, veoma zainteresovani, razdragani i uzbuđeni.

I eto, ovog jutra sam snimio još dva videa na engleskom. Baš onako, veličanstvena. Kako je to divan osećaj. I ovog puta ću istrajati.

Ukoliko i vi želite da više verujete svom srcu, možda je vreme da posetite i neku od mojih radionica. Naredna je 31. oktobra u Beogradu. Više detalja o njoj možete pročitati na:
http://markomaodus.com/radionica-novi-pocetak/

Kad sledimo svoje srce, živimo Raj na Zemlji 🙂 Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.