Poštuj sve što je stvoreno

Pre nekoliko godina, desilo se nešto veoma zanimljivo. Nakon mog dvodnevnog seminara, divna prijateljica je posetila pravoslavnu crkvu. Na fresci je videla indijanca sa otvorenom knjigom. Na njoj je pisalo:

– Poštuj sve što je stvoreno.

Naravno da je to čudesno. Ali, ne samo da je čudesno, već je i veoma važno! Koliko je samo važno poštovanje stvorenog, a mi nemamo pojma o tome. Nemamo pojma ni da se upravo zbog toga loše osećamo.

Kada sam prvi put došao u kontakt Ho’oponoponom i slušao havajskog učitelja, doktora Hu Lena, bio sam fasciniran time što on sve što postoji smatra živim, te sa svime komunicira.

Još jednom se vraćamo na ono: „Dođi k’ meni kao dete“. To smo svi kao deca radili. Pričali smo sa svime. Sve je bilo živo i sa svime smo bili povezani. Nije bilo dosade, ali je bilo mnogo radosti, ljubavi, čarolije.
Šta bi se desilo kada bismo u sebi uspeli da probudimo taj uspavani potencijal?

Moj predlog je da probate sledeću vežbu. Samo, molim vas da ne žurite, jer će efekat biti pravi ako sebi date vremena da u njoj uživate.
Možete je raditi žmureći, ali možete da probate i da pišete na papir sve što vam dođe. Dodajte svemu element igre.Za početak, zamislite kako se narednog jutra budite u svom krevetu. Samo, sve je drugačije. Sve je drugačije, jer je sve oko vas živo. Zamislite da vaš krevet ima oči, nos, čitavo lice. Dodajte mu i srce.

Potom ga upitajte kako se oseća i zahvalite mu se što je baš on vaš krevet. Zamislite šta bi vam odgovorio.

Potom u mislima nacrtajte lica svemu oko vas – delovima spavaće i dnevne sobe, kuhinje, kupatila… Lagano i bez žurbe porazgovarajte sa svime.
Kako se oseća vaš frižider? Šporet? Česma? Wc šolja?

Hajde da probamo da im se zahvalimo i iskažemo poštovanje. Zahvalite se frižideru što vašu hranu čuva svežom. Zahvalite se šporetu što vam pomaže da pripremite hranu. Zahvalite se česmi što imate vodu kada god poželite. Zahvalite se wc šolji na veoma važnoj ulozi koju obavlja, jer, iako vam je možda postala uobičajena, zamislite šta bi bilo da nje nema? 😉

Potom u mislima nacrtajte lice ulicama, automobilima, drveću, suncu, oblacima. Pitajte ih kako se osećaju. Zahvalite im se što su u vašem životu.
A sada, obratite pažnju kako se vi osećate. Ukoliko ste sebi dali bar nekoliko minuta, gotovo sigurno ćete se osetiti zahvalnije, zadovoljnije, a samim tim i srećnije.

Ovu vežbu možete raditi kroz meditaciju jednom ili dva puta dnevno, a potom je uvoditi dublje u svoj dan. Na primer, na svakih nekoliko sati, kada ste slobodni – par minuta iskoristite da razvijate svoju maštu i razgovarate sa svime što postoji.

Kada svesnom posvećenošću stvorimo energiju poštovanja, a time i zahvalnosti, te je pošaljemo u svet – ona se mora vratiti. Probajte. Život može biti patnja. Mučenje. Borba. Takvi su životi koji kreiramo nesvesnim sadržajima svoje podsvesti.

Ali, život može biti i ljubav, igra i čarolija. Kada odvojimo vreme za svoju dušu, zagledamo se unutra, otvara nam se prostor za život ispunjen čudima.

Za sve vas koji želite da razvijete ovakve sposobnosti, transformišete svoje emocije i postanete čarobnjak svog života, kreirao sam dvanaestonedeljni online program „škola za čarobnjake“, o kom možete više detalja pročitati na

Ukoliko vam se ova ideja dopada, krenite već večeras u akciju.

Želim vam okean ljubavi i radosti, hrabrost da nastavite putem svog srca i mir koji prevazilazi svako poimanje.