Kako koristiti maštu u isceljenju?

Jutros dobijem pitanje: „Radim meditaciju sa unutrašnjim detetom. Ali, to dete je čas moj prijatelj, čas protivnik. Obolela sam i nepokretna. Zapuštena sam i skamenjena. Šta da radim?“

Inače, veoma retko odgovaram na pitanja. Ali, verujem da odgovor na ovo pitanje može biti koristan za mnoge duše.

Hajde da zamislimo kako ovakav osećaj da predstavimo u energetskom smislu, koristeći maštu. Dakle, to bi bilo telo nekog čoveka koje je zapušteno i skamenjeno. Nepokretno.

Ako hoćemo da rešimo ovo na pravi način, potrebno je da pronađemo neki uzrok tog stanja. Dakle, kako se dogodi da se nešto kao ljudsko telo, zapusti i skameni? Ako je životna energija u pokretu, razigrana, vesela, laka – teško da će ona postati zapuštena i skamenjena.

Mora da se dešavalo nešto drugo. Kako ljudsko telo postane tako tvrdo? Vrlo verovatno je bilo sušeno kao suva drenovina. Vrlo verovatno je dugo bilo stegnuto i zgrčeno. Vrlo verovatno je dugo živelo u velikoj tenziji. I stezalo se, stezalo, stezalo. Sada je stegnuto toliko da je tvrdo kao kamen.E sad, kako koristiti maštu da pomognemo skamenjenoj energiji da se vrati živahnoj, dinamičnoj, toploj?

Evo šta meni pada na um. Kada je ljudsko telo skamenjeno – nekako ja vidim kameni oklop. Unutra je živa osoba. Zato bi bilo super da pažljivo kuckam i polako skidam taj sloj kamena. Pomirio bih se sa tim da će biti potrebno vreme. Pomirio bih se sa tim da možda neću uspeti. Ali, svakodnevno bih kuckao po tom oklopu i malo po malo, spadali bi kameni delovi. Možda bih poželeo sebi da olakšam, pa bih zatražio pomoć od nekog majstora, da mi pokaže kako, kojim alatima. Kako bih postajao bolji u tome, verovatno bih znao koji alat kada da upotrebim. Potom bih se odmorio i nastavio sutra. Možda bih krenuo gde je manje osetljivo – oko stopala, pa oko zglobova, itd.

Takođe, sve vreme bih vodio računa o osobi koja se nalazi u kamenom oklopu. Obraćao bih joj se svakog dana i govorio da će biti sve u redu.

– Žao mi je što si sada u ovoj situaciji. Oprosti, molim te što sam dozvolio, iz kog god razloga da se to dogodi. Hvala ti što si deo mene i što me ovime pozivaš da iscelimo naš odnos. Hvala ti što si deo mene. Volim te. Volim te i dok se nalaziš u kamenu. Volim te jer si deo mene, iako nekada nisam ni znao da postojiš. I ako možda osećaš da te ne volim, znaj da se krećem u tom smeru. I da te više nikada neću zapustiti niti zaboraviti.

Možda bih se nekada naljutio. I iznervirao. I nestrpljivo reagovao. Dozvolio bih sebi i to. Jer, sve je to potpuno ljudski. Teško je, zaista teško – kada nas boli. Razvijao bih dalje razumevanje i prihvatanje za sebe. Eto jedne ideje kako koristiti maštu u isceljenju.

Nekada će naši „unutrašnji radovi“ biti grublji, nekada suptilniji, u zavisnosti od osećaja. Ali, slobodno koristite ovakvu analogiju. Ako vam je ova objava značila, podelite sa onima za koje osećate da bi im doprinela. Znajte da ćete time pomoći da ona stigne do više duša.

A ako osetite da vam je potrebna pomoć da razvijete svoju alhemičarsku veštinu – možda je vreme da se priključite „Školi za čarobnjake 2“. Moj utisak je da u školama koje smo išli, nismo učili one najvažnije životne veštine. Zato je tu danas ova online škola koja traje tri meseca. Više detalja o njoj pročitajte na: https://markomaodus.com/skola-za-carobnjake-2/

Želim vam čaroban dan, okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.