Čista bezuslovna ljubav

Dragi moji ljudi, koliko god da sam ja naizgled svesna osoba, svakog dana mi se dešavaju takve stvari da prosto moram da se zapitam: “Da li je ovo zaista moguće?”.

U poslednje vreme osećam veliku snagu i stabilnost svoje vere, ljubavi i svesnosti i zato mi je mnogo lakše da radim na najtamnijim stvarima koje mogu osetiti.

Nedavno se setih da je Hju Len, učitelj Ho’oponopona, gledao samo vesti o najgorim mogućim događajima na svetu. Setim se potom i kako je njegova učiteljica Morrnah Simeone poslednju deceniju života provela u Nemačkoj, a on držao najveći broj seminara u Italiji, Španiji i Japanu. Sve tu to države koje su izabrale rat pre oko osamdeset godina. A oni su, decenijama kasnije, dolazili baš na ta mesta da bi nešto obavili. Zapravo, očistili.

I tako, nedavno, čitajući vesti o sportu, videh sa strane neki naslov o filmu koji govori o logoru Jasenovac. Mogao sam da se ne bavim tom temom, ali rekoh:

– Bože, osećam da sam izuzetno stabilan i snažan, moja vera je sada nepokolebljiva i znam da mogu da osetim svu tu mržnju i transformišem je u sebi.

Tekst je bio o najsurovijim ubicama. Pročitao sam ga potpuno svesno, nastojeći da u potpunosti osetim sve to u svom telu.

Marko koji je živeo pre dvadesetak godina u sebi bi samo uvećao nivo mržnje prema drugim ljudima, narodima. Samo bi izgradio novi zid.

Umesto toga, ovaj današnji je spustio telefon i krenuo da posmatra sadržaj u podsvesti.

Zažmurio sam i utonuo o taj doživljaj. Dozvoljavao sam emociji da postoji, nisam bežao od nje. Mržnja je zaista izuzetno neprijatna i boli. Moja divna prijateljica ju je opisala kao potpuno pomračenje svesti, jer jedino tako možeš da ubiješ i ne trepneš.

U jednom trenutku, osetio sam kao da se nalazim na toj lokaciji, ponavljajući u sebi: “Žao mi je. Oprosti, molim te. Hvala ti. Volim te.” Potom, vidim kraj sebe neke pravoslavne sveštenike koji izgovaraju molitve. I oni čiste. Potom, zaglavljene duše putuju u svetlo. Traje to neko vreme. A onda, odjednom, pojavljuju se kraj mene i katolički sveštenici. I oni se mole. Sada i duše sa druge strane, one koje su nosile uniforme, putuju u svetlo kroz neki neobični tunel. Vidim kako su na toj drugoj strani tunela sada svi “jedno”. Imao sam snažan osećaj da se ovaj proces koji sam vam prepričao – zaista desio. Nije bitna sama vizuelna predstava, ona mi samo služi da na neki način sve to razumem. Nakon toga, nastupa osećaj potpunog mira.

Prošlo je od tada desetak dana. Niodakle, juče mi stiže informacija da su se pravoslavni i katolički sveštenik zajedno molili prošle nedelje u manastiru Jasenovac. Hvala Bogu. Koliko god taj rad delovao nevidljivo, izuzetno je važan.

Zašto vam ovo pišem? Pokušavam da doprem do onih hrabrih duša koje ovakav rad istinski nadahnjuje. Onih duša koje su spremne da osete i zavole ono što velika većina (uključujući i mene do pre samo nekoliko godina), jednostavno ne žele ili nisu spremni da zavole.

Nije to baš lako, jer nije prijatno osećati negativne emocije. Zato se i zovu tako. Ali, nagrada za tu transformaciju jeste život ispunjen božanskim čudima. Jer to jeste BEZUSLOVNA LJUBAV. Veličanstveno je to kako se samo uložena energija u takve stvari vraća. Dešavaju se stvari koje su naizgled nemoguće, koje se inače nikada ne dešavaju. Na tim “nemogućim” događajima ja vidim božji potpus.

Juče ujutro me zove kurir i kaže da će mi doneti pošiljku za nekoliko sati. To se NIKADA do sada nije desilo. Inače me pozovu na minut – dva pred dostavu. Nekoliko sati kasnije, kada sam kretao iz kuće, imam njegov broj, zahvaljujući upravo tom pozivu. Pozovem ga i on upravo u tom trenu ulazi u moju ulicu. Bukvalno mi ubacuje kroz prozor kola pošiljku. “Sve savršeno teče”, pomislih. Da nije bilo tog neobičnog poziva jutros, mimoišli bismo se.

U koverti su stigle naručene kartice bezuslovne ljubavi. Kartice, koja se kao inspirativna ideja pojavila u mom umu pre nekoliko godina. Veličine je kao bankovna kartica.

Kako je ona nastala? Dok sam trčao po šumi i u svom umu radio na oslobađanju ograničavajućih programa u vezi sa novcem, pojavila se kao ideja. Kako se koristi? Samo se stavi uz bankovnu karticu u novčanik. Nakon toga bih, kada plaćam neku uskugu, prvo pročitao šta na kartici piše, udahnuo duboko i potom platio ono što treba. Tako sam se sa energijom novca ponašao na mnogo drugačiji način i naravno da je došlo do promene. Nisam očekivao tako ogromnu, ali zaista – nakon samo nekoliko meseci, od osobe bez prihoda došao sam do finansijske slobode. Bila je to blesava ideja, ali sam je sproveo u delo. No, već duže vreme nisam imao nijednu, možda i preko godinu dana. Čak sam i svoju poklonio. Idemo dalje…

Krećem ka gradu. Srećem se sa jednom posebnom devojkom. Zove me baš u trenutku kada se pred mojim očima nalazi broj 1111. Sve savršeno teče.

Potom krećem na Adu da vam nešto pišem, ali zaista još pojma nemam šta. Odjednom se javlja prijatelj koji je nedavno otputovao poslom u Cirih. U porukama mi govori kako mu se dešavaju čudesne stvari i samo ponavlja da kada sledimo svoje srce, za nas ne važe ljudski, već božanski zakoni.

Setim se trena kada je on kupio baš tu karticu na radionici “Sveta ljubav” pre oko dve godine, slikam prvi primerak iz ove serije i pošaljem mu. U tom trenutku u kafiću kraj mene počinje pesma “When I need you”. Istog časa, još jedan flashback. Baš nakon seminara u Cirihu, šetao sam po vrhu jedne švajcarske planine. Pričao sam tada sa Bogom i požalio mu se kako sam hrabro sledio svoje srce, sve je bilo predivno, ali sam na kraju došao na tako savršeno mesto – opet sam.

Tada mi se u umu odjednom pojavila ova pesma. Bukvalno se izvodi u mom umu, a ja je nisam čuo godinama. Tekst nemam pojma. Odlazim na internet na da vidim šta mi pesma poručuje. Čudesan tekst. Govori o velikoj ljubavi i fizičkoj udaljenosti između dve osobe… Ali, kaže pevač, kada si mi potrebna, ja samo zatvorim oči i sa tobom sam, i sve ono što toliko želim da ti dam, samo je otkucaj srca daleko. Savršeno. Mera za razdaljinu je jedan otkucaj srca.

Upravo dok slikam karticu bezuslovne ljubavi za svog prijatelja koji se nalazi u Švajcarskoj, kreće ta pesma. Ta pesma koja je došla upravo od Boga. Ma, čudesno.

Nastavljam dalje. Stižem u jedan kafić. Shvatam da je potrebno samo da napišem sve ovo što se dešava u poslednjih desetak minuta. Sve se to samo slaže, kao slagalica. Ja ne moram ništa, prosto sa uzbuđenjem i oduševljenjem delim taj proces.

Odjednom se javlja jedna, čarobna duša iz Nemačke. Baka od šezdeset dve godine koja čisti svim srcem i koju se nadam da ću upoznati. Radili smo nedavno individualno i tada mi reče: “Kad stigne kartica, biće para”. Ona je naručila tu karticu i platila dok je još nisam ni izradio, a kamoli poslao.

I bukvalno kako držim karticu bezuslovne ljubavi u rukama, ona šalje poruke kako mi je “konačno” uplatila novac i da ne zna zašto je toliko joj je toliko dugo trebalo. Sve to i pedeset evra više. Kaže, za taj višak, otidi u neku prodavnicu i kupi ono što bih ti ja kupila. Čudesna duša.

Sedam za sto u kafiću. Konobar donosi kafu i ceđeni sok. Kaže:

“Kolega je prepunio čašu”.

Osmehnem se i kažem:

“To je božji dar”.

On odgovara sa osmehom: “DA!”.

Uz kafu su stigla i dva ratluka. Iako je UVEK samo jedan, sada su tu dva.

Zašto?

Ko će to znati?

I odmah stiže odgovor na ovo pitanje, koje sam “tek tako” napisao.

Iskače mi Hju Len u mislima kako govori:

“Život je misterija. Ja samo sve otpustim i predam u ruke Ljubavi koja zna sve”.

Krećem kući i odjednom poželim da pošaljem poruku prijatelju. Ugledam ogromno belo pero pred svojim nogama. Minut kasnije on odgovara porukom o čudima u svom danu i kako mu se sve češće javlja glas koji govori: “Tako to radi”. Kaže, baš je hteo da mi se javi posle ručka, ali sam ga preduhitrio. I kaže, sa svojim divnim osmehom, rekao bih “Neverovatno, ali više nije. Sada je VEROVATNO.

Ukoliko vas privlači ovakav, često ljudi kažu, bajkovit ili “nerealan” način življenja, potrebno je uroniti u sebe, prihvatiti sto posto odgovornosti za sva svoja iskustva i isceliti svoje podsvesne rane. A kada nas nešto boli, to nije lako. Tada je najlakše uprti prstom na sve okolo polja i okriviti redom: Boga, zvezde, planete, brojeve, ljude… Znam, jer sam sve to i sam radio. Bolno je. Ali, nikada ne bih živeo na ovaj način i uvideo pravo Bogatstvo života (prisustvo Boga u svemu) da nisam duboko zavoleo ono što malo nas ume da voli.

Ukoliko osetite da vam je potrebna pomoć u tome, možda je vreme da se prijavite za mentorski rad ili posetite neku od narednih radionica.

O tome pročitajte više na: https://markomaodus.com/category/1-na-1/

ili https://markomaodus.com/category/seminar/ .

o kartici bezuslovne ljubavi saznajte više na: https://markomaodus.com/kartica-bezuslovne-ljubavi/ , a ako poželite, možete je naručiti porukom na marko.maodus@gmail.com

Želim vam okean ljubavi, beskrajnu radost, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.