Kad slediš svoje snove

Retko kada podignem noge u vis. Valjda je to ta neka kultura. Ne znam koliko nam je kultura zaista dobra donela, a koliko udaljila od izvorne prirode.

Stižem u Honolulu. Ponovo. Nakon nekoliko dana na ostrvu Oahu na Havajima, zatim četiri dana na ostrvu Maui, poseti planini Haleakala – vraćam se. Rezervišem sobu. Kliknem i ne gledam. Osećam da je domaćin neki super čovek i to je to.

Stižem na aerodrom. Pokazujem vozaču taxija adresu. 444 Niu Street. Na ulici, tren kasnije, tablica 444.

Stižem u hotel, preuzimam ključ.

  • Lozinka za vaše sanduče je 444.

Godinama već osećam da imam anđeosko vodstvo, ali ovo je bilo baš neobično.

Stižem u sobu oko ponoći i premoren ležem u veliki krevet.

Ujutro se budim. Nalazim se na trinaestom spratu. Veliki prozor, preko celog zida. Nemam pojma ni da li može da se otvori. Pomeram roletne i ugledam veličanstveni prizor. Ovaj sa slike. Nemam reči. Pa da li je ovo moguće? Bukvalno!

Skuvam kafu i sednem. Ne znam zašto, podignem noge baš ovako. Dišem duboko. Posmatram magičnu predstavu pred sobom. Smaragdno zelena površina vode, malo saobraćaja, grad koji se širi, sve nijanse zelene na brdu koje hrli u visine i na kraju – božanska kreacija od najfinijeg pamuka, posutog po nebu.

Dok se to dešava, rečenice same dolaze:

  • Pogledaj čoveče gde si stigao. Pre desetak godina, umirao si  na poslu i imao viziju kako putuješ svetom i radom na računaru doprinosiš ljudima. Pre samo pet godina, imao si nula dinara. Nisi odustajao i hrabro si sledio svoje srce. Evo te sada na Havajima. Sa ovakvim pogledom. Doživeo si bezbroj čuda. Vodiš školu za čarobnjake. Doprineo si velikom broju ljudi. Neki od njih su ozdravili samo gledajući tvoja videa. Svedočio si velikim transformacijama. Ovih dana tvoji najomiljeniji učitelji ti pišu kako si zaslužio svaki delić sna i radosti koje sada živiš. Čestitaju ti na svemu. Zaradio si i novac. A najlepše od svega je što je sve to božanski čisto. Nikoga nisi morao da prevariš, nešto ukradeš i pobegneš. Ti si heroj svog života!

U tom trenutku nastaje i ova fotografija.

Sedim. Ne žurim nigde. Udišem ovaj trenutak. U svaku ćeliju.

Ko si ti? Ja jesam.

Ko si ti? Ja jesam.

Ko si ti? Ja jesam.

Mir koji prevazilazi svako poimanje teče mojim telom.

Samo nekoliko trenutaka poruka mi stiže od devojke koju sam upoznao pre nekoliko meseci. Kaže mi kako radi na ostvarenju svog sna. San joj je da pomaže i doprinosi ženama stvarajući preko računara i putuje svetom u gaćama. Baš tim rečima! Smejem se. Pa da li je moguće. Šaljem joj baš ovu sliku.

Nedugo zatim dolazi i poslednja online radionica, prve škole za čarobnjake. Dvanaest nedelja smo zajedno. Gledam ih u oči. Grlimo se dušama. Oni se već sreću i druže po Beogradu. Pričaju mi o čudima koja su im se desila. Odišu zahvalnošću. Suze mi naviru na oči. Kako je to samo čarobno. Pa da li je moguće da imam priliku da sve to mogu da doživim? Srce mi je radosno i mirno. Šta god da se u životu desilo i šta god da se desi, vredelo je živeti, za ovaj trenutak.

Zato sam odlučio da kreiram i školu za čarobnjake 2. Počinjemo sa novom čarolijom od trećeg aprila.

Ako si spreman za ovu veličanstvenu avanturu srca, više detalja možeš pročitati na https://markomaodus.com/skola-za-carobnjake-2-3-april-26-jun-2022/

Prijavi se na marko.maodus@gmail.com