Isceljivanje dubokih trauma zahteva više energije

Ovih dana imam priliku da svedočim jednom dubokom isceljenju. Radi se o velikoj traumi iz detinjstva. Događaji koji su izazvali traumu su se ponavljali gotovo svakog dana. Za takva isceljenja potrebno je više energije. Posvećenosti. Svesnosti. Ljubavi.

Verujem da verbalno, emotivno ili fizičko nasilje uvek povređuje nas ljude, jer su naše duše veoma nežne i suptilne. Možda to ne važi za potpuno prosvetljene osobe, ali nisam siguran da poznajem ijednu takvu. Posebno smo tome podložni kao deca. Kada se to dešava redovno i svakog dana, prinuđeni smo da pronađemo različite mehanizme kako bismo preživeli.

Kada ne znamo šta da radimo sa emocijama koje se u takvim situacijama pojave – obično ih potisnemo. Možda se tada naljutimo na svet, ljude, Boga. Poverujemo da je svet opasno mesto. Da nema ljubavi. Da nas je Bog napustio. Tako zatvorimo srce i manje smo dostupni za povredu. Hladniji smo i naizgled zaštićeni. Ali, tako je i manje otvorenosti, radosti, zadivljenosti, pa je manje čarolije i bajki u našim životima.

I ovi obrasci verovanja i ponašanja, kasnije kreiraju ono što nazivamo karakter ili ličnost. Umemo da kažemo:

  • Ja sam ti takav i takav. Bre!

Verovali ili ne, nekada sam bio veoma impulsivan. I lako sam se svađao. I ubeđivao se sa ljudima ko je u pravu. Kada bi mi neko rekao da treba da se opustim, reagovao bih besno i govorio: „Ma opušten sam! Bre“. To „bre“ je vrlo jasno, baš kao i moj govor tela, govorilo u kom sam se stanju zapravo nalazio. Bio sam stegnut. Takvo stezanje kroz duže vreme izaziva da se naše telo grči. I muči.

A naša duša čeka pravi trenutak za isceljenje. Za suočavanje sa traumom. Za razumevanje. Opraštanje. Otpuštanje. Ljubav. Isceljenje. Povratak sebi, povratak Bogu.

Ono što me je iskustvo u radu sa ljudima naučilo je da – kada je neka trauma stara i duboka, potrebno je uložiti više energije u njeno isceljenje. A kako je život zamišljen da bude veoma jednostavan, zamislite sada sledeću situaciju.

Na primer, doručkujete i nešto hrane vam padne na tepih. Koje je najbolje vreme za čišćenje? Moj odgovor je – odmah. Ako to ne učinimo odmah, lako je moguće da će neko ugaziti i sve to razneti po kući. Ako ne očistimo ni tada, možda ćemo to, zajedno sa ukućanima – izneti na ulicu, kola, autobus, poslovne prostorije, gde god da se krećemo. Upravo ovako se šire sećanja ili programi.

Šta se dešava ako to smeće ne diramo nekoliko dana? Vrlo verovatno se hrana ubuđa i počinje da smrdi. Ulazak u našu sobu više nije prijatan. Vrlo lako je moguće da ne želimo više ni da uđemo u svoj prostor. Tako malo po malo napuštamo sebe, svoju dušu, svoje srce. A zamislite samo šta se dešava ako to ne očistimo decenijama? Ili, kroz mnogo života?

Ovako možemo razumeti šta se zaista dešava u našoj duši, u kojoj su nakupljena razna sranja – od nastanka univerzuma do danas.

Kada i ako jednog dana osetimo da nam je dosta života hrčka koji se vrti u krug, kome se dani i istovetna iskustva stalno ponavljaju, neophodno je da ponovo dođemo u svoj dom. Ali, on je sada prepun smeća. Potrebno ga je rasčistiti i urediti, samo što je sada mnogo teže. Neće biti dovoljno samo metlom ga prebrisati. Biće potrebno dosta rada. Mnogo energije. A ne bi bilo loše ni da pozovemo pomoć.

Još jednom sam jutros imao priliku da svedočim koliko su moćna pomoć meditacije sa intezivnim pranayama disanjem koje vam često pominjem u svom radu. Kada smo umorni, teško nam je da čistimo svoj dom. Ali, ako nađemo način da se ispunimo životnom energijom, mnogo ćemo lakše i raspoloženije ući u taj posao. Kvalitetnije ćemo obaviti taj zadatak. A potom ćemo se i zadovoljnije osećati. O ovakim meditacijama možete više pročitati na https://markomaodus.com/meditacije-romanticna-ljubav-entitet-sveta-ljubav/

A ako ste raspoloženi za snažno, ali i čarobno čišćenje svog doma (duše i srca), a osećate da će vam biti potrebna i pomoć, možda je pravi trenutak da se prijavite u školu za čarobnjake 2, koja sa radom kreće 15. Maja.

Više detalja o njoj pročitajte na: https://markomaodus.com/skola-za-carobnjake-2/

Želim vam okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.