Archive for category: Autorski tekstovi

Dragi moji, danas želim da podelim sa vama još jedno simpatično čudo. Srca se uvek raduju takvim događajima.

Neki od vas možda znaju da sam pre oko 7-8 godina zamislio život u kome se bavim nečim što doprinosi meni i drugima (nisam još znao šta bi to moglo da bude). Ogromnu radost i uzbuđenje mi je donela sličica iz vizije na kojoj se nalazim pred mnogo ljudi i predajem o nečemu, sa velikom strašću i posvećenošću. Uz to, sve to činim na engleskom, širom sveta. U to vreme, bio sam izuzetno nesrećni programer i matematičar i iskreno nisam verovao da je to moguće. A ipak, neki deo mene je verovao i istrajavao na putu srca.

Kasnije sam počeo da objavljujem tekstove, pišem za magazine i u jednom trenutku sam dobio inspiraciju da napišem i knjigu “Da li verujete u čuda?”. Ideja mi je došla mi je u snu, sa savršenom slikom korica. Ali, njen izvorni naziv je bio na engleskom – “Do you believe in miracles?”.

U prethodnim godinama, snimio sam preko pet stotina videa. Neka od njih su dugačka skoro dva sata, a  broj ljudi koji su mi javili da im je moj rad mnogo pomogao je ogroman. Ali, snimio sam samo desetak na engleskom jeziku. A sve vreme sam znao da je to naredni korak.

Nekoliko puta sam kretao u tu akciju, ali bih nedugo zatim prestao. U jednom trenutku sam se pitao da li je vreme za to. Istog dana se namestilo da vozim dvoje ljudi iz inostranstva na neko venčanje. Gotovo sat vremena sam pričao na engleskom i to baš ovim našim, inspirativnim temama. Još tada su mi rekli kako je potrebno tu životnu mudrost podelim sa čitavim svetom. Snimio sam nekoliko videa, a potom se nekako zaustavio. Bilo je u tom trenutku nesigurnosti kada je u pitanju moj engleski.

Prošlo je neko vreme, a onda sam odjednom, pred gostovanje u Podgorici, izgovorio: “Bože, spreman sam da radim i na engleskom”. Na radionicu koja je najavljena na srpskom, stigla je Indijka koja živi u Londonu, kako bi pitala da li može da radi sa mnom na engleskom. Bože dragi! Bilo je to veličanstveno iskustvo, gde sam neke od meditacija vodio na oba jezika paralelno, a potom i sa njom radio individualno. Bilo je savršeno. Sećam se da mi je sledećeg jutra javila kako je posle šest meseci, konačno mogla mirno da spava. Ponovo sam snimio nekoliko videa… I stao.

Ali, kada je nešto naša božanska inspiracija – ne nestaje. Ne može se obrisati. Pre nekoliko dana mi je ponovo došla ideja da snimim video na engleskom. I jesam. Još nije objavljen, baš danas je završena njegova obrada i verovatno će stići do youtube-a sutra. Već neko vreme sam imao mnogo ideja na engleskom, ali sam ih odlagao, prosto zato što mi je lakše da radim na svom domaćem jeziku. A moje srce zna da je potrebno prevazići tu “virtulenu” prepreku. Sve je teško pre no što postane lako.

Iz tog razloga život mi je ponovo organizovao posebne događaje, kako bih konačno te ideje sproveo u delo. U vezi sa tim, uskoro ću gostovati u Rovinju na jednoj divnoj konferenciji o kojoj možete pročitati više na:

https://www.facebook.com/events/2441839389395707/

Juče sam odgovario na pitanje organizatora da li bih govorio na srpskom ili engleskom. Kada sam odgovorio da mi je svejedno, istog časa stigao je odgovor: “Bolje onda na engleskom”. U tom času do mene stigao je i podatak o imenu hotela. “Eden”!. Rajski vrt. A znate već koliko puta pominjem rečenicu: “Kad sledimo svoje srce, živimo Raj na Zemlji”. Znao sam već šta to znači, taman što sam snimio video, još jedna poruka da je vreme.

Ali, nije tu kraj. Nakon samo minut stigao sam do svoje prijateljice koja me bocka iglicama i isceljuje uz pomoć kineske medicine. U sobi se nalazio jedan momak koji je sa njom pričao na engleskom. Veoma brzo smo počeli da pričamo o duhovnosti. Nakon nekoliko minuta, pojavila se i njegova žena koja je u jednoj od soba primala terapiju i uzbuđeno došla da sluša našu priču. Oko sat vremena smo samo razgovarali… Na kraju su me pitali za ime i prezime, te i koji je kanal u pitanju, jer žele da me prate. Pomislih: “Bože dragi, kako je život namestio da sad “moram” da snimam videa”…. Bili su veoma, veoma zainteresovani, razdragani i uzbuđeni.

I eto, ovog jutra sam snimio još dva videa na engleskom. Baš onako, veličanstvena. Kako je to divan osećaj. I ovog puta ću istrajati.

Ukoliko i vi želite da više verujete svom srcu, možda je vreme da posetite i neku od mojih radionica. Naredna je 31. oktobra u Beogradu. Više detalja o njoj možete pročitati na:
http://markomaodus.com/radionica-novi-pocetak/

Kad sledimo svoje srce, živimo Raj na Zemlji 🙂 Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Dragi moji, danas je pred vama jedna od najvažnijih lekcija naših života – prijem ljubavi.

Iz nekog razloga, otišli smo daleko od svoje prirode – čiste, bezuslovne ljubavi. Zbog toga, često mnogo patimo na ovoj predivnoj planeti. Razna uverenja kao što su npr. “Nisam dovoljno dobar” ili “Ja ne zaslužujem ljubav samo zato što postojim” vode nas i kreiraju naša životna iskustva, a da toga uopšte nismo svesni.

Manjak osećaja ljubavi u nama samima potom izaziva bol. Osećamo se povređenim, zatvaramo se i sklanjamo od “sveta”. Nailazimo na mnogo povređenih ljudi sa raznim maskama. Jedan privlači pažnju, drugi se od nje sklanja, a svi žele samo jedno – da budu voljeni. Ali, kada iz jednog progovori bol, drugi se brani iz svog bola. A ljubavi biva sve manje.

Velika je svesnost potrebna da bi se sve to preokrenulo. Svaku takvu transformaciju možemo nazvati božanskim čudom. Jer, ono to i jeste. Možda nije lako, ali je moguće. Ja zaista takvim čudima svedočim svakodnevno.

Ukoliko primećujete da vam se u životu ne vraća onoliko ljubavi koliko biste želeli, ili jednostavno – ako biste želeli da je ima više, predlažem vam sledeću vežbu:

1. Sedite i opustite se nekoliko minuta, duboko dišući i oslobađajući se svih misli o prošlosti i budućnosti. Neka fokus bude usmeren na taj jedini trenutak u vremenu, sadašnji 🙂
2. Kada primetite mir u svom umu, u sebi počnite da ponavljate afirmaciju: “Danas primam beskrajnu ljubav svega što postoji!”. Činite to na svoj način, lagano, nekoliko minuta.
3. Lagano otvorite oči i krenite u svoj dan. Ovako ste se pripremili za iskustva koja vas očekuju. Neka danas maksimum vaše pažnje bude usmeren na osvešćivanje ljubavi iz svega što vas okružuje. Postoji čestica božanskog izvora u svemu što jeste i šta god da se dešava, vi nastojte da usmerite pažnju na to i osvestite da vas to nešto voli. Samim tim – primili ste energiju ljubavi. Što više ovo budete radili, osećaćete se poletnije, snažnije, radosnije, zahvalnije…
4. Moj predlog je da nastavite sa ovom vežbom narednih mesec dana 🙂

Moguće je da intelektu ove instrukcije ne budu sasvim jasne. Kako to može sve da me voli?

Zato, evo jednog mog primera, koji vam može poslužiti. Recimo da ja šetam kraj reke i želim da osvestim, tj. primim ljubav u tom času. Moje misli bi bile ovakve:

• Sunce me voli, upravo me obasjava čarobnim zrakom, greje me i čini moj dan divnim
• Reka me voli, uživam dok gledam njene boje, osećam njen miris, ona je kreirana i za mene, kako bih imao ovo čudesno iskustvo života
• Asfalt po kome hodam me voli. Kada ga ne bi bilo, možda bih hodao po blatu, a on me podržava i olakšava mi kretanje
• Prolaznik me voli (čak i ako je prošao pored mene ne podigavši pogled), jer u njemu je isti izvor kao i moj. On je moja porodica i sa tog mesta me voli bezuslovno, baš kao i ja njega.
• Ptice me vole. One pevaju svoju pesmu i ja uživam dok ih slušam. One čine moj trenutak prekrasnim.

I tako dalje… Možete ovako beskrajno. Jer ljubav i jeste beskrajna. Nekome će možda ovo delovati identično kao zahvalnost, ali meni izgleda da postoji suptilna, a opet značajna razlika. Ili, osvestite da je zahvalnost zapravo primanje ljubavi 🙂

No, hajde da ubacimo i neki, naizgled negativni primer.

• Čovek koji mi je prebacio nešto ili kritikuje moj rad, takođe me voli, sa onog istog mesta bezuslovne ljubavi. Možda me podučava nečemu što bih mogao da promenim. Možda mi daje priliku da se naučim razumevanju i da ga ne osuđujem, te takođe – da biram najbolje za sebe.

Ukoliko se tokom dana desi da se baš uznemirite, vrlo je verovatno da je to jer se nalazite u situaciji na koju niste navikli. Ili vam neko ili nešto ukazuje ljubav u pažnju, i vi podsvesno već imate spremnu “odbranu”, ili neko želi da vam poruči da niste voljeni. U oba slučaja, nastojte da se što pre setite svoje afirmacije:

“Danas primam beskrajnu ljubav svega što postoji!” Ponavljajte je u sebi dok ne povratite svoj unutrašnji mir.

Ako poželite da ovu vežbu unapredite, možda je vreme da posetite i neku moju radionicu ili seminar. Prva naredna je o tome kako živeti u stanju zadivljenosti, 10. oktobra. O njoj možete pročitati više detalja na:

Radionica: “Kako živeti u stanju zadivljenosti?”

Nakon čitanja ovog teksta, možete pogledati i video koji sam snimio na temu primanja ljubavi, a ja vam želim čaroban dan, okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

In traditional societies, often times when there is a task that is very, very difficult… That is nearly impossible, they would assign it to one
of the youngest of the medicine people, who still doesn’t know that this is not possible. And they will generally pull it off.

(Dr. Alberto Villoldo – The power of Shamanic Healing)

---

U tradicionalnim društvima, veoma često bi zadatak koji je veoma, veoma težak, koji je bilo gotovo nemoguće obaviti – davan najmlađem od iscelitelja, koji još uvek ne bi znao da to nije moguće. I, najčešće bi uspeo.

(Dr. Alberto Viloldo – Snaga šamanskog isceljenja)

Da li je vaš život više igra ili borba?

Ako ste kao većina ljudi, verovatno je više borba. I moj je bio nekad. Verovao sam u to. Doživljavao sam svet kao odvojenu celinu. U tom svetu potrebno je mnogo opreza. Sve je opasno.

U trenucima velikog nezadovoljstva, krenuo sam drugim putem. Počeo sam da istražujem neke druge mogućnosti, da čitam neke drugačije knjige. Dešavalo se da mi neke padnu pod noge. BUKVALNO! Počinjao sam i da ih primenjujem. Dopao mi se koncept toka i igre. Čarolije i radosti života. Ali, padao sam. I ustajao.

Danas – moj život je izmenjen u potpunosti. Umesto intelektom, već godinama život vodim samo srcem. Dete u meni je dobilo glavnu reč. Nekadašnji snovi su oživeli. Ponovo je sve moguće. I nezamislivo – postaje realnost.

Da vam opišem malko kako izgleda svet mog unutrašnjeg deteta. Od pre nekoliko dana intezivno gradim nešto što nazivam “moj božanski dom”. Taj dom sastoji se od svih mojih iskustava dubokog unutrašnjeg mira, zahvalnosti, ljubavi, igre, radosti, sreće, hrabrosti, poverenja… U njemu se nalaze sva moguća svetlosna bića, svi mogući ljudi (znani i neznani), razne životinje, biljke, boje, muzika…

Zidovi mogu biti od svačega, a jutros su se sastojali od mnoštva tastera. Kada im priđem i kliknem, oni zasvetle i na zidu se ispiše “hvala ti” ili “volim te”. Ili počne da svira neka muzika. U jednom trenu postajem dirigent. Uzimam čarobni štapić u ruku i vodim simfoniju. Svaki pokret moje ruke isprati zlatni prah iz štapića i mnoštvo tastera zahvalnosti i ljubavi zasvetli i oglasi se. Potom se popnem na drugi sprat. Drugačija je muzika, a osećanja još bogatija. Moj svet i ja smo još radosniji i razigraniji. Na vrhu doma, shvatamo svi da je u pitanju dvorac. Pred nama su stepenice. Iz svih nas “starijih” iskaču unutrašnja deca. Ništa nas više ne pitaju. Svi imaju čarobne štapiće ispunjenje ljubavlju i radošću i ne zanimaju ih nikakva pravila. Žele samo igru, radost i ljubav za sve. Trče nizbrdo. U tom času sam Izvor menja stepenice u ogromni tobogan. Dečica se puštaju u predivnu vožnju i u jednom času izleću sa tobogana i sada samo lete u bestežinskom stanju. U rukama im je čarobni štapić koji nosi beskonačnu količinu radosti, igre i ljubavi. U toj ekstazi ljubavi, svi posipaju čarobnim prahom našu planetu… Zlatna prašina se širi i širi, obasipa sve vidljivo i nevidljivo.

Kakve to veze ima sa stvarnim svetom? Da li je to možda iluzija? Otvaram oči. Stižu poruke od raznih ljudi: “Sanjala sam da sam bila vila, sve je bilo čarobno”. “Osećam da si čarobnjak, sve vreme kao da trčkaraš ovde i posipaš sve zlatnom prašinom”. I slično. Kud kod krenem, primećujem zlatne zvezdice i prah. Pre neki dan sam se vozio autobusom. Upitah se tada: “Bože, kako mogu da ovaj trenutak učinim još božanstvenijim?”. U tom času je odgovor bio: “Samo posmatraj”. Ljudi moji, nakon nekoliko divnih, različitih lica, moj pogled je pao na pod. Primetih da je pod posut svetlosnim prahom. Božanska čarolija! Gde? U autobusu!

Znate, svi smo mi čarobnjaci. Imamo u sebi tu predivnu moć, datu od Života samog. Hoćemo li probuditi dete u sebi? Postoji ta jedna divna rečenica… “Dođi k’ meni kao dete”, Bog reče.

Odavno sam naučio vrednost PRAVOG pitanja koje možemo postaviti sebi. Upitajte sebe: “Kako mogu da dodam Duh igre svojim trenucima danas?”. Pažljivo oslušnite sebe. Možda budete prijatno iznenađeni.

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.