Kako doneti pravu odluku?

Pred tobom je teška odluka. Zbunjen si? Pitaš se šta će biti ako uradiš ovo ili ono?

Najčešće ne volimo da budemo zbunjeni, niti da donosimo odluke, jer se plašimo neizvesnosti.

To je zato što ne verujemo svojoj duši i Bogu da ima pravi plan za nas, pa se često držimo i za nešto što nam više ne služi. Zapravo, tako živi ogromna većina ljudi na našoj planeti. Nekada i čitav život.

Neki ljudi tek na samrtnoj postelji kažu: „Eh, da sam samo sledio svoje srce. Trebalo je da uradim suprotno pre trideset godina, moj bi život bio drugačiji“. Ali, tada je kasno. Naravno da bi život bio drugačiji.

Da se to nama ne bi desilo, potrebno je da hrabro sledimo svoje srce i živimo u skladu sa sobom. No, to je nemoguće ako ne verujemo u nešto više od fizičkog tela. Nemoguće je prepustiti se. Nemoguće je zaista verovati. Takođe, nemoguće je potpuno se prepustiti ako verujemo da Bog postoji, ali da on kažnjava i da ga se treba plašiti. To su za mene sranja.

Pravo prepuštanje dolazi samo ako poverujemo da je Bog bezuslovna ljubav. To je nešto što ima apsolutno razumevanje za sve naše misli, emocije i dela. Samo ako poverujemo u Ljubav, možemo se prepustiti.

Tada dozvoljavamo sebi više lakoće. Manje se plašimo odluka. Manje se plašimo grešaka. Češće osećamo unutrašnji mir i sklad sa onim što jeste. Dozvoljavamo svom osećaju da bude kompas i mašti da se razigra. Manje smo kruti, a više opušteni.

Danas, kada već godinama živim prepušten životu, kada je preda mnom naizgled važna odluka, umirim svoj um, prihvatim sve emocije, a potom, kada je um čist, dozvolim mašti da se razigra.

Zamislim prvo jedan ishod i zapitam se šta se dalje dešava? Kako će se situacija razvijati, kako ću se dugoročno osećati?

A šta ako odlučim suprotno, šta će se onda desiti? Kako ću se dugoročno osećati?

Koja je odluka u skladu sa mnom, u skladu sa mojim vrednostima?

Ni danas mi nije svaka odluka laka, posebno ako sam mnogo sebe dao za nešto. Tu se najviše vežem. Ali, smatram da je to potpuno ljudski i u skladu je sa mnom. Zato dam više vremena sebi da dođem do jasnoće. Naučio sam da volim zbunjenost i neizvesnost.

Kada jasnoća stigne, postupam u skladu sa odlukom. Jer, naučio sam da – možemo mi čekati na život, ali neće on čekati na nas.

Ako osećate da vam je potrebna pomoć na ovom polju, možda je vreme da posetite neku radionicu. Ja vam ovog puta preporučujem ovu:

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.