Ne postoje obični trenuci

Tmurno i mračno jutro. Alarm zvoni. Šta danas? Opet sve po starom. Trči, juri, stigni, odradi, završi. Lezi. Spavaj.

Još jedan običan dan. Još jedan običan mesec. Još jedna obična godina. Još jedan običan život.

A šta ako ne mora tako? A šta ako živiš po pravilima i ponavljaš iskustva drugih ljudi? A šta ako zapitaš – ko je rekao da mora tako? A šta ako daš sebi malo vremena i promeniš pogled?

Pomisli samo:

Da li je tvoje srce, koje kuca za tebe od prvog do poslednjeg časa – obično? Da li su tvoja pluća obična? A mozak? Da li su tvoje oči – obične? A tvoje uši? Nos? Grlo? Jezik? Zubi? Da li je tvoje telo obično? Da li su obični ljudi u tvom životu? Da li je običan vazduh koji dišeš? Voda koju piješ? Da li je ona obična? Da li je sunce koje te greje obično? Hrana koju jedeš, da li je obična?

Sve to može izgledati tako. I najčešće jeste. Kada smo nesvesni. I SAMO kada smo nesvesni. Nesvesni ljubavi koja je uložena u postojanje svega što postoji.

Kada postaneš svestan da život neprestano odgovara na tebe, da od tvoje svesti zavisi kako ćeš šta iskusiti, da možeš sve sagledati na mnogo drugačiji način i da od tvog doživljaja ovog, zavisi doživljaj sledećeg – u trenutku možda osvestiš da je čitav Kosmos učestvovao u kreaciji ovog tvog trenutka.

Tada se možda zaljubiš u upravo ovaj trenutak. Možda potom osetiš bukvalnu ekstazu spajanja sa svojim iskustvom. Rastopiš se. Bezuslovna ljubav prema svom trenutku. Bezuslovna ljubav prema životu. I tada znaš. Ne postoje obični trenuci.

Ali, nismo tome naučeni u školi. Često kažem da je šteta što nismo učili ono što je zaista važno, a sakupljali smo brda nepotrebnih podataka. Često pomislim – kako bi bilo lepo da se u budućim školama uči o tome kako da živimo sa više radosti, mira, ljubavi.

Setih se potom rečenice: „Kada naiđeš na problem, možeš da se žališ, ili da ga rešiš. Ako odlučiš da prihvatiš odgovornost i rešiš ga, imaš beskonačni potencijal na raspolaganju“.

Čitam jutros poruku gospođe koja je prošla moj prethodni online seminar. Piše mi kako se njeno srce otvorilo, kako pleše sa detetom u tržnom centru, kako oživljava stvari, kako su joj dani puniji radošću i ljubavlju. Setim se zašto sam krenuo na ovaj put, pre mnogo godina. Setim se kako sam čuo da je teško menjati obrasce starijih ljudi.

A, ipak – dešava se. Sve to daje rezultate. Sve ima smisla. Setim se zašto nastavavljam ovim putem. Preuzimam odgovornost i dalje. I otud i još jedno ostvarenje sna.

Dugo je u meni živela i razvijala se ideja. „Škola za čarobnjake“. Tromesečni online program.

Sve što čarolija zapravo jeste – jeste ovo o čemu sam pisao. Promena pogleda. Transformacija. Iz straha u ljubav. Iz blata u zlato. Iz nemoći u snagu. Iz tuge u poštovanje i svesnost. Iz besa i ljutnje u razumevanje. Iz krivice u opraštanje. Iz sna u javu. Iz pakla u raj.

Kada promeniš obično u posebno, stvorio si čaroliju. Više detalja o školi za čarobnjake pročitaj na: https://markomaodus.com/skola-za-carobnjake-26-12-2021-20-03-2022/

Ako osetiš zov svog srca, prijavi se na marko.maodus@gmail.com

Želim ti mir koji prevazilazi svako poimanje.