Čudesno dete Univerzuma

– Znaš, ja mogu da se igram sa svime. Ja mogu da se igram uvek, šta god da se oko mene dešava. Zato mogu da nosim iskreni osmeh. Zato nikada ne lažem. Zato nikada ne odustajem od svojih snova. Zato se radujem kada sam radostan. I zato plačem kada sam tužan. Zato svi žele da budem u njihovoj blizini. Svi bi da me zagrle. A ja sam samo ono što jesam. Čudesno dete Univerzuma.

– Ali, to nije lako u ovom svetu. Kako?

– Sećaš li se one magične reči koju si koristio kao dete? Dok si bio ja? Ta magična reč je “kobajagi”. Sećaš se i rečenice “mašta može svašta”, zar ne?

– Sećam se.

– Samo zamisliš i dešava se. Sve što ti je potrebno, dostupno ti je. Stvarao si ljude, situacije, brodove, avione… Nije ti bilo potrebno ništa drugo, mogao si samo da zatvoriš oči i maštom otputuješ gde god želiš. Seti se kako si se osećao. Ali, onda si odrastao. Zaboravio si na mene. Mnogo si se udaljio. Bilo mi je jako teško što si na mene zaboravio. Pokušavao sam da te dozovem, ali nisam uspevao. Važnije ti je bilo šta misle ostali. Važnije ti je bilo šta misle odrasli i drugi dečaci i devojčice… Važnije ti je bilo šta misle oni, jer si zaboravio na mene.

– Žao mi je. Mnogo mi je žao. Oprosti mi, molim te.

– U redu je, to se na ovom svetu gotovo svima dešava. Skoro svi zaborave na nas.

– Mogu li nekako da ispravim svoju grešku?

– Nikada više ne zaboravi na mene. Zovi me svakog dana da se radujemo životu. Zajedno možemo prevazići i najteže situacije. Zajedno možemo doneti osmeh i igru sebi i drugima. Samo me zamisli i ja sam tu.

– Šta bi voleo danas da mi kažeš?

– Danas želim da vidiš šta se nalazi u mojoj čarobnoj kutijici. Dobili smo je na rođendan, sećaš se? Hajde, dođi da ti pokažem. Vidiš, u ovoj kutijici nalazi se zlatno jaje. Ono obasjava sve čarobnom, zlatnom, isceljujućom svetlošću.

– Šta sa njim može da se radi?

– Sećaš se ono kada nas je povredila jedna devojčica? Tom dečaku stavi zlatno jaje u srce. I vidi kako ga svetlost u času obasjava iznutra. Vidiš kako sada radosno uskače u tvoje srce.

– Dobro. A šta još može da se radi sa njim?

– Ova čarobna kutijica nema ograničenja. Ja mogu stvoriti bezbroj zlatnih jaja. Kada god nekoga sretneš, samo mi reci da i njima stavim zlatno jaje u srce. Tako će i njima biti lepše na ovom svetu.

– Hvala ti. Imaš li još nešto da mi poručiš danas?

– Da. Znam da ovo što ti sada govorim ne smeš da napišeš. U redu je, to neka ostane naša mala tajna. Ali, znaj da je tako. Biće sve kako smo zamislili još kada smo bili mali. Volim te. I ponosim se tobom. Ponosim se što si se me se setio i što si krenuo hrabro da slediš svoje snove, kada su svi mislili da je nemoguće.

– Ti si zaista čarobnjak. Nemam reči.

– Dobro je. I ti nekada da zaćutiš. BRA-VA!