Postani osoba kakva želiš da budeš i sve će doći.

Dragi moji, koliko ste puta u životu doneli odluku da ostvarite neki cilj? Verovatno mnogo, mnogo puta.

Koliko procenata takvih odluka ste u potpunosti sproveli u delo? Ako ste kao većina nas ljudi, verovatno – veoma, veoma malo.

I ne samo što niste uspeli u onome što ste namerili, nego ste se još jeli iznutra zbog još jednog neuspeha. Isto sam činio i ja. Zašto se to dešava?

Zato što nas današnja civilizacija uči da stalno budemo fokusirani na spolja. Zato su i naši ciljevi obično da se promeni spoljašnost i pruži nam ono što mislimo da nam je potrebno: novi partner, više novca, manje kilograma, belji zubi, zategnutija kožu, viša titula, itd…

Šta se dešava kada živimo na taj način? Zamislite jednu pravu liniju koja se sastoji od beskonačno tačaka. Na toj pravoj, tačkice u kojima ostvarimo nešto od svojih ciljeva, bile bi svetle, kao vredne pomena. Svi ostali trenuci, sve ostale tačke, nisu nam važne. Jer, u njima nema ništa vredno. Život se tako svodi na tačkice u kojima smo, bar na kratko, zaslužili sopstvenu ljubav, jer smo nešto “postigli”.

Ovo je i glavni razlog zašto živimo van toka sa životom. Nismo prisutni gotovo nikad. Lepo reče jedna gospođa pre neki dan: “Bog jeste u nama, ali smo mi često van sebe”.

Ono što je meni pomoglo da promenim pogled i pronađem mnogo više smisla u životu, jeste pogled ka unutra. Umesto da se pitam šta mi sve fali spolja, počeo sam da se bavim samo jednim ciljem, koji dolazi iz fokusa na unutrašnjost, a ogleda se u pitanju:

– Kakva osoba želim da postanem?

Ono što našu dušu istinski zanima, nije koliko ćemo stvari sakupiti, već kakva ćemo osoba postati, duž putovanja zvanog život. Kada život posmatramo na ovaj način, ne ulažemo energiju u privlačenje svojih želja.

Umesto toga, naš cilj može biti da postanemo osoba kojoj prirodno dolazi sve što joj je potrebno.Slobodno se zapitajte, kakva bi to osoba bila? Odgovor može biti: srećna, ispunjena, celovita, iskrena, stabilna, zdrava, svesna, snažna, itd…

Takva osoba već postoji u našoj svesti, ali očigledno još ne dominira, već nas poziva da evoluiramo. Kao vežbu svesnosti, koja vas može odvesti u život iz snova, predlažem vam da sledeću vežbu.

Na svakih sat-dva sebe zapitajte nešto u ovom stilu:

Kako bi danas živela ta osoba u meni? Kako bi ta osoba prala zube? Kako bi ta osoba vežbala? Da li bi ta osoba išla peške ili liftom? Da li bi ta osoba sada pojela čips ili jabuku? Kako bi to učinila? Da li bi ta osoba dozvolila sebi odmor kada je umorna? I tako dalje.

Na ovaj način, fokus je stalno na unutra, a jedino “takmičenje” u kom učestvujete je sa samim sobom iz prošlosti. Svakog dana možete napredovati i neminovno ćete u jednom momentu postati osoba kakva želite da budete.

Mnogo je važno da budemo svesni svog izbora, jer ono što bivamo – to i postajemo.

Pre neki dan čujem: “Marko, ja sam naučila u određenim učenjima da moram da “kopam” po raznim sećanjima. Kopala sam i kopala godinama. Sada sam umorna.”

Naravno. Kada dugo kopaš, kao u nekom rudniku, postaneš rudar. Pretvoriš svoj život u stalno kopanje i – umoriš se. Nedavno sam se pitao, zašto baš ja da otvorim “Školu za čarobnjake”. Odgovor se sam pojavio. Pogledao sam svoj život prethodnih nekoliko godina i jednostavno video da na taj način već duže vreme živim.

Dobra vesta je da, kakva god osoba da u nama sada dominira, ako nismo zadovoljni, možemo to promeniti. Osvestiti se i krenuti tim putem. Kada tako živimo, svaka odluka je glas za “staru” ili “novu” osobu, ovu koja želite da budete.

I nije neophodno da budete sto posto perfektni. Na izborima je dovoljno da imate više od pola glasova. Tako je i sa nama. Dovoljno je da većina naših misli, emocija i dela bude ove osobe koja želimo da postanemo.

Kad se jednog dana osvrnete za sobom, videćete da ste na ovom putovanju duše, naizgled spontano ostvarili mnogo onih ciljeva koji su nekada bili “negde tamo”. Može delovati da su se “sami ostvarili”.Na ovaj način život je putovanje, kakav je i zamišljen. Neprekinuta prava koja se sastoji od beskonačno tačaka koje su, za našu dušu, sve podjednako važne. Jer, ne postoje obični trenuci.

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.