Dragi moji,

u ovom tekstu podeliću jednu od najvažnijih poruka koju nastojim da donesem, a to je važnost iskrenosti prema sebi, na prvom mestu.

Pre nekoliko dana, po buđenju, primetio sam da u meni postoje neki unutrašnji konflikti.

• Voleo bih da snimim neki novi video za YouTube kanal već neko vreme, a to već neko vreme odlažem.
• Voleo bih da kreiram neku novu radionicu uživo, ali i to nekako odlažem.
• Voleo bih da se dese oni „neobični“ susreti, kada mi ljudi padnu sa neba, ali ih nekako nema.
• Voleo bih da ono što imam da dam, dajem ljudima koji to vrednuju, ali nešto mi tu škripi.

Čim takvi konflikti postoje, jasno je da nisam u blaženstvu. Nisam u čistoti uma, srca i duše. U izvornom ljudskom stanju.

Iz tog mesta, postoje samo dva izbora.

Biti ili ne biti. Zapravo, biti slobodan ili ne biti.

Biti ono što jesam, božansko biće kreirano po slici Božjoj, vođeno inspiracijom, ili ne biti.

Prihvatiti odgovornost i pronaći pravi odgovor u sebi, ili ne.

Vratiti se u mir koji prevazilazi svako poimanje, ili ne.

Već dugo mi je jasno da, kada me vodi božanska inspiracija, doprinosim kreaciji Raja.

Kada me vode sećanja, kreiram pakao za sebe i druge.

Tada se zapitam:

Kakva je osoba to u meni koja ima ovaj konflikt?

Volela bi nešto, ali to ne čini.

To je osoba koja je sebi postavila prepreku na putu.

Koristeći maštu, zamislim tu prepreku kao dete u meni koje oseća neki nemir. Zato mi i postavlja prepreku.

Posmatrajući ga bliže, primetim da je to dete malo tužno i ljuto, jer smo nekada u prošlosti doživeli da naš doprinos nije dovoljno vrednovan, poštovan i cenjen.

Tada pružam tom delu sebe ono što bih želeo da dobijem od sveta.

Bukvalno tom detetu u sebi pružam poštovanje. Pričam sa njim. Iskreno. Uvažavam ga.

Tu sam da ga čujem.

Da čujem njegov bol.

I potom ga negujem, baš kao što bi majka negovala dete.

Pružam mu ono što bih voleo da dobijem od sveta.

Sve dok se ne vratimo u apsolutni mir. A to se, pre ili kasnije, uvek desi.

Kada smo se vratili u potpuni mir, sve prepreke su nestale.

Svi ishodi su sada nebitni.

Desilo se nešto ili ne, više nema veze.

Jer ja sam ponovo u svom čistom, izvornom stanju. I samo božanska inspiracija, kao savršena informacija za pojedinca, vodi me kroz dan.

Napišem objavu na temu: „Kako pružiti sebi ono što tražimo od sveta?“

I odem napolje.

U roku od nekoliko sati, na putu mi se pojavljuje predivan bračni par, na čijem sam podcastu bio gost pre nekoliko godina.

Grlimo se.

Slučajni susret, u kome su ljudi pali „sa neba“, već je tu.

Nije prošao ni minut našeg razgovora, kada me čovek pita:

„Kad će neka radionica?“

Odgovorim kako sam jutros baš prolazio kroz proces na tu temu, ali da mi nekako ne dolazi tema.

Dok izgovaram tu rečenicu, niotkuda stiže misao:

„Pa ono što smo pisali jutros, to je tema. I za radionicu i za novi YouTube video.“

Wow.

To mi se toliko puta desilo.

To sam toliko puta uradio.

Upravo ono što mi život daje sada, ono što sagledavam i transformišem sada, to je to.

Jer život nikada ne greši.

Daje mi tačno ono što mi je potrebno.

Nastavljamo razgovor.

Razgovor je veličantsven.

Nakon nekoliko sati, oni kažu:

„Hvala ti beskrajno. Šteta što te nismo snimili dok pričaš, toliko si inspirisan.“

Pomislim…

Poželeo sam da to što imam da dam delim ljudima kojima je to vredno.

I to se ostvarilo.

Sve je zapravo veoma jednostavno.

Kada god nešto tražimo od sveta, zapravo odlazimo od svog božanskog izvora. Na neki način, priznajemo da to nemamo.

Tada – odustajemo od moći svoje duše. Gubimo svest da je izvor ljubavi – u nama.

Gubimo čistotu, mir, jasnoću i bezuslovnu ljubav.

Prodajemo savršenstvo ljudske duše za smeće.

Najčešće tako živimo, gotovo svi, nesvesno, trenutak po trenutak, skrnaveći svoju prirodu i prirodu svega što postoji.

Ali ne mora tako.

Kada, i ako, naučimo i odlučimo da sebi pružimo ono što tražimo od sveta, svu tu ljubav i poštovanje koje tražimo spolja pronalazimo u sebi.

Tada se vraćamo na put srca, u savršeni tok.

I potom nam život daje apsolutno savršena iskustva.

Dolazi nam bukvalno ono što je pravo i savršeno za nas.

Iz trenutka u trenutak.

Video sam snimio nekoliko minuta nakon što je naš susret završen.

Možete ga pogledati klikom na link ispod:

Ostalo je još da zakažem radionicu pod ovim imenom:

Kako da pružimo sebi ono što tražimo od sveta?

Radionica: Kako da pružimo sebi ono što tražimo od drugih?
Kada: Nedelja, 24.5. u 18:30h
Gde: Beograd uživo + online preko Zoom-a
Cena: 3.000 din / 30 €
Prijava:marko.maodus@gmail.com

Osim priča, kao i uvek, proći ćemo i kroz isceljujući meditativno-molitveni proces.

Ovog puta ćemo ga raditi u ležećem položaju, uz šamansko disanje. Takve meditacije su obično intenzivne i na površinu donose davno potisnute emocije.

Kada posvetimo energiju sopstvenom isceljenju i ostanemo uz sebe u tim trenucima, bezuslovna ljubav uklanja prepreke koje smo sebi stavili na put.

I tada se prirodno vraćamo u savršeni tok sa rekom života.

Ukoliko osetite zov srca, pridružite nam se na ovoj radionici.

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.