Kad sledimo svoje srce, živimo Raj na Zemlji

Dragi moji, danas želim da podelim sa vama još jedno simpatično čudo. Srca se uvek raduju takvim događajima.

Neki od vas možda znaju da sam pre oko 7-8 godina zamislio život u kome se bavim nečim što doprinosi meni i drugima (nisam još znao šta bi to moglo da bude). Ogromnu radost i uzbuđenje mi je donela sličica iz vizije na kojoj se nalazim pred mnogo ljudi i predajem o nečemu, sa velikom strašću i posvećenošću. Uz to, sve to činim na engleskom, širom sveta. U to vreme, bio sam izuzetno nesrećni programer i matematičar i iskreno nisam verovao da je to moguće. A ipak, neki deo mene je verovao i istrajavao na putu srca.

Kasnije sam počeo da objavljujem tekstove, pišem za magazine i u jednom trenutku sam dobio inspiraciju da napišem i knjigu “Da li verujete u čuda?”. Ideja mi je došla mi je u snu, sa savršenom slikom korica. Ali, njen izvorni naziv je bio na engleskom – “Do you believe in miracles?”.

U prethodnim godinama, snimio sam preko pet stotina videa. Neka od njih su dugačka skoro dva sata, a  broj ljudi koji su mi javili da im je moj rad mnogo pomogao je ogroman. Ali, snimio sam samo desetak na engleskom jeziku. A sve vreme sam znao da je to naredni korak.

Nekoliko puta sam kretao u tu akciju, ali bih nedugo zatim prestao. U jednom trenutku sam se pitao da li je vreme za to. Istog dana se namestilo da vozim dvoje ljudi iz inostranstva na neko venčanje. Gotovo sat vremena sam pričao na engleskom i to baš ovim našim, inspirativnim temama. Još tada su mi rekli kako je potrebno tu životnu mudrost podelim sa čitavim svetom. Snimio sam nekoliko videa, a potom se nekako zaustavio. Bilo je u tom trenutku nesigurnosti kada je u pitanju moj engleski.

Prošlo je neko vreme, a onda sam odjednom, pred gostovanje u Podgorici, izgovorio: “Bože, spreman sam da radim i na engleskom”. Na radionicu koja je najavljena na srpskom, stigla je Indijka koja živi u Londonu, kako bi pitala da li može da radi sa mnom na engleskom. Bože dragi! Bilo je to veličanstveno iskustvo, gde sam neke od meditacija vodio na oba jezika paralelno, a potom i sa njom radio individualno. Bilo je savršeno. Sećam se da mi je sledećeg jutra javila kako je posle šest meseci, konačno mogla mirno da spava. Ponovo sam snimio nekoliko videa… I stao.

Ali, kada je nešto naša božanska inspiracija – ne nestaje. Ne može se obrisati. Pre nekoliko dana mi je ponovo došla ideja da snimim video na engleskom. I jesam. Još nije objavljen, baš danas je završena njegova obrada i verovatno će stići do youtube-a sutra. Već neko vreme sam imao mnogo ideja na engleskom, ali sam ih odlagao, prosto zato što mi je lakše da radim na svom domaćem jeziku. A moje srce zna da je potrebno prevazići tu “virtulenu” prepreku. Sve je teško pre no što postane lako.

Iz tog razloga život mi je ponovo organizovao posebne događaje, kako bih konačno te ideje sproveo u delo. U vezi sa tim, uskoro ću gostovati u Rovinju na jednoj divnoj konferenciji o kojoj možete pročitati više na:

https://www.facebook.com/events/2441839389395707/

Juče sam odgovario na pitanje organizatora da li bih govorio na srpskom ili engleskom. Kada sam odgovorio da mi je svejedno, istog časa stigao je odgovor: “Bolje onda na engleskom”. U tom času do mene stigao je i podatak o imenu hotela. “Eden”!. Rajski vrt. A znate već koliko puta pominjem rečenicu: “Kad sledimo svoje srce, živimo Raj na Zemlji”. Znao sam već šta to znači, taman što sam snimio video, još jedna poruka da je vreme.

Ali, nije tu kraj. Nakon samo minut stigao sam do svoje prijateljice koja me bocka iglicama i isceljuje uz pomoć kineske medicine. U sobi se nalazio jedan momak koji je sa njom pričao na engleskom. Veoma brzo smo počeli da pričamo o duhovnosti. Nakon nekoliko minuta, pojavila se i njegova žena koja je u jednoj od soba primala terapiju i uzbuđeno došla da sluša našu priču. Oko sat vremena smo samo razgovarali… Na kraju su me pitali za ime i prezime, te i koji je kanal u pitanju, jer žele da me prate. Pomislih: “Bože dragi, kako je život namestio da sad “moram” da snimam videa”…. Bili su veoma, veoma zainteresovani, razdragani i uzbuđeni.

I eto, ovog jutra sam snimio još dva videa na engleskom. Baš onako, veličanstvena. Kako je to divan osećaj. I ovog puta ću istrajati.

Ukoliko i vi želite da više verujete svom srcu, možda je vreme da posetite i neku od mojih radionica. Naredna je 31. oktobra u Beogradu. Više detalja o njoj možete pročitati na:
http://markomaodus.com/radionica-novi-pocetak/

Kad sledimo svoje srce, živimo Raj na Zemlji 🙂 Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Koliko vredi vaš život?

Dragi moji, sledi nekoliko zanimljivih pitanja za vas.

Koliko pažnje, odnosno trenutaka, svog života – odvajate za vaše biće tokom jednog dana? Koliko vremena svesno poklonite svom mentalnom i emotivnom stanju? Koliko vremena svesno provodite u prirodi? Koliko vremena svesno provedete u kreativnom izrazu? Da li odvojite nešto vremena da se igrate i radujete? Da li se lako oduševljavate ili se lako uvredite? Da li lako opraštate ili ne?

Ukoliko u životu nešto ne funkcioniše, možda bi bilo dobro da uzmete olovku i papir u ruke i odvojite neko vreme za ovu vežbu. Prođite u mislima kroz svoj dan i zapišite, otprilike – koliko vašeg vremena odlazi na razne aktivnosti. Da li u njima uživate ili ne? Ukoliko budete potpuno iskreni prema sebi, primetićete da gotovo sigurno mnogo vaše pažnje, a time i energije – odlazi na trenutke koji vam ne koriste. Trenutke koji vas ne čine ispunjenijim, spokojnijim, radosnijim… Čak i kada radite nešto što volite, moguće je da sve radite velikom brzinom, zbog danas često prihvaćenog brzog, instant – načina življenja. Znajte da niste krivi, ali da ste upravo vi odgovorni za svoje stanje. U odgovornosti se nalazi i ključ. Kada shvatimo da odgovornost znači – “imam pravi odgovor na svaku situaciju”, sve se menja. Upravo tako otvaramo vrata slobode.

Potom se opustite i uključite maštu, te napišite na drugi list kako biste zaista voleli da izgleda neki vaš savršeni dan, u kome biste imali potpunu slobodu da ga kreirate. Potom uporedite ta dva lista.

Da bismo živeli život u kome imamo potpuno slobodu, potrebno je promeniti mnogo toga. Mnogo vas već je dosta puta čulo moju priču. Pre nekih 7-8 godina sam imao osećaj da umirem u kancelariji radeći kao programer. Osećao sam da mi život izmiče. Osećao sam se potpuno nemoćnim. To nezadovoljstvo me je poguralo u promenu. Probao sam svašta. Naravno, počeo sam sa sakupljanjem informacija. Čitao sam knjige, gledao videa, počeo da meditiram… Otvarao sam se iz dana u dan, a tada se pojavila i vizija koja je izgledala npr. ovako…

Ustajem rano ujutro, uradim neke super vežbice, popijem svoj zeleni sokić od voća i povrća, potom su tu meditacija i molitva, a potom idem u dan slobodno… pišem na nekoj vodenoj površini na svom laptopu i tako doprinosim sebi i drugim ljudima…

Jutros sam se probudio rano, uradio svoje vežbice i posvetio pažnju svom telu, potom uradio zanimljivu meditaciju, brčnuo se u ledenoj kadi, spremio doručak i potom došao na reku… Poneo sam svoj laptop. I upravo pišem. Doprinosim sebi i drugim ljudima, dok me nežni sunčevi zraci obasjavaju. Baš kao u viziji koju sam davno odlučio da živim.

Ja sam se izborio za svoju slobodu. Tu sam da vam kažem da to možete i vi. Sigurno! Imate isti, božanski, potencijal – baš kao i ja.

Kako ćemo provesti naše trenutke na ovoj planeti, da li ćemo se radovati daru života ili ćemo jedva čekati da se završi, zavisi od našeg unutrašnjeg stanja. Zato, vodite računa o vašem biću i to svakog dana.

Pošto sam prošao taj put i viziju pretvorio u stvarnost, danas mogu da doprinesem i vama. Radionica “Novi početak” koju organizujem 31. oktobra u Beogradu može vam pomoći na putu.

Ukoliko osetite zov svog srca, pridružite nam se. Više detalja o njoj možete pročitati na: http://markomaodus.com/radionica-novi-pocetak/

Prijavite se na marko.maodus@gmail.com

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Danas primam beskrajnu ljubav svega što postoji!

Dragi moji, danas je pred vama jedna od najvažnijih lekcija naših života – prijem ljubavi.

Iz nekog razloga, otišli smo daleko od svoje prirode – čiste, bezuslovne ljubavi. Zbog toga, često mnogo patimo na ovoj predivnoj planeti. Razna uverenja kao što su npr. “Nisam dovoljno dobar” ili “Ja ne zaslužujem ljubav samo zato što postojim” vode nas i kreiraju naša životna iskustva, a da toga uopšte nismo svesni.

Manjak osećaja ljubavi u nama samima potom izaziva bol. Osećamo se povređenim, zatvaramo se i sklanjamo od “sveta”. Nailazimo na mnogo povređenih ljudi sa raznim maskama. Jedan privlači pažnju, drugi se od nje sklanja, a svi žele samo jedno – da budu voljeni. Ali, kada iz jednog progovori bol, drugi se brani iz svog bola. A ljubavi biva sve manje.

Velika je svesnost potrebna da bi se sve to preokrenulo. Svaku takvu transformaciju možemo nazvati božanskim čudom. Jer, ono to i jeste. Možda nije lako, ali je moguće. Ja zaista takvim čudima svedočim svakodnevno.

Ukoliko primećujete da vam se u životu ne vraća onoliko ljubavi koliko biste želeli, ili jednostavno – ako biste želeli da je ima više, predlažem vam sledeću vežbu:

  1. Sedite i opustite se nekoliko minuta, duboko dišući i oslobađajući se svih misli o prošlosti i budućnosti. Neka fokus bude usmeren na taj jedini trenutak u vremenu, sadašnji 🙂
  2. Kada primetite mir u svom umu, u sebi počnite da ponavljate afirmaciju: “Danas primam beskrajnu ljubav svega što postoji!”. Činite to na svoj način, lagano, nekoliko minuta.
  3. Lagano otvorite oči i krenite u svoj dan. Ovako ste se pripremili za iskustva koja vas očekuju. Neka danas maksimum vaše pažnje bude usmeren na osvešćivanje ljubavi iz svega što vas okružuje. Postoji čestica božanskog izvora u svemu što jeste i šta god da se dešava, vi nastojte da usmerite pažnju na to i osvestite da vas to nešto voli. Samim tim – primili ste energiju ljubavi. Što više ovo budete radili, osećaćete se poletnije, snažnije, radosnije, zahvalnije…
  4. Moj predlog je da nastavite sa ovom vežbom narednih mesec dana 🙂

Moguće je da intelektu ove instrukcije ne budu sasvim jasne. Kako to može sve da me voli?

Zato, evo jednog mog primera, koji vam može poslužiti. Recimo da ja šetam kraj reke i želim da osvestim, tj. primim ljubav u tom času. Moje misli bi bile ovakve:

  • Sunce me voli, upravo me obasjava čarobnim zrakom, greje me i čini moj dan divnim
  • Reka me voli, uživam dok gledam njene boje, osećam njen miris, ona je kreirana i za mene, kako bih imao ovo čudesno iskustvo života
  • Asfalt po kome hodam me voli. Kada ga ne bi bilo, možda bih hodao po blatu, a on me podržava i olakšava mi kretanje
  • Prolaznik me voli (čak i ako je prošao pored mene ne podigavši pogled), jer u njemu je isti izvor kao i moj. On je moja porodica i sa tog mesta me voli bezuslovno, baš kao i ja njega.
  • Ptice me vole. One pevaju svoju pesmu i ja uživam dok ih slušam. One čine moj trenutak prekrasnim.

I tako dalje… Možete ovako beskrajno. Jer ljubav i jeste beskrajna. Nekome će možda ovo delovati identično kao zahvalnost, ali meni izgleda da postoji suptilna, a opet značajna razlika. Ili, osvestite da je zahvalnost zapravo primanje ljubavi 🙂

No, hajde da ubacimo i neki, naizgled negativni primer.

  • Čovek koji mi je prebacio nešto ili kritikuje moj rad, takođe me voli, sa onog istog mesta bezuslovne ljubavi. Možda me podučava nečemu što bih mogao da promenim. Možda mi daje priliku da se naučim razumevanju i da ga ne osuđujem, te takođe – da biram najbolje za sebe.

Ukoliko se tokom dana desi da se baš uznemirite, vrlo je verovatno da je to jer se nalazite u situaciji na koju niste navikli. Ili vam neko ili nešto ukazuje ljubav u pažnju, i vi podsvesno već imate spremnu “odbranu”, ili neko želi da vam poruči da niste voljeni. U oba slučaja, nastojte da se što pre setite svoje afirmacije:

“Danas primam beskrajnu ljubav svega što postoji!” Ponavljajte je u sebi dok ne povratite svoj unutrašnji mir.

Ako poželite da ovu vežbu unapredite, možda je vreme da posetite i neku moju radionicu ili seminar. Prva naredna je o tome kako živeti u stanju zadivljenosti, 10. oktobra. O njoj možete pročitati više detalja na:

Nakon čitanja ovog teksta, možete pogledati i video koji sam snimio na temu primanja ljubavi, a ja vam želim čaroban dan, okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

“Ne brini za sutra, jer sutra će se pobrinuti za sebe”

Dragi moji, verovatno ste i vi, na baš ovakav ili sličan način čuli ovu Isusovu poruku. Mnogo je ljudi koji je često čitaju ili citiraju, ili čak, spočitavaju drugima. Mene zanima samo da je živim i pomognem drugima da je žive.

Zanimljivo, dok nisam bio duhovno probuđen, ta misao je mogla samo da me uznemiri. Kada bi mi neko rekao: “Ne brini”, ja bih najčešće ćutao, ali bih besneo u sebi. Pa kako da ne brinem? Ko ću danas da uradi ovo, sutra ono, prekosutra nešto treće… ? Da li vas možda ovakav način razmišljanja, a time i življenja, podseća na hrčka koji se neprestano vrti u krugu? Danas bih rekao: “To su samo sećanja koja se ponavljaju”.

Ono što je zanimljivo, čak i hrčak, kad se umori, siđe sa tog točka i kao da kaže: “Dobro, sad mi je dosta.” Jednog dana i meni je bilo dosta. Ali, nisam umeo sa točka da siđem nežno kao hrčak. Nisam umeo da naučim na drugačiji način, pa su morale da se dogode veoma neprijatne stvari i to na veoma neobične načine, kako bih postavio sebi pitanje: “Pa da li je sve ovo zaista slučajno?”. Matematičar u meni je znao da je verovatnoća za to – gotovo nemoguća.

I tako se u mojoj zaštitnoj opni pojavio mali otvor. Nežno svetlo je konačno moglo da uđe. Od tada, intelekt se lagano gasio, a srce preuzimalo komande mog života. Kada sam postao svestan da postoji nešto beskonačno puta veće od mog tela što vodi računa o meni, što me voli bezuslovno i vodi savršenim putem u svakom trenutku – postao sam bezbrižan. Nije to baš tako u sto posto vremena, ali u velikoj većini mojih trenutaka. Od tada je moj život postao bogat raznim iskustvima i predivnim čudima.

Već dugo nastojim da ne razmišljam, o prošlosti niti o budućnosti. Nekada se i to desi, ali – traje kratko. Velika je svesnost potrebna, veliko poverenje i hrabrost za toliku veru u bezuslovnu ljubav, za život u toku i harmoniji. Ali, upravo tako se naše iskustvo pretvara u igru i herojsku avanturu. Tako svaki dan postaje čarobna božanska priča.

Probajte ovog časa da uradite sledeću igru, sami ili sa partnerom. Ako nemate partnera, zamislite neki oblik bezuslovne ljubavi, koji vam se smeši, voli vas beskrajno i za vas ima apsolutno razumevanje – za svaku vašu misao, osećanje ili delo. Zatvorite oči. Udahnite nekoliko puta mirno i duboko.

Sada, slobodno razgovarajte sa partnerom u ovoj igri. Postoje samo dva pravila.

1. Nema razgovora o prošlosti.

2. Nema razgovora o budućnosti.

Uh! Može li nešto lakše? Da li vas ova vežba zbunjuje? Bez obzira što je možda naizgled teško, pokušajte. Ako nema prošlosti i budućnosti, šta vam onda preostaje? Samo vaš doživljaj ovog trenutka. Obratite potpunu pažnju na svoja čula i opišite svom partneru sve što osećate ovog časa.

Da li čujete pesmu ptičice? Da li osećate kako vetrić miluje vašu kožu? Da li miriše jutarnja kafa, čaj ili prosto, osećate kako vazduh dodiruje vaše nozdrve? Šta se dešava unutra, u vašem telu? Da li ste opušteni ili pod tenzijom? Da li osećate da vam je toplo? Hladno? Kakav je osećaj u vašim ustima, na jeziku? Pogledajte oko sebe, ali i svoje telo. Da li primećujete bogatstvo boja, sve te nijanse, kontraste, osvetljene i manje osvetljene delove života? Slobodno opišite partneru ovo svoje iskustvo. Ukoliko želi, neka vam odgovori. Slobodno dozvolite da ova vežba potraje nekoliko minuta.

Primetite da je svo ovo bogatstvo života koje ste osetili – tu za vas. Da sve to možete da primetite, osetite i opišete… Da ga doživite. Imate priliku da konačno doživite život. Primetite i kako se osećate nakon ove igre. Da li ste bar malo srećniji i ispunjeniji?

Nisam imao pojma da će jedan matematičar i programer raditi ovakve stvari. Govoriti ili pisati o unutrašnjem miru, bezbrižnosti, čarolijama bezuslovne ljubavi, potpunom prepuštanju kontrole nevidljivim delovima sebe… Ali, tu sam SADA. Život me je opremio nekim čudesnim sposobnostima. Što više to živim, primećujem da ljudi u mom prisustvu osećaji dublji mir i neretko – blaženstvo. Shvatio sam – to je moj božanski poziv. U jednom trenutku začuo sam ga i odgovorio. Da li si i ti spreman da odgovoriš na svoj božanski poziv?

Na mom putu, velike promene su donele radionice duhovnog tipa koje su mi omogućile da se oslobodim mnogo potisnitih emocija i da danas živim slobodno. Ukoliko nekada osetiš da ne možeš sam, da si možda skrenuo sa puta svog srca – možda je pravo mesto za tebe upravo nešto tog tipa.

Naredna radionica koju ja vodim je u subotu, 14. septembra u Podgorici od 18-21h. Njen naziv je “Susret sa sobom”. Više detalja o njoj možete pročitati na: http://markomaodus.com/radionica-susret-sa-sobom/

Prijavite se na marko.maodus@gmail.com

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

The way of the visionary

In traditional societies, often times when there is a task that is very, very difficult… That is nearly impossible, they would assign it to one
of the youngest of the medicine people, who still doesn’t know that this is not possible.
And they will generally pull it off.

(Dr. Alberto Villoldo – The power of Shamanic Healing)


U tradicionalnim društvima, veoma često bi zadatak koji je veoma, veoma težak, koji je bilo gotovo nemoguće obaviti – davan najmlađem od iscelitelja, koji još uvek ne bi znao da to nije moguće. I, najčešće bi uspeo.

(Dr. Alberto Viloldo – Snaga šamanskog isceljenja)

What you touch with love, becomes love

Two years ago, on my first – seven day seminar, a girl picked up some flowers. She placed them in a little glass and filled it up with water. In the morning, flowers dried up and formed a perfect heart. In that moment, it was like flowers have spoken to me:
“What you touch with love becomes love”.

I know that is a Divine truth. Your love is never wasted. Whenever you express love in whatever way, miracles happen in invisible world. Sometimes you can see effects immediately. Sometimes, you might not see them at all. Maybe you will doubt in love then. But, know for sure – your love is never wasted.

I’m sorry. Please, forgive me. Thank you. I love you. I wish you peace beyond all understanding. 🙏🏻 😇 💙

***********

Pre dve godine, na mom prvom sedmodnevnom seminaru, jedna devojka je ubrala malo poljskog cveća. Stavila ga u malu čašu i napunila je vodom. Narednog jutra, cveće se osušilo u obliku savršenog srca. Tada, kao da mi je reklo: “Ono što dotakneš ljubavlju, postaje ljubav”.

Znam da je to božanska istina. Vaša ljubav nikada nije izgubljena. Kada god izrazite ljubav, na bilo koji način, čuda se dešavaju u nevidljivom svetu. Nekada ćete efekte videti odmah. Nekada ih uopšte nećete videti. Možda ćete tada posumnjati u ljubav. Ali, znajte jednu stvar, ljubav nikada nije izgubljena.

Žao mi je. Oprosti, molim te. Hvala ti. Volim te. Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje. 🙏🏻 😇 💙

Danas dodajem Duh igre svojim trenucima!

Da li je vaš život više igra ili borba?

Ako ste kao većina ljudi, verovatno je više borba. I moj je bio nekad. Verovao sam u to. Doživljavao sam svet kao odvojenu celinu. U tom svetu potrebno je mnogo opreza. Sve je opasno.

U trenucima velikog nezadovoljstva, krenuo sam drugim putem. Počeo sam da istražujem neke druge mogućnosti, da čitam neke drugačije knjige. Dešavalo se da mi neke padnu pod noge. BUKVALNO! Počinjao sam i da ih primenjujem. Dopao mi se koncept toka i igre. Čarolije i radosti života. Ali, padao sam. I ustajao.

Danas – moj život je izmenjen u potpunosti. Umesto intelektom, već godinama život vodim samo srcem. Dete u meni je dobilo glavnu reč. Nekadašnji snovi su oživeli. Ponovo je sve moguće. I nezamislivo – postaje realnost.

Da vam opišem malko kako izgleda svet mog unutrašnjeg deteta. Od pre nekoliko dana intezivno gradim nešto što nazivam “moj božanski dom”. Taj dom sastoji se od svih mojih iskustava dubokog unutrašnjeg mira, zahvalnosti, ljubavi, igre, radosti, sreće, hrabrosti, poverenja… U njemu se nalaze sva moguća svetlosna bića, svi mogući ljudi (znani i neznani), razne životinje, biljke, boje, muzika…

Zidovi mogu biti od svačega, a jutros su se sastojali od mnoštva tastera. Kada im priđem i kliknem, oni zasvetle i na zidu se ispiše “hvala ti” ili “volim te”. Ili počne da svira neka muzika. U jednom trenu postajem dirigent. Uzimam čarobni štapić u ruku i vodim simfoniju. Svaki pokret moje ruke isprati zlatni prah iz štapića i mnoštvo tastera zahvalnosti i ljubavi zasvetli i oglasi se. Potom se popnem na drugi sprat. Drugačija je muzika, a osećanja još bogatija. Moj svet i ja smo još radosniji i razigraniji. Na vrhu doma, shvatamo svi da je u pitanju dvorac. Pred nama su stepenice. Iz svih nas “starijih” iskaču unutrašnja deca. Ništa nas više ne pitaju. Svi imaju čarobne štapiće ispunjenje ljubavlju i radošću i ne zanimaju ih nikakva pravila. Žele samo igru, radost i ljubav za sve. Trče nizbrdo. U tom času sam Izvor menja stepenice u ogromni tobogan. Dečica se puštaju u predivnu vožnju i u jednom času izleću sa tobogana i sada samo lete u bestežinskom stanju. U rukama im je čarobni štapić koji nosi beskonačnu količinu radosti, igre i ljubavi. U toj ekstazi ljubavi, svi posipaju čarobnim prahom našu planetu… Zlatna prašina se širi i širi, obasipa sve vidljivo i nevidljivo.

Kakve to veze ima sa stvarnim svetom? Da li je to možda iluzija? Otvaram oči. Stižu poruke od raznih ljudi: “Sanjala sam da sam bila vila, sve je bilo čarobno”. “Osećam da si čarobnjak, sve vreme kao da trčkaraš ovde i posipaš sve zlatnom prašinom”. I slično. Kud kod krenem, primećujem zlatne zvezdice i prah. Pre neki dan sam se vozio autobusom. Upitah se tada: “Bože, kako mogu da ovaj trenutak učinim još božanstvenijim?”. U tom času je odgovor bio: “Samo posmatraj”. Ljudi moji, nakon nekoliko divnih, različitih lica, moj pogled je pao na pod. Primetih da je pod posut svetlosnim prahom. Božanska čarolija! Gde? U autobusu!

Znate, svi smo mi čarobnjaci. Imamo u sebi tu predivnu moć, datu od Života samog. Hoćemo li probuditi dete u sebi? Postoji ta jedna divna rečenica… “Dođi k’ meni kao dete”, Bog reče.

Odavno sam naučio vrednost PRAVOG pitanja koje možemo postaviti sebi. Upitajte sebe: “Kako mogu da dodam Duh igre svojim trenucima danas?”. Pažljivo oslušnite sebe. Možda budete prijatno iznenađeni.

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Kako provesti božanstven dan?

Jutros se ponovo probudih u savršenom miru. Zahvalih Bogu na tom veličanstvenom daru. Potpuna bezbrižnost. Mesto u kome sam spreman da se radujem i uživam u svojim trenucima.

Ustajem. Uzimam svoju bočicu sa čajem.

  • “Sad ću na miru da sednem i porazgovaram sa Bogom”, pojavi se misao.

Istog časa čujem veseli glas čarobnjaka i čarobnice koji stanuju u mojoj kući. Moj sestrić i sestričina. Božanstvo mi tako u prevodu kaže:

  • “Prvo igra i osmeh”.

Već sam navikao da se uvek prepuštam božanskom planu. Strčim im u zagrljaj. Trče i oni ka meni. Oči sijaju od radosti. U pola sata razmenimo okean ljubavi.

Vraćam se svom čaju. Grejem vodu. Sedam u fotelju. Pogled ka Dunavu. Kreće razgovor.

  • Kako bi ti voleo da živim ovaj dan? Kako da ovaj dan bude božanstven za mene i sve što dotaknem danas?

Sve što činiš, čini sa ljubavlju.

Zažmuri – sa ljubavlju. Diši – sa ljubavlju. Otvori oči – sa ljubavlju. Nasmeši se – sa ljubavlju. Pričaj – sa ljubavlju. Slušaj – sa ljubavlju. Pij čaj – sa ljubavlju. Igraj se – sa ljubavlju. Vežbaj – sa ljubavlju. Operi sudove – sa ljubavlju. Jedi – sa ljubavlju. Posmatraj – sa ljubavlju. Primeti – sa ljubavlju. Miriši – sa ljubavlju. Dodirni – sa ljubavlju. Pomazi – sa ljubavlju. Kreni – sa ljubavlju. Stani – sa ljubavlju. Daj – sa ljubavlju. Primi – sa ljubavlju.

Razumeš? Sve što činiš – čini sa ljubavlju i tako ćeš imati božanstven dan.

Zahvalnost i kreativnost su prečica do isceljenja

Dragi moji, danas delim sa vama veoma važan video. U njemu govorim o razvijanju zahvalnosti i kreativnom izrazu, kao neophodnim delovima duhovnog razvoja.

Bez zahvalnosti nema ni sreće. Iz raznih razloga, često izgubimo ovaj kvalitet, a posle ga nije baš lako povratiti. Zato je jedan od najvažnijih faktora – posvećenost. Kada praktikujemo zahvalnost iz dana u dan, usmerimo svoju pažnju na to – neminovno će vremenom rasti. 

Važnost kreativnosti ne mogu dovoljno da naglasim. Znate, ako ste živi – znači da ste kreativni. Da u vama živi umetnik. Ali, ako ste kao većina ljudi – vaša kreativnost je omalovažana i sputavana na razne načine  tokom odrastanja. Sada je vaš zadatak da je probudite, a onda i da je izražavate sa ljubavlju. To je put do slobode i ispunjenog života. 

Uživajte u još jednom videu, a ja vam želim okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 

Jednostavnost – kome to još treba?

Dragi moji, pred vama je još jedan video u kome govorim o jednostavnosti življenja kao najvećem majstorstvu. Na žalost, često smo veoma udaljeni od srca, pa nam je teško to da razumemo i iz raznih razloga, mnogo se plašimo života. 

Verujem da će vam i ovaj video doneti osmeh na lice i skinuti još pokoji okov sećanja, kako biste jasnije i lakše koračali putem bezuslovne ljubavi. 

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.