Kompletiranje ciklusa

Dragi moji, pozdrav svima 🙂 Imam jednu posebno praktičnu temu za ovaj dan.

Da li ste i vi, kao i ja, majstor za započinjanje novih stvari, ali i nekompletiranje istih. Nekada sam bio velemajstor u tome da započnem mnoštvo procesa. Kroz godine, ipak sam se spustio na nivo prosečnog, možda čak i slabijeg majstora, a nadam se da ću se te titule u potpunosti osloboditi u narednom periodu. 🙂

Danas mi je dan za kućne aktivnosti. Ovog časa iskreno uživam u njima. Ali, nije uvek tako. Nekada nađem hiljadu drugih, zanimljivijih stvari, a te, kućne aktivnosti, iz nekog razloga, odložim. Zanimljivo, čim ih odložim, one više nisu aktivnosti već obaveze. A čim postanu obaveze, onda postaju i teret. Teret koji stavljam na svoja leđa. I onda naravno, kada dođe sledeća prilika, dodam još tereta na svoja leđa, tako što sve odložim za sledeći put. Sve se to dešava nesvesno, naravno. Niko sebi ne želi da kreira teret. Pa ipak, mnogo nas to radi.

Zašto je to tako?

Možda zato što sam nekada davno naučio da u njima manje uživam, da su neke druge stvari važnije i zato jedva čekam da ih završim da bih došao do sledećeg trenutka.

Ali, ko to kaže, da je trenutak usisavanja prašine, bacanja smeća ili pranja sudova manje važan od poslovnog sastanka, pisanja ovog teksta ili zagrljaja sa prijateljem?

Ja sam zaista iskusio okean božanskih čuda, ali kada sam već naučio da budem svesniji nego ranije, zašto ne bih mogao više da uživam u “malim stvarima”?

Ne bih sada da pišem duge filozofske poruke, već da vam ponudim praktične ideje.

Jedna od ideja koju nastojim da živim je da budem umetnik življenja i da čitav moj dan bude umetničko delo. Znate već da me mnogo nadahnjuje rečenica: “Ono što činimo u životu, odjekuje u večnosti.”

Ako trenutke živimo kao umetnici življenja, onda će takvi biti i naši dani, nedelje, meseci, godine, decenije, život… I ovo je dobar trenutak da se zapitate šta će odjekivati u večnosti kada jednom pređemo u drugi oblik postojanja.

Stoga, evo jedne zanimljive ideje… Verujem da kada sebi postavimo pravo pitanje, zaista lako možemo doći do jasnoće.

Evo pitanja koji ja sebi postavim:

– Postoji li važniji trenutak od ovog sada?

Ukoliko vam odgovor bude pozitivan, verovatno ste već našli izgovor tipa: “Lako je nekom drugom, ali ja imam more drugih obaveza”, itd)… Ako sebi dozvolite da kažete da nema važnijeg trenutka od ovog, onda probajte i drugo pitanje.

– Kako da u ovaj trenutak unesem duh radosti (uzbuđenja, ljubavi, osmeha, kreativnosti)? Izaberite po želji 🙂 Ili – Kako bih ovaj trenutak živeo kao umetnik življenja?

Tada se pojave zanimljivi odgovori. Pranje sudova može potrajati duže, biti mnogo sporije, ali i beskrajno zanimljivije. Ako ne preletim preko tog trenutka, sada mogu da primetim dugine boje u mehurićima deterdženta, osetim toplu vodu na svojim rukama, zahvalim se sudovima što me svakog dana služe… Sve to, samo zato što mi se to radi i što biram da uživam u svom trenutku. Biram da budem srećan.

Usisavanje stana može postati duhovni proces čišćenja, uz koji možemo dodati mirišaljavi štapić… Ali, ne zato što on “čisti”, već zato što nam toliko divno miriše, da nam ulepšava doživljaj trenutka.

Spremanje obroka može biti dnevna rutina, ali može biti i čarolija u pokretu… Izbor je na nama.

Možemo oprati sudove rutinski ili na čaroban način. Možemo usisati stan rutinski, ili na čaroban način. Možemo jestu rutinu ili čaroliju. Možemo živeti rutinski, ali i čaroban život.

Sve ovo možemo preneti i na druge nedovršene cikluse u našem životu. Možda je pravi trenutak da se zapitate: “Koliko dugo odlažem završetak određenih stvari i zašto?”

Ukoliko vam je nešto važno i znate da vam može doneti radost i rast, onda krenite ka tome. A ako vidite da više nema velike želje u vama, prosto mentalno presecite vezu ka tome i lagano otpustite. Ne moraju se sve ideje realizovati kroz vas.

I ne zaboravite: “Ono što činimo u životu, odjekuje u večnosti.”