Dan za inspirativnu akciju!

Dragi čitaoci, ovo je dan za inspirativnu akciju! Ukoliko očekujete da samo dobitak na lutriji može promeniti vaš život, slobodno prestanite sa čitanjem odmah. U protivnom, zapitajte se – da li već dugo imate divne ideje koje ne sprovodite u delo, a kada biste to učinili – znate da bi se vaš život promenio na veličanstven način?

Ukoliko je tako, opustite se na nekoliko minuta, zažmurite i zapitajte se iskreno – koji je vaš najveći strah? Ukoliko ga niste svesni, probajte meditaciju “Bela tabla” na https://www.youtube.com/watch?v=buciCYtp1Qg. Znajte da taj strah dolazi iz sećanja na neki događaj u prošlosti i danas imate priliku da ga se oslobodite. Kako?

Prosto – osetite svoj strah u potpunosti, svakim delom vašeg bića i onda, ipak uradite ono što treba da se uradi. Naravno da neće biti prijatno, ali, baš kao što kaže ona poznata rečenica: “JUST DO IT!”. Bol koji nastaje kada dugo bežimo od svojih snova mnogo je veći od straha koji prevazilazimo. Univerzum voli hrabre i odlučne! 

Meditirali ste, molili se, gledali videa, čitali knjige, pričali sa porodicom, prijateljima, kolegama, komšijama… Verovatno ste, kao i ja u prošlosti, posumnjali u sebe i mnogo puta odložili akciju ili odustali. Ali, ideje koje vas vode ka vašim snovima i dalje uporno ne žele da odu. Takve ideje su namenjene baš vama i bilo bi divno da ih posmatrate kao božanski dar. Vaš potencijal je beskonačan i nikada ne biste dobili takvo nadahnuće da nemate sve što vam je potrebno da svoj san pretvorite u javu.

Naravno, ne morate sve da završite za jedan dan.

Ukoliko imate ideju o knjizi koju vaše srce želi da napišete, a nikako da to uradite – danas napišite prvu stranicu.

Ukoliko već dugo želite da započnete posao koji volite svim srcem – danas napravite prvi korak. Obavežite se sebi da nećete odustajati i učinite nešto na tom planu. Svakog dana napravite bar jedan mali korak i vaš san će neminovno postati java.

Ukoliko postoji osoba koju volite svim srcem, a to joj niste rekli – učinite to! Vaša jasnoća i sloboda možda oslobode i drugu osobu. A, ako vam ta osoba ne uzvrati na isti način, ništa niste izgubili. Iskazali ste ljubav, hrabro sledili svoje srce i ako ta osoba u ovom trenutku ne oseća isto, to samo znači da to nije osoba za vas u ovom trenutku. 

Ukoliko želite da se ljuljate ili klackate, a pitate se šta li će misliti ljudi u okolini – osetite taj strah i ipak učinite to. Dete u vama će se neizmerno radovati.

Ukoliko želite da pevate ili plešete na ulici, upoznate se sa nepoznatom osobom, snimite svoj prvi video… – učinite to danas.

Učinite to, na prvom mestu – zbog sebe i svog srca! Učinite to, zbog nas koji čekamo da vas vidimo kako sijate u svom punom sjaju. Učinite to zbog vaših predaka i budućih generacija. Učinite to zbog naše majke Zemlje. Učinite to jer vaša sloboda oslobađa i sve ostale. Učinite to i donesite Raj na Zemlju.

Pre nekoliko dana sam u videu “Ko, ako ne ti? Kad, ako ne sad?” pomenuo detalj iz svoje prošlosti – kada sam u jednoj šetnji zagrlio drvo u šumi. Osećao sam ljubav prema prirodi i majci Zemlji i želeo sam da vidim kako to izgleda. Zažmurio sam i bilo mi je veoma lepo. Nekoliko desetina sekundi kasnije, čuo sam ljudske korake u blizini. Istog časa se javilo pitanje:
– Šta li će pomisliti? Bolje da odmah pustim drvo i pravim se da se ništa nije desilo.
Ipak, tren kasnije se pojavio odgovor:
– Šta je ono što ja iskreno želim? Da li se ja to stidim ljubavi koju osećam prema prirodi? Da li je zaista važno šta drugi čovek misli o onome što ja radim?

Ostao sam u zagrljaju sa tim stablom i u narednom času osetio ogromnu ljubav u svim delovima svog bića. Koraci su se čuli još neko vreme i potom nestali, a meni je ostala ova predivna priča da je podelim sa vama.

Nakon videa jedna prijateljica mi je napisala kako dugo ima istu želju, ali se plaši da je sprovede u delo, upravo zato što se pita – šta li će neko drugi misliti.

Tako se rodila sledeća ideja. Ukoliko zaista želite da promenite svoj život i hrabro sledite svoje srce na putu veličanstvenosti – zabeležite svoju akciju kojom ste pravazišli svoj strah danas, na primer fotografijom i okačite je na moju fb stranicu. Ili samo napišite šta ste uradili. Ne zaboravite da vaša sloboda oslobađa i druge!

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, HRABROST da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

 

Trenutak za proslavu!

Dragi moji, danas sa velikom radošću želim da vam zahvalim što pratite moj rad i širite ljubav, jer sve ovo ne bi bilo moguće bez vas!

Znate da često pominjem koliko je važno da volite sebe i čestitate sebi na svakom uspehu. Sada to činim i ja, jer želim da proslavim svoj uspeh i podelim ga sa vama. A sve se nekako desilo na poseban dan za mene – Aranđelovdan.

U jednom danu, broj pretplatnika na mom youtube kanalu je prešao 5000, broj pregleda video klipova je prešao 1 000 000, a broj minuta gledanja – 8 000 000 (to je negde oko 15 godina). U isto vreme, sva mesta za radionicu “Sveta ljubav” popunjena su u roku od dva dana, pa sam čak morao i da odbijem neke prijave. 

Kako je do nečega tako predivnog, što donosi toliku radost mom srcu, došlo?

Pre nekoliko dana, moja divna prijateljica i pisac, Nevena Rozga (autor romana “Život te čeka”), upitala me je šta bih poručio Marku koji je odlučio da napusti posao u školi pre dve godine. Kao iz topa, odgovorio sam da bih mu rekao:

  • Bravo! Ponosim se tobom! Tvoja hrabrost je veličanstvena! 

I tako sam nastavio da govorim Marku iz svakog narednog dana.

Neka ova kratka priča bude podrška svakome ko želi da zakorači u nepoznato, jer, osim straha, tamo vas čekaju i meka krila anđela. 🙂 Hrabro sledite svoje srce i pišite svoju životnu priču.

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

 

 

 

Moj najvažniji zadatak je da budem ono što jesam

Naš najvažniji zadatak u životu je da budemo ono što jesmo.

Kada smo zaista ono što jesmo, kada živimo kao dete bezuslovne ljubavi, prepuštamo se životu, imamo beskrajno poverenje i svaki dan biva ispunjen nekom čarolijom koju ne mogu ni da objasnim, ali me ona iznova i iznova dovodi u stanje zadivljenosti.

“Budi kao dete”, Bog reče.

Za mene ta rečenica znači isto što i “Budi ono što jesi” i ovom prilikom želim to da pojasnim, jer me je nekada ta rečenica zbunjivala.
Biti ono što jesam – za mene znači da 100% iskreno i sa ljubavlju, izražavam svoje misli i emocije i u skladu sa njima delam, bez obzira na to kako će drugi reagovati, tj. kakav će biti ishod. Kada osetim da nešto treba da se kaže – kažem. Nema prećutkivanja, nema “belih laži”, ali ni nametanja svog mišljenja.

Na taj način dozvoljavam životnoj energiji da teče kroz mene, bez blokada. Kada u meni nema blokada, moj život teče.
To je to, kraj! Upravo tako dolazi jasnoća, tada prestaju sva pitanja i zbunjenost, a mudrost stiže iz našeg srca iako je ne tražimo 

Kada je tako, savršeno igramo svoju ulogu u beskonačnom orkestru Univerzuma, svako svira svoj instrument i tako dozvoljavamo drugima da sviraju svoj.

Kada smo mi inspirisani i radimo pravu stvar u trenutku, onda i drugi bivaju inspirisani da rade prave stvar.
Kada smo mi slobodni, svi ostali su slobodni.
Kada smo mi u Raju, svi ostali su u Raju.

I kada nisu – nismo ni mi, jer na najdubljem nivou, svi smo jedna porodica. To je pravi trenutak (kao i svaki drugi) da kažemo: “Žao mi je, oprosti molim te, hvala ti, volim te” 

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 

Još malo reči koje dotiču moje srce

Dragi ljudi, pre nekoliko dana dobio sam predivan mail od polaznika dvodnevnog seminara i mog novog prijatelja – Zorana Vujovića, čije su reči nošene ljubavlju stigle i u moje srce. Uz njegovu dozvolu, želim da podelim sa vama ovaj veličanstveni kreativni izraz.

———————————————

Dragi Marko, osetio sam potrebu da ti napišem par reči.

Već nekoliko dana odlažem čitanje tvoje knjige, pritom se koristeći raznim izgovorima. Te nemam vremena, te ne mogu sad, imam nešto drugo na umu… Međutim, kako život i bezuslovna ljubav odaberu pravi trenutak, to se desi baš kad treba.

Danas sam krenuo za Kraljevo da se vidim sa roditeljima i u autobusu uzmem tvoju knjigu. Naravno, nemam gde – nego sad i ovde da je pročitam. Ovo sto sledi je moj doživljaj knjige i tebe kroz nju.

Ne mogu naći odgovarajuću reč koja bi opisala osećaje koje proizvodi telo i srce dok upija zvuk inspiracije kojom pulsira svaka reč u ovoj knjizi. Ako je nešto neodvojivo, to je srce od tela. Tvoje reči izrastaju kroz suštinu i ljubav mog bića, i tako oblikuju odraz trenutka kome svi pripadamo. Neke reči toliko prožimaju da postaju izvor neprekidne ljubavi koju možeš iskusiti samo ako si prisutan u trenutku kada ona odzvanja. Hvala to što si posejao ljubav u moje srce i tako ga vratio Izvoru, svetlosti, božanskoj spoznaji veličanstvenosti i mira, kojoj ono i pripada.

Kada bih izmislio neku reč novu, kojom bih opisao jasnoću doživljaja kojom otkrivaš suštinu bića koje je spremno da bezuslovno voli – srce treba biti spremno da prihvati i toliko da je sam njen odjek – ljubav. Čitajući, osluškivao sam svoje srce i tako prepoznao odgovore koje nisam ni sanjao da postoje u meni.

Hvala ti, pozdrav od srca Zoran
———————————————

Šta da kažem ili napišem nakon ovakvih reči? Obično samo kleknem, suze se pojave na mom licu, a iz srca teku reči: Žao mi je, oprosti, molim te, hvala ti i volim te.

O knjizi “Da li verujete u čuda?” možete saznati više i ako osetite da je za vas, poručiti je na http://markomaodus.com/da-li-verujete-u-cuda/ 

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje. 🙂

Hrabrost, drago srce!

Ovog jutra sam “slučajno” naišao na sledeće reči:

“Ako se odlučite da volite, srce će vam sigurno biti ranjeno, a možda i slomljeno.

Ako želite to da izbegnete, ne smete dati srce nikome. Brižljivo se bavite sitnim uživanjima: izbegnite sve komplikacije.

Međutim, u toj kutiji – sigurnoj, mračnoj, nepomičnoj i hermetički zatvorenoj – vaše srce će se promeniti. Neće se slomiti, ali će postati kruto, neprobojno, nedostupno.” (K. S. Luis)

I ja bih dodao – upravo na ovaj način, dugo sam odlazio od svoje suštine i postao suprotno od onoga što jesam. Nakon mnogo godina, najbolja prijateljica mi je rekla:

  • Marko, ti više uopšte nisi Ti!

Te reči su se duboko urezale u moje sećanje. Bilo je potrebno mnogo vremena, energije, posvećenosti i hrabrosti da se ponovo vratim onome što jesam, onome što svi jesmo – ljubav! Danas verujem da se čitava suština života nalazi u jednoj rečenici i sada mi sve deluje veoma jednostavno:

  • “Budi kao dete”, Bog reče.

Za mene to znači – iskreno i sa ljubavlju iskazujem svoje misli i emocije, te u skladu sa tim delam, bez obzira na ishod, ili na to šta će “svet” reći. 

Zvuči super, zar ne? Ali, “jednostavno”, ne znači isto što i “lako”. Ovakav način življenja – stopostotna iskrenost u svakom trenutku – zahteva ogromnu hrabrost, spremnost na ranjivost i beskrajno poverenje.

Nikada se na to ne bih usudio, da ne verujem da je ljubav najveća sila u Univerzumu, da pomera planine, topi najviše zidine i da je naša apsolutna suština. Sada imam i bezbroj svakodnevnih čuda ljubavi za sobom, koja me iznova i iznova ostavljaju u stanju zadivljenosti i dokazuju da je sve zaista tako. Kada se život pogleda iz tog ugla, izbor zapravo i ne postoji.

Stoga, odlučite se da hrabro otvorite svoje srce, posvetite se ljubavi i imaćete podršku čitavog Univerzuma. Nikada nećete biti zaista sami. Verovatno neće biti lako, bar je takvo moje iskustvo. Ali, kada god me nešto uzdrma, setim se jedne posebne rečenice od pre nekoliko godina:

  • Niko nije rekao da je prepuštanje lako. Ali, budi hrabar, skoči i dočekaće te meka krila anđela.

Otud i dolaze one reči:

HRABRO sledim svoje srce i koračam putem veličanstvenosti!

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

Kada vaše reči dotaknu moje srce

Dragi ljudi, veoma često dobijam divne poruke o tome koliko vam je moj rad doprineo. Mnoge od vas nikada nisam video niti čuo, a javljate mi kako ste za nekoliko meseci ozdravili i promenili svoje živote. Znate, to mnogo raduje moje srce. Često poželim da to podelim sa svima, ali iz nekog razloga to ne uradim. Evo prilike da to promenimo.

Ovo je poruka koju sam dobio od devojke koja ima 23 godine, a koja se pre nekoliko meseci pojavila na mom dvodnevnom seminaru i delovala kao potpuno zalutala u duhovnost. Za samo dva dana, ona je toliko promenila svoje ponašanje da je to bilo čudesno. Potom je posetila i sedmodnevni seminar na Tari i to sa svojom rođenom sestrom.

Sa ogromnim uživanjem pratim njen veličanstveni rast, a takvu brzinu oslobađanja nikada nisam imao priliku da vidim. Nivo ljubavi koji ona emituje je fascinantan, način na koji sledi svoj osećaj, prepušta se i veruje sopstvenoj inspiraciji je zaista čudesan. Sada delim sa vama njene reči koje je ispisala pre nekoliko dana.

“Hvala ti što si u meni prepoznao ljubav. 🙂 Bio si mi zaleđina, a i mamac u tom nekom čupavom trenu… Vidi šta smo stvorili. Stvorili smo sreću. Svaki dan je dovoljno dug. Vreme je prijatelj. Novac saputnik. Ljubav istina. Svaka je akcija prava. Ljudi vole, voljeni su. Život je sjajan. Priroda isceljujuća. Telo jedro. Duh poletan. Spoljašnjost savršena. Unutrašnjost spokojna. Zabava neprestana. Duše srodne. Iskre pravedne. 
Pomogao si mi da osvestim svoju povezanost sa zemljom i nebom, i sa svom čarolijom koja svetluca okolo. Bože, Marko, kako je to otkrovenje ugodilo svemu u meni. Neke rečenice su mi ključne, tako jednostavne, istinite i moćne. Primile su se na mom tlu tako plodno i očistile svet, ulepšale.
Nula je za mene čistoća, urednost uma i duše, sloboda!  I onda me vrtlog ljubavi vodi u avanture, miluje i golica.
Čuva me, Marko, sigurna sam. Spremna sam.”

Verujem da ste uživali u ovim predivnim rečima i emocijama čiste ljubavi koje one nose. Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.

 

KO, AKO NE TI? KAD, AKO NE SAD?

Dragi svi,
evo nas pred vratima još jedne Nove godine. Naravno, to je samo dan koji smo odabrali kako bismo obeležili kraj jednog ciklusa, koji za nas ima veliko simbolično značenje. I zaista, sve u našem životu su ciklusi. Kao talasi, sa usponima i padovima.

Želim da ova inspirativna ideja bude moj novogodišnji dar svima. Pokloni su pred nama u svakom danu, nekada pred nosem, nekada malo prikriveni, a da li ćemo ih primetiti, odmotati ukrasni papir i primiti ih, zavisi od nas.

Evo jednog neobičnog početka ove priče, koji me je i podstakao na ovu akciju. Pre nekoliko dana, u bioskopu sam gledao film „Santa Maria della Salute“. Zaista je predivan, a evo i mog pogleda na čitavu priču.
Najkraći opis bi bio – ljubavna priča o divnom pesniku, Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski, devojci u koju je bio čitavim bićem zaljubljen. Iako izuzetno autentičan, zbog mnoštva okolnosti, u ovoj situaciji odlučio je da sluša „pamet“ i raznorazne savete čitavog sveta. Sa druge strane, njihova srca su sve vreme, veoma jasno, govorila suprotno. I pored mnogo prilika, nikada nije uspeo da sakupi dovoljno hrabrosti u ovoj situaciji. Kao da je stalno čekao neki povoljniji trenutak. Ne kažu uzalud duhovni učitelji “POSTOJI SAMO SADA!”. Devojka je preminula sa dvadeset šest godina, u ogromnoj tuzi. Na kraju, nastala je legendarna pesma „Santa Maria della salute“.

Izašao sam iz sale sa suzama u očima. Ali, ne zbog još jedne ljubavne priče. Plakao sam jer sam, bar na trenutak osetio koliko smo samo puta, kao čovečanstvo, odustali od želja našeg srca, iz raznih razloga! Koliko smo samo puta rekli „Ne“ našoj radosti! Pravila i saveta ima sa svih strana, ali, ko to zaista zna šta je najbolje za nas? Ko zna kada je vreme da prestanemo da se radujemo životu? Kada ćemo naučiti da poštujemo glas svoga srca i živimo svoju istinu? Dokle ćemo čekati?

Zato su baš danas pred vama ova pitanja: „KO, AKO NE TI? KAD, AKO NE SAD?”

Postoji jedna divna rečenica koja kaže: „Ako je put pred tobom čist, znači da si na tuđoj stazi“. Zbog nagomilanog straha, izgubili smo poverenje u život i potom naučili da slušamo savete sa svih strana. Tako nesvesno odlazimo od sebe i živimo tuđe živote. I naravno, rezultat su tuga i patnja. A one se veoma lako primaju, baš kao i korov u bašti. Ne moramo ništa da radimo, on sam raste. Svim srcem želim da odlučimo da negujemo baštu svog uma i da u njemu cvetaju prelepe ruže, ali to od nas zahteva da budemo hrabri, odlučni, da se suočimo sa strahovima i posvetimo ljubavi. Možda i doživimo da legendarna umetnička dela konačno budu obojena emocijama radosti, ljubavi i sreće, a ne tugom, krivicom i strahom.

Moja glavna odluka nakon filma je bila da nikada, nikada, nikada… nikada, nikada ne odustanem od želja svog srca. Nema odustajanja od onoga što donosi radost našem srcu! U tom trenutku sam obećao sebi da ću slušati svoj unutrašnji glas čak i da mi čitav svet sugeriše suprotno. Ovom porukom obećavam to i vama. 🙂

A sada, da se pozabavimo konkretnom idejom.

Imate li neke novogodišnje želje? Da li ste se već obavezali sebi da ćete vežbati svakog dana po dva sata, jesti manje i zdravije, praktikovati zahvalnost svakog dana, meditirati redovno itd…? Ako jeste, samo se setite kakva su vam iskustva sa takvim planovima u prošlosti? Umesto toga, ja bih voleo da oslušnemo svoje srce, ono možda za nas ima potpuno neobične ideje i umesto pritiska „moram“ i „treba da“, otkrijemo šta zaista želimo. Naravno da treba biti posvećen i istrajan, ali je to mnogo lakše i svrsishodnije, kada ta želja dolazi iz srca.

Za početak, odvojite neko vreme samo za sebe i u tišini izvedite čitav proces. Vreme koje poklonimo sebi može da donese mnogo više radosti u naš život nego što možemo svesno da pojmimo.

1. Hajde prvo da sagledamo prethodni ciklus. Dozvolite sebi bar desetak minuta potpune tišine i mirno sagledajte svoju prethodnu godinu. Fokusirajte se na zahvalnost što ste živi, što ste imali priliku da doživite more neverovatnih iskustava. Zahvalite se prvo na iskustvima koja ste doživeli kao lepa i prijatna, a potom i na onim koja vam se nisu svidela na prvi pogled. Možda ste iz njih već izvukli značajne životne lekcije, a ako i niste, zahvalnost će vam pomoći da ih dobijete, možda u najmanje očekivanom trenutku. Obratite pažnju i na to šta se dešava u prostoru vašeg srca.
2. Čestitajte sebi! Recite sebi „BRAVO!“. Dozvolite sebi bar pet minuta za ovu vežbu i jednostavno čestitajte sebi što ste živi, što dišete, što se suočavate sa problemima na način na koji najbolje umete. Čestitajte sebi što ste divan otac, majka, sin, ćerka… i što nekada uradite sve lepo, ali i zato što nekada uradite nešto čime se ne ponosite – jer SVE to jeste naš sopstveni izraz u određenom trenutku.
3. Sada je vaše telo mnogo opuštenije i vreme da oprostite sebi i drugima, za sve što je potrebno. U tom miru, zažmurite i zamislite sebe u prethodnoj godini, zapitajte svoju podsvest – šta je to sa čime je potrebno da pronađete mir, šta je to što je potrebno oprostiti? Na svemu što se bude pojavilo, jednostavno se zahvalite, oprostite sebi i drugima, blagosiljajte situacije ljubavlju i na kraju, zamislite kako taj događaj obasjava divno nebesko svetlo. Nakon ovoga procesa, znajte da vam je sve oprošteno, ma koliko da intelekt sumnja da li ispravno radite vežbu.
4. Sada je vreme da poželite svoje novogodišnje želje. Možda će biti samo jedna, možda će ih biti više. Ali, učinite to na poseban način. Nežno stavite ruke na svoje srce, osetite kako ono snažno kuca, osetite zahvalnost što radi za vas od momenta kada ste se pojavili na ovom svetu i što će to činiti do vašeg poslednjeg daha. Potom ga nežno zapitajte, šta je to što ono želi za vas u narednoj godini? Samo mirno i lagano dišite i obratite pažnju na svoje misli u narednih nekoliko minuta. Možda želja bude duhovnog, možda materijalnog tipa, vi samo pažljivo pratite ideje koje se budu pojavljivalje i VERUJTE im. Jednostavno, nakon ovog procesa, vaše srce govori i verujte onome što se pojavi.
5. Na trenutak, dozvolite da vaš mašta vodi i zamislite kako izgleda vaš život za godinu dana, kada su sve želje vašeg srca već ostvarene, na željeni ili još mnogo veličanstveniji način. Slobodno osetite to čitavim bićem.
6. Sada zapišite svoje želje na jedan papir, na lep i svečan način. Možete to učiniti u formi pisma, kao da se obraćate Deda Mrazu, Bogu, Univerzumu, Sebi… Veoma je važno da znate da ovo pismo istog časa stiže na pravu adresu. Opustite se i uživajte. Neka ovo bude čaroban dan i čitava godina za Vas.
7. Budite spremni da hrabro koračate u inspirisanu akciju. Vremenom će se pojavljivati divne ideje koje će vas nadahnuti, zbog kojih ćete osetiti uzbuđenje. Upravo one će vas usmeravati i pomagati u ostvarenju želja vašeg srca. Inspirativnu ideju sprovedite čim budete imali priliku, iskoristite upravo tu jasnoću i nadahnjujuću energiju. Nastojte da ne odlažete i ne sumnjate u sebe (to je gotovo neminovno, ali kada se to desi, svesno prebacite fokus na ono što je važno za vas i ne odustajte). Ne osuđujte sebe ako nekada i ne uspete sve da sprovedete na savršen način. Nije ideja da budemo savršeni, već autentični. I jednostavno znajte, na ovaj način, nema šanse da ne uspete.

Ukoliko želite, pogledajte i prigodni video sa istom temom 🙂

Želim vam čaroban dan, čarobnu godinu i u njoj mnogo unutrašnjeg mira, radosti, sreće, ljubavi i slobode da budete ono što jeste.
Voli vas, Marko Maoduš

 

Ja zaslužujem da vodim veličanstven život!

Da li smo spremni da oprostimo sebi i oslobodimo se duboko potisnutih osećaja krivice i uloge žrtve? Lično iskustvo mi govori da tek kada to učinimo, dajemo sebi dozvolu da živimo veličanstvenu verziju svog života!

Da li vi živite veličanstvenu verziju svog života? Ukoliko je odgovor “ne”, možda nosite mnogo krivice u sebi, a da toga niste ni svesni. Postavite sebi sledeća pitanja:

  • Da li se često osećate kao nemoćna žrtva u životu?
  • Da li često verujete da od vas ništa ne zavisi i da nemate mogućnosti da promenite situaciju koja vam se ne dopada?
  • Da li se često dešava da sami sebe fizički ili emotivno povredite, ili vas prosto, život često povređuje?
  • Da li često krivite druge ljude?

Obratite pažnju na misli koje se upravo sada pojavljuju u vašem umu, možda se pojave sećanja na neke davne događaje. Sve su to znaci podsvesnog programa žrtve koja traži da bude povređena, jer u podsvesti veruje da je za nešto kriva i da je nužno da za to bude kažnjena.

Ukoliko ste spremni da se oslobodite podsvesnih programa koji vam više ne koriste, pozivam vas u novu inspirativnu akciju (bar mesec dana) u kojoj ćemo u svoj život uvesti divnu afirmaciju:

JA ZASLUŽUJEM DA VODIM VELIČANSTVEN ŽIVOT!

Podeliću sa vama i ideju koja meni daje najbolje rezultate u oslobađanju od starih programa i usvajanju novih, koji su u skladu sa našom prirodom bezuslovne ljubavi i beskonačnih mogućnosti. Možete to raditi na ovaj, ili neki svoj način.

  1. Ujutro, provedite 5-10 minuta u meditaciji, ponavljajući u sebi afirmaciju i tako se pripremite za svoj dan.
  2. Takođe, neko vreme poklonite opuštanju svog tela kroz meditaciju čišćenja i balansiranja energetskih centara (čakri).
  3. Zatim upišite u svesku nekoliko puta afirmaciju koju usvajate u ovom periodu.
  4. Tokom dana nastojite da budete što svesniji i primetite situacije koje će vas vući da reagujete na stari način (u ovom konkretnom slučaju, da ne zaslužujete da vodite veličanstven život). Čim primetite nemir u sebi, tj. da stari obrazac odlučuje umesto vas, vratite se u svoj unutrašnji mir, ponovite svoju afirmaciju i reagujte na način koji je u skladu sa njom.
  5. Uveče uradite meditaciju povezivanja sa unutrašnjim detetom, kroz koju se oslobađate svega što vam više ne služi.
  6. Zapišite u svesku ono što ste primetili tokom dana, a što vam izgleda kao da je u direktnoj vezi sa vašim radom na sebi (jer zaista i jeste). To će pomoći u procesu osvešćivanja i povezivanja, te tako pospešiti i produbiti transformaciju. 
  7. Od srca čestitajte sebi, upravo tako ćete dobiti snagu da istrajete!

Meditaciju sa unutrašnjim detetom možete naći na:

Slobodno preuzmite fotografiju sa afirmacijom sa ove stranice i postavite na svoj računar, kao jedan od podsetnika na ovu važnu životnu lekciju i uživajte u ovoj akciji.

Od srca vam želim veličanstven život!

 

Život me voli – ciklus završen!

Dragi ljudi, tačno je mesec danas od kada smo krenuli u akciju „Život me voli!“. Nadam se da ste u njoj istrajali i doživeli veoma zanimljivu i trajnu transformaciju. Za početak, želim da čestitam svima vama koji ste u njoj učestvovali, u bilo kojoj meri. Sada je ciklus kompletiran i vreme je da se osvrnete na protekli period i čestitate sebi.

Verujem da je bilo prijatnih, apsolutno čudesnih, ali i onih manje prijatnih iskustava. Na koji način ste ih videli? Da li ste tokom neprijatnih iskustava uspeli da se setite da se sve dešava za vaše najviše dobro i upitate se na koji način vas život voli pri takvom iskustvu? Često upravo u takvim situacijama stičemo veliku mudrost i postajemo alhemičari svog života, pretvarajući mrak u svetlo.

Ukoliko i dalje nemate osećaj da vas život voli, slobodno produžite vežbu još bar mesec dana. Znate, često se pominje rečenica: „Koliko si ljubavi spreman da primiš?“ i naš svesni odgovor je gotovo uvek „beskonačno“, ali naša podsvest često misli drugačije. To je zato što smo veoma dugo, nesvesno gradili obrasce zasnovane na strahu, pa nam mesec dana možda nije dovoljno da vidimo značajniju promenu. Posebno obratite pažnju ako često imate probleme sa levom stranom tela.

A sada, vreme je za kreativni rad, tj. pisanje! Ukoliko želite, od 5-10. novembra mi pošaljite opise vaših iskustava – šta se to sve dešavalo, na koji način ste to videli, šta ste novo spoznali i na koji način ste postali mudriji? Na koji način vas sada život više voli? Slobodno se raspišite, jer je upravo poenta u tim „sitnim“ događajima koje ste uspeli da povežete, razumete na novi način i vidite ih očima ljubavi. Ukoliko vam neki glas kaže da ne umete baš lepo da pišete i pokuša da odloži vašu akciju, ja bih vam rekao da mu se zahvalite i potom ipak uradite to, jer će kroz samo pisanje, vaši uvidi postati još snažniji i transformacija potpunija. Verujem da će vas takođe ispuniti i radost uspešno završenog ciklusa, iz koje dolazi dodatna pokretačka energija za naredni period.

Svoje priče pošaljite na marko.maodus@gmail.com. Ja ću ih sa radošću pročitati sve i dan nakon završetka akcije, 11.11. (zanimljiv datum?), nagraditi pet učesnika – koji će tako dobiti besplatne ulaznice za seminar „Put ka slobodi vodi kroz srce“, koji će biti održan 3.-4. decembra.

Želim vam čaroban dan!

 

Živi svoje snove!

Dragi ljudi, danas je odličan dan da postavimo sebi pitanje – da li su naši snovi na čekanju? Da li odlažemo radost svog srca? Da li smo, kao i većina drugih ljudi, odustali od predivnih ideja i tako za naše unutrašnje dete postali potpuni stranac?

Velika većina ljudi kaže da treba biti skroman i realan. Ako im pomenete neku, za vas posebnu ideju od koje vam srce zaigra, često će vam reći da se na zanosite ili da za ideale ginu budale. Naravno, jer mnogo je lakše ostati u zoni komfora i ne „talasati previše“. Ali, pre nego što u potpunosti poverujete u takvu priču sledeći put i odustanete od svoje ideje, upitajte se da li osoba koja izgovara te reči živi svoje snove? Da li tu osobu vodi Ljubav ili strah?

Reči „biti skroman i realan“ – mogu imati potpuno drugačija značenja, u zavisnosti od toga da li ih gledamo očima ljubavi ili očima straha. Ako se plašimo, skroman i realan će najčešće značiti – nemoć da promenimo svoj život. Ako iste reči posmatramo očima ljubavi, skromnost će značiti veličanstvenu spoznaju da smo iskra nečeg veličanstvenog, mnogo većeg od nas samih i zahvalnost na svakom trenutku, a realnost – očekivanje čuda, jer već znamo da je priroda čitavog Univerzuma – bezuslovna ljubav i da je apsolutno sve – čudo:)

Slediti svoje srce i živeti svoje snove nije lako, jer to podrazumeva suočavanje sa strahovima i kontinuirani izlazak iz zone komfora…, ali ne zaboravimo reči Marka Aurelija: „Ono što činimo u životu – odjekuje u večnosti!“ Da li želimo da u večnosti odjekuje: „Što je ovaj čovek fenomenalno proveo život, pratio je vesti i zna sve serije na pamet“, ili ćemo se usuditi da sledimo svoje snove?

I zaista verujem, nikada nije kasno! Često pominjem primer Džoa Vitalea koji je bio beskućnik, kasnije preokrenuo svoj život, objavio pedeset knjiga, a onda, u 56.-oj godini poželeo da svira gitaru. Za nekoliko meseci naučio je da svira na određenom nivou, ali tu nije stao, već tek počeo. Pomerao je svoje granice i poželeo da snimi muzički album. Od tada, čovek je snimio PETNAEST albuma inspirativne muzike. WOW! To se dešava kada se otvorimo za beskonačno mogućnosti i dozvolimo sebi da poverujemo u svoju veličanstvenost.

Želim vam čaroban dan. Živite svoje snove 🙂 

I ako često imate osećaj da svoje ideje ne sprovodite u delo ili ih odlažete, pridružite nam se u četvrtak 3.11.2016. – “Kako se osloboditi straha?”