Kako se osloboditi potisnutog stida?

         Da li biste učinili sve da izbegnete osećanje stida? Ako je vaš odgovor potvrdan, to zapravo znači da ga se plašite. Ali, reći ćete, to je izuzetno negativna emocija, niko ne želi da se oseća posramljen, to je normalno. To što većina nas ljudi živi po određenim pravilima, ne znači da je to i najbolji način. Kroz životno iskustvo primetio sam da postoje i oni ljudi koji takve situacije iskoriste da se sa lakoćom nasmeju sebi i nastave svoj dan bez ikakve drame. Zanimljivo, to su upravo oni ljudi koji prihvataju i vole sebe takvim kakvi jesu, slobodno uživaju u sadašnjem trenutku i ređi su od belih medveda.

         Doktor Dejvid Houkins na svojoj skali ljudske svesti, energiju stida je stavio na samo dno. Ako je na vrhu skale „Ja jesam“, na njenom suprotnom kraju se nalazi „Ja se stidim onoga što jesam“. Potisnuti stid uzima izuzetno mnogo naše energije, pa smo kao rezultat toga, često umorni i bezvoljni, naša kreativnost nestaje, do nas ne dopiru inspirativne ideje i polako gubimo želju za žitovom. Zašto? Pa zato što – ako budemo živeli i izrazili ono što jesmo, osetićemo stid. A stida se plašimo i ne želimo ga, pa se tako vrtimo u prilično mračnom i surovom krugu.

         U ovom svetu sve ima svrhu, pa tako i emocije. Problem nastaje kada ne znamo kako da slobodno propustimo ovu emociju, razumemo da je i ona deo našeg puta i da nosi lekciju za nas, te se slobodno nasmejemo sebi i čitavoj situaciji. Umesto toga, ona biva potisnuta u našu podsvest. To ne znači da je ona nestala, samo je se više ne sećamo na svesnom nivou. Ipak, pošto sve u ovom Univerzumu želi da bude slobodno, ta energija će kroz vreme izazivati upravo situacije u kojima ćemo osećati sličnu emociju, kako bi nam dala još jednu priliku da je oslobodimo. Ukoliko ni posle dužeg vremena ne naučimo, vremenom će se javiti i telesni bol ili bolest, kako bi privukao našu pažnju. A sve tu to zapravo samo prilike da budemo slobodni. Slobodni da budemo ono što jesmo. Ali, da bismo zaista radili na sebi, potrebno je da imamo hrabrosti i dozvolimo sebi da se setimo neprijatnih događaja iz naše prošlosti. Evo jedne situacije koju sam tako duboko potisnuo da sam godinama mislio da je potpuno nebitna, sve dok nisam počeo da se bavim sobom na dubljem nivou.

  Suočavanje sa prošlošću

          Jednom prilikom sam u dečjem kampu učestvovao u kvizu i za kraj je trebalo da otpevam pesmu. Nisam to želeo, a voditelji su rekli da baš moram. Naravno, moj otpor je odmah još više porastao. Mnoštvo dece u publici je podiglo tenziju. Naše natezanje je trajalo čitav minut – dva, da bih na kraju pod velikim pritiskom koji sam osećao, zapevao kao slavuj i pogrešio posle prvog stiha, tako što sam pomešao dve pesme! Istog časa svi prisutni izuzetno snažno su se nasmejali. Da, da – svi, osim mene. Ja sam osetio stid. Naravno, nisam umeo emociju da propustim na pravi način, nisam umeo tome da se nasmejem (jer je zaista sve to bilo veoma simpatično i smešno) i umesto toga napravio neku šmekersku facu, praveći se da je sve u redu. Kasnije, kada god bih se našao u relativno sličnoj situaciji, zauzeo bih borbeni položaj, osetio ljutnju i okrivio sve oko sebe. Ni na um mi nije padalo da se nasmejem sebi, jer bih se osećao ugroženim.

         Prošlo je više od deset godina kada sam počeo da tragam za odgovorima u sebi. Nije mi bilo jasno zašto mnogo stvari ide na težak način i zašto toliko često nailazim na blokade. Kada bih naišao na rečenice da sam kreiram svoju realnost, osećao bih veliki otpor i delovalo mi je da to sigurno nema nikakve veze sa mnom. Ipak, nešto me je snažno vodilo, pa sam ostao posvećen potrazi za odgovorima i na kraju ih naravno, pronašao u sebi. U jednoj meditaciji sa unutrašnjim detetom, pojavila se upravo ova scena, a potom i mnoge druge, koje su sa njom bile povezane. Njihova veza bila je osećanje stida u meni. U tom trenutku sam već znao – potrebno je da naučim lekciju.  Uz zahvalnost, koju u tom trenutku nije bilo lako izraziti, stigla je lekcija, koju sam propratio uz dosta suza  – „Slobodno budi ono što jesi.“  Sve to je bilo pre nego što sam saznao za mapu svesti Dejvida Houkinsa, koja nosi istu poruku. Od tog dana mnogo lakše se nasmejem i sebi, što verovatno znači da sam svoju lekciju dobro savladao.

         Dakle, stid, kao i svaka druga emocija, ima svoju ulogu u našem život i nije greškom došao tu gde jeste. Naš zadatak je da razumemo svoju lekciju, oslobodimo tu energiju iz svog tela i dozvolimo novoj energiji da nas ispuni. Samim tim – naše životno iskustvo se menja, koliko god da to nekome čudno zvuči.

Oslobodite se stida – stavite sve na papir

      Kako se osloboditi stida? Pošto se sva naša sećanja nalaze u podsvesti, ja ću vas uvek prvo uputiti na meditaciju sa unutrašnjim detetom. Ukoliko se duže bavite sobom i imate dovoljno hrabrosti, možete ući u malo dublju meditaciju i porazgovarati sa tom energijom u sebi uz, na primer, meditaciju „Entity“ Dejvida Eliota. Ali, izuzetno snažan proces čišćenja je i sledeći.

        Pokušajte da se prisetite najranijeg ili najtraumatičnijeg događaja iz svoje prošlosti, pri kom ste osećali stid. Čim malo zatvorite oči, scena će se pojaviti. Zatim otvorite oči i zapišite na papir što više detalja o samom događaju. Možete opisati sebe, situaciju, ljude, prostor, mirise, ukuse, itd… Na ovaj način ćete svom unutrašnjem biću poslati snažniju poruku. Verovatno će se u vama pojaviti sličan osećaj baš kao u prošlosti, samo što sada imate hrabrost da sve to osetite i oslobodite se. Ponovo zažmurite i obratite pažnju na svoje telo, primetite senzacije, treperenja ili čak bol u nekom delu tela, kao trag ove emocije. Slobodno dozvolite da se pojave i ostale scene koje su sa tom povezane. Upitajte se šta je lekcija za vas, zahvalite se na svim iskustvima i potom se obratite toj energiji na sledeći način: „Blagosiljam te ljubavlju i puštam te da odeš.“ Ukoliko želite, izgovorite i neku vrstu molitve u stilu „… da se sve reši na najbolji način za sve uključene“, ako vam to prija. Nakon toga možete, takođe uz zahvalnost, pocepati papir, kao simbolični znak da ste se oslobodili prošlosti i sada slobodno koračate napred. Naravno, ovu vežbu možete primeniti bez obzira koje emocije želite da se oslobodite (krivica, beznađe, tuga, ljubomora, strah, itd…). Verovatno ćete potom mirnije i spokojnije nastaviti svoj dan.

      Iako i samo jedna ovakva vežba može imati čudesno dejstvo, treba imati na umu da je oslobađanje ovakvih emocija proces koji može trajati dugo, pa nemojte sebi zamerati ako se slične negativne emocije pojave u budućnosti. To su samo nove prilike za našu slobodu.

         I da, ukoliko vam se ideja izuzetno dopadne i potom sebi kažete: „Baš je super vežba, sutra ću da je uradim.“ – zapitajte se da li i inače odlažete svoj život i bacite pogled na tekst:

http://markomaodus.com/zelite-da-vodite-nadahnut-zivot-oslobodite-se-straha/

         Ako na kraju svega osetite da vam ovakav rad prija, možda je prava prilika da nam se pridružite na dvodnevnom seminaru 30-31. jula, koji će obilovati izuzetno snažnim vežbama u sigurnom okruženju bezuslovne Ljubavi.

 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply